Сцена за децу
ПРЕМИЈЕРА: 22. септембар 2023!
Једна весела жабља породица има своје мало путујуће луткарско позориште. Као што је „неки пут - између два рата“, најомиљенији дечији писац Београда, Србије и Југославије Брана Цветковић имао своје путујуће позориште „Бранин ОРФЕУМ“.
Поштована децо, јесте ли приметили како одрасли постављају низ досадних правила – „среди собу, спавај на време, не можеш да вечераш слаткише…“ Какав давеж! Али, да ли сте знали да постоји једно место где ова правила не важе? Где то, питате се?
Ово је прича о видљивом и невидљивом, опипљивом и неопипљивом, чујном и нечујном.
Прича испричана сликама и покретом, о откривању света око нас кроз стварање света у машти.
Игра где се та два света стапају и постају живот.
Игра важна за сву децу и за све одрасле.
У дубокој, пространој, мекој и мирисној шуми родило се лане Бамби. Прва особа коју је Бамби угледао, када је дошао на свет, била је мама. Она му је помогла да стане на ноге, штитила га од суровог света и волела свим срцем.
У бајковитом, не тако великом, али цењеном краљевству које је надалеко било на добром гласу, живео је један тихи принц. Од свих принцеза на свету, принц се заљубио баш у ону којој је било најтеже привући пажњу – тужну принцезу из великог суседног царства.
Опера за децу и младе Бенџамина Бритна под називом „Хајде да направимо оперу/Мали димничар“ представља једно од најзначајнијих обележја Бритновог стваралаштва - приближавање класичне музике и опере младима.
Нека деца се понекад боје мрака, али мрак је исто тако идеално време и место за игру – мрак је свет прича за лаку ноћ, свет снова, страшних и смешних животиња и чудовишта, свет игара које се играју у мраку, свет измишљања, замишљања и маште у којем је све могуће. Мрак је и оно чиме започиње свака представа. „Угаси се!
Некада давно постојало је магично огледало које је све лепо претварало у ружно, а све добро и весело у лоше и тужно. Једног дана магично огледало разбило се на милијарде милиона ситних парчића.
Никола се наљутио на маму и тату, и зато креће у свемир, у потразу за другим, бољим родитељима, а друштво му прави омиљена играчка.
Настала према сликовници Макса Велтхајса, ова представа рађена је у форми камишибај позоришта, односно јапанског позоришта слика, заснованог на вештини приповедања, а извођеног унутар мале, дрвене позорнице.
Конципирано скоро као „дидактичо средство“ састављено од краћих музичко-сценских слика, ово дело представља идеалан начин да се најмлађа публика уведе у свет опере.
Олујни ветар однео је Дороти из Канзаса, у једну далеку земљу, окружену великом пустињом на северу, огромном планином на југу, огромном провалијом на истоку, огромним морем на западу. Та земља зове се Оз. У Озу Дороти среће Страшила без мозга, Лименог дрвосечу без срца, Лава без храбрости.
Најдуховитија Шекспирова комедија, прилагођена је најмлађој публици, има за циљ, пре свега, да светске класике приближи деци која се, нажалост, све више удаљавају од најбитнијих дела књижевности. Како је представа намењена деци, желимо да испричамо причу о оном најснoликијем тренутку наше младости – првом пољубцу.
У давна времена постојао je древни обичај по ком царски трон може да наследи само дечак. Да ли ће украдени принц и изгубљена принцеза успети да савладају све препреке и да промене овај неправедни закон? Ко ће бити нови владар?
Пошле две сестре на пијацу да продају магарца. Старија је јахала на магарцу, а млађа је ишла пешке. Када их видеше људи, питаше их како то да старија седи, а млађа хода. Заменише се. Ни то није ваљало, други им рече, како то да млађа седи, а да старија хода. На крају обе седну на магарца, али то се није допало магарцу.
Корњача и Пас, гоњени глађу, удружују се у подухвату крађе кокосових ораха од богатог и осионог Леопарда, који је кокосову палму - иначе део природе - присвојио за себе.
Засновану на епизодама из чувеног романа Џонатана Свифта "Гуливерова путовања", аутори су ову већ познату причу освежили рухом које је наклон култури и уметности Далеког истока, а причу о лутајућем морепловцу искористили су као подлогу за бављење темама проблема вршњачког насиља, разумевања и поштовања међусобних разлика.
„Пепељуга“ Александра Аце Поповића је једно од капиталних дела српске и југословенске књижевности за децу. Потез поставке овог текста на репертоар Малог позоришта „Душко Радовић“ део је намере да се скине прашина са заборављених класика дечје књижевности.
Требало би да прочиташ приче Тона Телехена, холандског писца, који је и доктор, или доктора, који је и писац.
Много је песама испевано и прича испричано о Краљевићу Марку. Познато је колико је далеко сезала његова храброст и неустрашивост, али заправо јако се мало зна о љубавним јадима највећег српског јунака.
Главни догађај у представи је појава чаробног камена, односно сазнање да тај камен, поред тога што светли има и другу моћ – шта год да се пожели, он ће то и да створи! Отвара се тема – вредности. Ствара се проблем: како искористити могућности које пружају чаробне моћи овог камена.
Водећи се причом „Кресиво“, великог Х. К. Андерсена о сиромашном, али алавом, бахатом и разузданом војнику, који се по повратку из рата, уз помоћ магије брзо обогати и још брже заврши пред вешалима, аутори представе су ову кратку и помало штуру бајку домаштали, расписали, разиграли и понудили нам је у новом, иако и даље класичном руху.
Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске славе и уживања била су му отворена. Али, нешто у њему одвраћало га је од свих тих чари и привлачности света за којима су милиони осталих људи жудели.
"Карлсон с крова" је представа настала по књизи Астрид Линдгрен, списатељице која је најпознатија по томе што је измислила Пипи Дугу Чарапу. Овај пут нас упознаје са Батом, усамљеним дечаком са заузетим родитељима, који проналази необичног и прилично несташног друга. Зашто нико не верује Бати да је Карлсон са крова стваран?
Једне ноћи, Жута Mама Mачка оставља своје маче на пристаништу, пред великим белим бродом који сутрадан треба да исплови из луке. Она жели да њен син постане бродски мачак и види света, а не да доживи судбину обичне месарске мачке.
Представа „Књига о џунгли“ је комични луткарски мјузикл са елементима савременог циркуса за децу старијег предшколског и млађег школског узраста, коју режира Марија Крстић.Кроз познату причу Радјарда Киплинга о Моглију, дечаку кога у џунгли одгаја чопор вукова, третира се проблем различитости, (не)толеранције и интеграције у заједницу.
Чувени кит Моби Дик, немилосрдна морска неман која потапа бродове и једе морнаре, страх је и трепет за све, осим за девојчицу Рејчел. Рејчел на први поглед изгледа као сасвим обично дете које је са родитељима на летовању, али њој је поверен важан задатак - да спасе Моби Дика од капетана Ахаба и његове посаде.
У „Бури’’ је могуће препознати најразличитије садржаје: од романтичних, метафизичких, аутобиографских, филозофских, политичких... а међу свим могућим „учитавањима'' за мене у њој постоји и један дечји поглед на свет, (као у оним необичним кутијама Џ.Корнела у којима су неки носталгични мини светови препуни некакаве дечије фантазије).
Текст „Мала школа рокенрола“ написан је пре двадесетак година као реплика, текста „Рокенрол за децу“, који је игран у позоришту Бошко Буха.
Тако је драга моја дечице, то је вуна. Ту вуну добијамо од једне меке и топле животиње, од овце. Њено руно је тако меко и топло као и прича коју је 1953. године написао Иво Андрић. Та приповетка зове се „Аска и вук“. Ово је прича о насиљу и како то насиље зауставити.
Текст Душана Радовића „Капетан Џон Пиплфокс“ написан је и објављен 1953. године као радио драма. У Малом позоришту овај комад је први пут изведен на сцени 1988. године под називом „Добро јутро, капетане Пиплфокс“. Адаптацију су радили драматург Драгослав Симић и редитељ Оливер Викторовић.
Овај драмски текст настао је по мотивима Андерсенове бајке из 19. века. Структурално гледано Андерсеново „Царево ново одело“ много је ближе шаљивој причи, него бајци.
Ова представа је ода марионети, њеној лепоти, суптилности и изражајним могућностима. У првом плану су циркуске тачке, акробације, плес по жици, састављање, растављање, жонглирање... Прича му ту дође као украс. А прича је о љубави, али и о шашавим уметницима, то јест свима нама.
Савремена интерактивна плесна представа за децу. „Наглавачке“ је представа која предлаже најмлађој публици јединствен сусрет са савременим плесом.
Чувена руска (уралска) бајка о проклетству оних који трагају за благом и богатством до сада је испричана на много начина, ипак, оно што можете видети у нашем Малом позоришту представља савремену адаптацију - представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.
Аутор и кореограф представе Далија Аћин Теландер, направила је занимљиву интерактивну представу за децу која се игра у нетипичном сценском простору који подсећа на велики бели балон/шатор што посебно доприноси осећању топлине, безбрижности и блискости између публике и извођача. Представа је током 2014. године доживела своје јубиларно 100.
Представа „Андерсенови кувари“, Драгослава Тодоровића, је својеврсна ода Андерсену и његовом делу.
Прича прати одрастање и сазревање дрвеног лутка Пинокиа (Јелена Петровић), који уз велико одрицање и љубав мајстора Ђепета успева да се избори са искушењима света који га окружује. Италијански писац и новинар Карло Колоди 1883.
Представа о чаробњаку Мерлину, најмоћнијем чаробњаку међу вилама и вилењацима који доводи злу вештицу на суђење, а за сведоке позива јунаке из анимираних филмова Волта Дизнија (Малу Сирену, Звер, Ивицу и Марицу, Духа из Аладинове лампе, Круелу де Вил...).
Ако те занима шта је јаче, памет или снага, и ако се уз то не плашиш баш превише џинова, онда је ова представа као створена за тебе. Дођи и сазнај како ће лукави мачак себи и своме господару Жаку (Дамјан Кецојевић) помоћи да од скитница и протува постану први у краљевству.
Ова весела дружина подсетиће нас да је најлепши поклон књига, и да је мудрост коју откривамо у њој највећа људска снага. Нада и даље постоји – данас је ипак ПАМЕТ У МОДИ.