Ханс Кристијан Андерсен

Ханс Кристијан Андерсен био је дански писац, најпознатији по бројним бајкама које су преведене на многе светске језике. Рођен је 2. априла 1805. године у данском граду Оденсу, а умро 4. августа 1875. године у Копенхагену.
Иако је написао многе драме, путописе, романе и песме, Андерсен је остао запамћен пре свега по бајкама. Његова дела нису намењена само деци, већ она превазилазе категорије старости и подједнако су намењена и деци и одраслима. Неке од најпознатијих бајки Ханса Кристијана Андерсена су „Царево ново одело“, „Ружно паче“, „Палчица“, „Мала сирена“, „Снежна краљица“ и многе друге.

РЕЧ РЕДИТЕЉА И ДРАМАТУРШКИЊЕ

Некада давно постојало је магично огледало које је све лепо претварало у ружно, а све добро и весело у лоше и тужно. Једног дана магично огледало разбило се на милијарде милиона ситних парчића. Парчића је било колико има и људи, и више од тога, а када се делић магичног огледала зарије у нечије око или срце, та бол почиње да га мења. Ту креће наша прича. Прича о нераскидивом пријатељству Герде и Каја који се, свако на свој начин, труде да се изборе са променама које им се дешавају у периоду када је најлакше бити повређен, али је, уз помоћ пријатеља, и најлакше зацелити. Прича о одрастању, о томе шта значи волети, о томе како свако од нас у себи носи снагу која нам помаже пред најтежим изазовима и о томе шта значи бити прави пријатељ. Јер, право огледало су наши пријатељи који нас виде онаквима какви заправо јесмо.
 

СЦЕНА ЗА ДЕЦУ МАЛОГ ПОЗОРИШТА ,,ДУШКО РАДОВИЋ“

Позориште нас подстиче да размишљамо, да критички проматрамо друштвену стварност, учи нас да осећамо и саосећамо, чујемо, мислимо, маштамо, да раздвајамо добро од лошег, лепо од ружног. Свет без позоришта био би хладан и тужан, а свет без позоришта за децу и младе још хладнији и још тужнији. Позориште за децу и младе посебно је важна врста позоришта зато што оне најмлађе међу нама, који тек почињу да откривају свет око себе, упознаје са идејама и вредностима које ће од њих направити племенитије и саосећајније људе, који ће онда бити спремнији да овај свет учине мало бољим местом него што је то био пре њих. То је посебно важно данас, у времену када се сусрећемо са околностима попут пандемије и ратних разарања у читавом свету, која неминовно утичу на животе свих нас. Управо у таквим, кризним тренуцима, позориште, и уметност уопште, истичу се као простор наде, уточишта и могућности преиспитивања образаца по којима функционишемо као друштво. Због тога је дужност позоришних стваратељки и стваралаца, односно радница и радника у позоришту за децу и младе, да буду свесни одговорности које имају према својој публици. Другим речима, да буду спремни и посвећени да младим нараштајима отворе сигуран простор за маштање, промишљање идеја, критичко размишљање, не би ли им тиме усадили племенитост и пружили наду у неко боље сутра. Због тога тежимо томе да свака представа на којој се ради има дубоку и јасну поруку и да отвара питања и теме од кључног значаја за све нас. Јер, начин на који се данас бавимо нашом публиком, односно децом и младима, утиче на то како ће изгледати њихово одрастање, али напослетку и на то како ће њима, а и нама, изгледати будућност. Све ауторке и аутори који раде у нашем позоришту треба да буду свесни те мисије и своје улоге у том важном процесу било да се баве темом миграција, вршњачког насиља или утопијског друштва. Такође, важно је у представама креирати околности у којима, упркос различитим кризама, изазовима и проблемима, постоји нада, макар она у том тренутку била присутна само на позоришној сцени. Осим идејног нивоа, важно је да се размишља и о визуелном идентитету представа које се раде, јер је наша дужност да деци отворимо сва могућа врата за маштање и размишљање, нарочито у савременом свету у ком визуелни надражаји доминирају путем све присутнијих дигиталних технологија и мултимедијалних садржаја. На крају, важно да не потцењујемо своју публику, већ да учимо од ње и заједно са њом. Само тако можемо заиста бити сигурни да постоји нада за бољу будућност и један бољи свет.

ПРВО ПРИГРАДСКО ПОЗОРИШТE - ПУЛС ТЕАТAР

Прво приградско позориште – Пулс театар Лазаревац је професионални театар основан 13. фебруара 2009. године, одлуком Скупштине Градске општине Лазаревац. Иако позоришни ствараоци ове градске општине раде много дуже, то је био тренутак када на територији града Београда  свој живот започиње још један театар и то једини у Србији коме је оснивач градска општина.

Током протеклих  година, овај театар је квалитетом својих програма задобио не само симпатије и признања, већ и бројне награде од стране публике и стручне јавности. Представе су извођене на скоро свим релевантним фестивалима у Србији и региону, а позориште је  добитник преко 40 струковних награда и признања, затим Видовданске награде ГО Лазаревац,  као и признања Српске православне цркве, Епархије шумадијске и Црквене општине Лазаревац за несебичну помоћ у уређењу Храма Светог великомученика Димитрија.

Прво приградско позориште - Пулс театар равноправно развија  вечерњу и дечју сцену;  у оквиру дечје сцене посебна пажња се пружа луткарском стваралаштву, док се на репертоару вечерње сцене, осим класичних и савремених дела, налазе и озбиљни искораци у алтернативни, постдрамски театар, театар покрета…

Пишући критику за позоришну представу „Тело“, један од највећих личности српске и европске културе, истакнути театролог Јован Ћирилов, рекао је о нашем позоришту:  „Некада су се искораци у ново и непознато дешавали углавном у граду и то претежно у центру. Авангарда и експеримент се очигледно селе ван центра Београда“.

Прво приградско позориште – Пулс театар Лазаревац je члан Заједнице професионалних позоришта Србије, АСИТЕЖ-а Србија и Удружења позоришта Евроазије (Eurasia Theater Association).

Интернет презентација: www.pulsteatar.org.rs