Ненад Радовић

Рођен 24. фебруара 1978. године у Београду. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, смер глума, у класи професорке Виде Огњеновић.  За време студија играо је у Српском народном позоришту у Новом Саду, Позоришту младих у Новом Саду, као и у представама Академије уметности у Новом Саду.

Након дипломске представе „Виза“ (2001, Вида Огњеновић), постао је члан драме Народног позоришта у Београду, где је остварио запажене улоге у представама: „Милева Ајнштајн“ (2001, Вида Огњеновић), „Хамлет“ (2002, Ивана Вујић), „Хасанагиница“ (2003, Јагош Марковић).

У Малом позоришту „Душко Радовић“ активно игра од 2001. године, у којем је остварио више од 20 улога у представама, од којих су значајније:  „Последња смрт Френкија сузице“ (2003, Бојан Ђорђев), „Љуљашка“ (2003, Стеван Бодрожа), „Свет једног цвета“ (2004, Татјана Станковић), „Андерсенови кувари“ (2005, Драгослав Тодоровић), „Мали принц“ (2006, Ања Суша), „Лажеш Мелита“ (2008, Бојан Ђорђев), „Пинокио“ (2012, Ксенија Крнајски), „Циркус Марио & Нета“ (2016, Драгослав Тодоровић), „Цар је го“ (2016, Милица Краљ), „Књига о џунгли“ (2018, Марија Крстић).

Оснивач је Центра за културну едукацију деце и младих који постоји од 2006. Године и активно се бави позоришном И културном едукацијом деце И младих.  Аутор је неколико значајних представа намењених деци И младима: „Ми деца са станице Зоо“ (2010), „Деца на интернету“ (2012), „Дневник Ане Франк” (2015), „Све је то Rock’n’Roll“ (2016).