Упознај чланове ансамбла и сараднике Позоришта који својим гласом и стасом оживљавају ликове из маште на сцени!
Photo credits: Djordje Tomić
Радно време билетрнице:
Од уторка до понедељка од 10 до 15 часова
Понедељак – слободан дан !
Terms and Conditions Privacy Policy
© 2024, MP Duško Radović, developed by Кulturifik
photo credits: Djordje Tomić
Александра Анђелковић почела је као репрезентативка Југославије у одбојци, а затим је постала глумица са богатом каријером у позоришту и на филму. Играла је у бројним домаћим и страним представама, као и у популарним телевизијским серијама. Њено искуство обухвата рад у позориштима као што су Народно позориште, Атеље 212, и Позориште „Бошко Буха“, где је оставила дубок траг у разним жанровима од класичних драма до савремених комада. Рад у Малом позоришту „Душко Радовић“ започиње представом „Заробљено сунце“ и годишњом наградом за младу глумицу.
У својој каријери остварила је значајне улоге, од којих се издвајају Сида у представи „Поп Ћира и поп Спира“ у режији Јовице Павића у Позоришту „Душко Радовић“, као и улога у хит представи „Јаче смо од судбине“, која је била на редовном репертоару Сцене Култ пет година. Међу најзначајнијим пројектима издвајају се представа „Страх од верности“ у режији Ненада Илића, прва професионална представа у којој је играла, као и улоге у представама „Ћелава певачица“ у режији Алисе Стојановић, „Орестија“ у режији Мире Ерцег, „Вештице из Салема“ у режији Саше Лукача, „Жабар“ у режији Горчина Стојановића и „Војцек“ у режији Жељка Ђукића.
Издваја рад са Стевом Жигоном на представи „Госпођица Јулија“ као значајан за њен развој као глумице.
Између бројних филмских улога истичу се „Искушавање Ђавола“ у режији Живка Николића и „Викенд на мртовци“ у режији Колета Ангеловског, као и првенац „Хајде да се волимо“. На телевизији је запамћена по улогама у серијама „Отворена врата“ и „Балкан Експрес“.
Поред глуме, истиче се и као талентована певачица, а њена физичка спремност остаје на високом нивоу и данас. У приватном животу, мајка је двоје деце и ужива у породичном животу. Срећно је удата и изузетно поносна на своје професионалне и личне успехе. Такође, као мајка, донела је одлуку да не учествује на фестивалу у Единбургу са представом „Госпођица Јулија“ због дојења првенца.
photo credits: Djordje Tomić
Душица Синобад, рођена 1967. године у Београду, стална је чланица ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић“, где ужива у игрању представа „Пепељуга“, „Крадљивци кокосових ораха“, „Бамби“, „Снежна краљица“ и „Како је оздравио цврчак“.
Њен рад у Малом позоришту почиње сталним ангажманом 1992. године, где је изградила значајне улоге у представама као што су „Мали принц“, „Тркач“, „Буђење пролећа“, „Сам крај света“, „Страшне приче браће Грим“, „Снежана и седам патуљака“.
Факултет драмских уметности уписала је 1986. године у класи професора Миленка Маричића и дипломирала 1990. године с представом Марсела Ашара „Хајде да се играмо“, коју је потом играла 19 година на сцени „Бојан Ступица“ Југословенског драмског позоришта.
Као гласовна глумица свој глас позајмила је у бројним филмским и телевизијским остварењима.
За свој рад награђена је наградом „Божидар Валтровић“ за глуму 2010. године.
После бројних глумачких година, и даље осећа исто узбуђење и радост при стварању нових представа.
photo credits: Djordje Tomić
Алек Родић (Београд, 27. август 1961.) је глумац, композитор и позоришни директор. Током своје каријере остварио је значајне улоге у позориштима, филмовима и телевизијским серијама, а такође је компоновао музику за бројна позоришта и телевизијске пројекте. Његова радозналост и креативност довели су га до различитих облика уметности, укључујући глуму, луткарство и музику. Тренутно је стални члан глумачког ансамбла „Малог позоришта Душко Радовић“ у Београду, где игра у представама као што су „Камени цвет“, „Капетан Џон Пиплфокс“, и „Свети Сава“.
Алек је дипломирао глуму 1991. године на Националној академији за позориште, филм и телевизију „Крсто Сарафов“ у Софији, где је студирао у класи професорке Доре Рускове. Његова диплома је нострификована 1992. године од стране универзитета у Београду. Такође је завршио средњу музичку школу „Јосип Славенски“ у Београду и студирао Правни факултет у Београду. Поред матерњег српског, говори бугарски и енглески језик.
Током каријере, Алек је остварио запажене улоге у представама као што су „Чика Бајкине бајке“, за коју је добио награду за најбољег младог глумца на фестивалу дечијих позоришта у Суботици. На телевизији је познат по улогама у серијама као што су „Срећни људи“, „Породично благо“, „Театар у Срба“, и „Жигосани у рекету“.
Поред глуме, Алекова друга вокација је музика. Компонује ауторску музику, као и музику за позориште и телевизију у региону, а добитник је награде за најбољу оригиналну музику у представи „Гињол“ (Позориште лутака „Пинокио“ на фестивалу „Лут фест“ у Сарајеву 2019. године.
Као највећи изазов у каријери, Алек издваја рад на месту директора „Малог позоришта Душко Радовић“, где је током пет година рада на сцени било изведено двадесет и седам премијера, уз бројне фестивалске нараде. Занимљивост из тог периода је и то да је премијера представе “Свети Сава“ била у крипти храма Светог Саве на Врачару, на дан Светог Саве 27.фебруара и то је јединствен случај у позоришту.
Поред глуме и музике, Алек је и страствени љубитељ уметности и културе. Ожењен је, и поносни је отац сина Страхиње.
Наградe
Добитник је награде за најбољег младог глумца на фестивалу дечијих позоришта и луткарства у Суботици 1992. године за улогу Чика Бајке у представи „Чика Бајкине бајке“. Добитник је и две Валтеровићеве награде коју додељује Мало позориште „Душко Радовић“.
Уметнички рад – позориште
Играо у преко 50 наслова у позоришту „Душко Радовић“. Био је и хонорарни члан позоришта на Теразијама (шест година).Радио је и у позоришту лутака Пинокио. Тренутно у репертоарском делу Алек игра у представама: „Ноћ у Мерлиновом замку“, „Страшне приче браће Грим“, „Пинокио“, „Камени цвет“, „Поп Ћира и поп Спира“, “Капетан Џон пиплфокс“ , “Преватанти“, “Судбима једног Чарлија“ …
Музички рад
Алекова друга вокација је музика. Компоновао је музику за позориште и телевизију. Снимио је и две ЛП плоче за ПГП-РТС. Учествовао је и два пута на фестивалу „Београдско пролеће“ као комплетан аутор: композитор, текстописац и извођач. Аутор је и музичке шпице за фестивал „Дани хумора и сатире“ у Јагодини. У Малом позоришту „Душко Радовић“ компоновао је музику за представе: „Пик и фик“, „Замислите, замислите“, „Ноћ у Мерлиновом замку“, „Мачке“, „Чика Бајкине бајке“, „Кловнови“ и друге.
Добитник је награде за најбоњу оригиналну музику у представи “Гињол“ позоришта лутака “Пинокио“на фестивалу “Лут фест “у Сарајеву 2019 године.
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Ноћ у Мерлиновом замку“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Пинокио“, „Камени цвет“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Преваранти“, „Мали каплар“ и „Судбина једног Чарлија“.
У периоду 2014-2018 године Алек Родић је био директор Малог позоришта “Душко Радовић“ као и вршилац дужности Директора Малог позоришта “Душко Радовић“ у периоду 2018-2019 године.
Алек је данас запослен као стални члан глумачког ансамбла позоришта.
photo credits: Djordje Tomić
Рођена у Београду. Дипломирала је глуму (1991.) и режију (2000.) на Националној академији за позориште, телевизију и филм НАТФИЗ „Крсто Сарафов” у Софији, у класи професорке Доре Рускове и професора Атанаса Илкова.
Двоструки је добитник награде „Милена Саџак” за најбољег младог глумца на 23. и 24. Сусретима професионалних позоришта лутака Србије и годишње награде „Милена Начић” коју додељује Мало позориште „Душко Радовић”. На филмским сусретима у Нишу за улогу Сашке у филму „Ни на небу, ни на земљи” припала јој је награда за „Најбољу младу глумицу”.
Бавила се новинарством као дугогодишњи уредник и водитељ запажених емисија за децу и младе на РТС-у: „Велики одмор“ и „Путоказ“.
У Малом позоришту „Душко Радовић“ написала је и режирала представе : „Маске“, „Ноћ у Мерлиновом замку“ (која је доживела своје 221. извођење), „Мачке“ и „Плави чуперак“.
У оквиру Удружења сценоског изражаја за децу успешно ради као драмски педагог.
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Ноћ у Мерлиновом замку“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Пинокио“, „Преваранти“, „Мала школа рокенрола“, „Судбина једног Чарлија“, „Бајка о чаробном камену”, „Украдени принц и изгубљена принцеза“ и „Бранин жабљи орфеум“.
Живи и ради у Београду.
Члан ансамбла Малог позоришта
„Душко Радовић“
photo credits: Djordje Tomić
Маријана Вићентијевић-Бадовинац (1970., Ваљево) је од својих раних дана заљубљена у уметност и позориште, прве кораке на сцени начинила је у аматерском театру, а та љубав према глуми одвела ју је на Академију уметности у Новом Саду, где је дипломирала у класи професора Бранка Плеше.
Након завршених студија, Маријана је започела професионалну каријеру у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, где је одиграла неколико значајних улога, укључујући оне у представама „Ожалошћена породица“, „Драма из Максима“, „Иванов“, и „Госпођа министарка“. За улогу Ане Петровне у „Иванову“, освојила је награду за младу глумицу на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, а истакла се и улогом у представи „Четворо против Бабароге“ на Фестивалу позоришта за децу.
Маријана је потом прешла у Мало позориште „Душко Радовић“, где је наставила да се истиче у низу различитих улога, од класичних драмских ликова до комичних и дечјих представа. Њене запажене улоге укључују наступе у представама „Поп Ћира и поп Спира“, „Андерсенови кувари“, „Књига о џунгли“, „Пепељуга“, „Крадљивци кокосових ораха“, „Украдени принц и изгубљена принцеза“, „Ромео и Јулија“ и „Снежна краљица“. За свој рад у овом позоришту, који се ближи свом тридесетом јубилеју, добила је и годишњу награду, чиме је потврдила своју посвећеност и таленат у свету позоришне уметности.
photo credits: Djordje Tomić
Милош Самолов (Београд, 1974.) је стални члан позоришта „Душко Радовић“ у Београду од 2002. године.
Остварио је више од сто улога у позоришним представама различитих позоришта као што су Мало позориште „Душко Радовић“ („Чудне љубави“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Страшне приче браће Грим“, „Цар је го!“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Бура“, „Бонтон“, „Чаробњак из Оза“…), Југословенско Драмско Позориште (представе „Хамлет“, „Случајна смрт једног анархисте“, „Врат од стакла“, „Путујуће позориште Шопаловић“…), Атеље 212 („Пошто паштета“, „Седам и по“, „Прљаве руке“), Крушевачко позориште, позориште „Бошко Буха“, Краљевачко позориште, Трупа Торпедо, Процес Театар итд.
Осим у позоришту, Милош је створио улоге у бројним филмским и телевизијским остварењима, попут филмова „Парада,“ „Чекај ме ја сигурно нећу доћи“, „Кад порастем бићу кенгур,“ „Атомски здесна“, и серија „The Last Panthers“, „Сенке над Балканом“, „Јужни ветар“ „Жигосани у рекету“…
Образовање је стекао на Факултету драмских уметности, где је дипломирао са представама „Тигар“ и „Плутање“, освојивши и награду „Мата Милошевић“ за најбољег студента глуме.
Његова професионална каријера обогаћена је бројним наградама укључујући FIPRESCI награде за најбољу мушку улогу и Златну клапу на филмским сусретима у Нишу, „Зоранов Брк“ на фестивалу „Зоранови дани“ у Зајечару, и многе друге.
photo credits: Djordje Tomić
Горан Баланчевић (Краљево, 1961.) активно се бави глумом, луткарством, технологијом лутака и режијом.
У својој богатој каријери, остварио је преко 60 премијера, како у домаћим тако и у међународним продукцијама, и освојио многе награде за своје уметничко деловање. Неке од награда укључују признања на Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, награде са фестивала у Бања Луци, Бугојну, Нишу, Крагујевцу…
У Малом позоришту „Душко Радовић“ је од 2002. године као стални члан ансамбла, где учествује у многобројним успешним пројектима као што су „Бескрајна прича“, „Андерсенови кувари“, „Поп Ћира и поп Спира“, и „Чудотворно кресиво“.
Занимање глумца започео је 1980. године, а у својој каријери прошао је кроз више позоришта – био је стални члан Народног позоришта „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну, Wolken театра и Popen теaтра Chardak у Амстердаму.
Горанова биографија пуна је занимљивих пројеката: учествовао је као аниматор у чувеној серији „Лаку ноћ, децо“. Обучавао Тил Лендемана (Рамштајн) у анимацији марионете за снимање спота за песму „Alle Tage Ist Kein Sonntag“ у Београду. Један од главних аниматора у луткарском филму „Мрав пешадинац“ у режији Славка Татића. Осмислио конструкцију лутке за представу „Јане Задрогаз“ Горана Стефановског у режији Драгослава Тодоровића, која се данас користи у свим луткарским позориштима.
photo credits: Djordje Tomić
Јована Цветковић (1976, Ниш) је одувек била под директним утицајем позоришта – посебно јер је и њена мајка била глумица. Поносна је на своју „прву улогу“, тачније речено, статирање у представи „Кавкаски круг кредом“. Имала је тада осам година и од тог тренутка желела је да се бави глумом заувек.
Завршила је Академију уметности „БК“ у класи проф. Ружице Сокић и Зорана Ратковића. Убрзо након завршених студија почела је са радом у Малом позоришту „Душко Радовић“.
Имала је срећу да игра разноврсне улоге у занимљивим представама, као што су: „Свет једног цвета“, „Ћеиф“, „Аска и вук“, „Прича о мајци“, „Дечак са кофером“, „Снежна краљица“, „Сјај звезда на плафону“…
Изван позоришта, позајмила је свој глас бројним вољеним ликовима у филмовима и серијама.
Сада има много више од осам година, али и даље жели да се бави глумом заувек.
photo credits: Djordje Tomić
Рођена 1958. године у Београду. Године 1974. засновала радни однос са Малим позориштем и тако постала најмлађа професионална глумица у бившој СФРЈ.
Као дете, била члан драмског студија Радио Београда који је водио Бата Миладиновић. Најзначајније улоге из тог периода: ТВ серија „Са ванглом кроз свет“ режија Вера Белогрлић, „Николетина Бурсаћ“ Београдско драмско позориште, снимила четири филма, неколико радио драма, и радила као водитељ на радију…
Најзначајније улоге у позоришту: „Мравињак“ у режији Бранка Плеше, Југословенско драмско позориште, ТВ драме „Спиритисте“, „Иди тамо где те не познају“, „Пепељуга“ у режији Цаце Алексић, „Мали принц“, „Кишобран за двоје“, „Укроћена принцеза“, „Позориште ка-ри-ко“ и многе друге.
Освојила четири републичке награде и годишње награде позоришта.
Радила са редитељима: Бранко Плеша, Јагош Марковић, Ивана Вујић, Вера Белогрлић, Милутин Косовац, Драгослав Лазић, Мирослав Беловић.
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Ноћ у Мерлиновом замку“, „Три прасета“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Мала школа рокенрола“, „Скоро свако може да падне, осим чапље!“ и „Украдени принц и изгубљена принцеза“.
photo credits: Djordje Tomić
Рођен 24. фебруара 1978. године у Београду, дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, смер глума, у класи професорке Виде Огњеновић.
Прву представу одгледао је у Малом позоришту „Душко Радовић“, а са 14 година је и одиграо прву представу у овом позоришту, у оквиру школе глуме Бате Миладиновића. Први професионални уговор потписао је у Малом позоришту „Душко Радовић“ 2001. године. Данас је стални члан ансамбла овог позоришта.
Током студија играо је у Српском народном позоришту у Новом Саду, Позоришту младих у Новом Саду, као и у представама Академије уметности у Новом Саду. Након дипломске представе „Виза“ (2001, Вида Огњеновић), кратко време био је члан драме Народног позоришта у Београду.
У Малом позоришту „Душко Радовић“ остварио је више од 30 улога, међу којима се истичу: „Последња смрт Френкија Сузице“ (2003, Бојан Ђорђев), „Љуљашка“ (2003, Стеван Бодрожа), „Свет једног цвета“ (2004, Татјана Станковић), „Андерсенови кувари“ (2005, Драгослав Тодоровић), „Мали принц“ (2006, Ања Суша), „Лажеш Мелита“ (2008, Бојан Ђорђев), „Пинокио“ (2012, Ксенија Крнајски), „Гуливер“ (2020, Исидора Гонцић), „Сан летње ноћи“ (2021, Давид Алић), „Ромео и Јулија“ (2022, Стеван Бодрожа), „Пер Гинт“ (2023, Исидора Гонцић).
Основaо је Центар за културну едукацију младих „СТУДИО“, у оквиру којег се бави педагошким радом и продукцијом едукативних позоришних представа за младу публику. У оквиру Студио Центра, отворио је Камерну сцену „Студио“ 2021. године.
photo credits: Djordje Tomić
Члан ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић“
Рођена у Београду 1974. године. Дипломирала на Академији уметности Браћа Карић у класи проф. Предрага Ејдуса. Певала у групи Врооом и са њима издала два албума.
На РТВБ 92 снимала различите емисије драмског карактера, џинглове и рекламе, а активно синхронизује цртане филмове. Играла у великом броју београдских позоришта.
Награде: Мали Марулић Сплит 2010, за најбољу женску улогу у представи „Лажеш Мелита“.
Избор представа: „О Немацкој“, ЦЗКД, „Бордел ратника“, ЦЗКД Кантри, Народно позористе, „Црвена“, Битеф театар, „Кики и Бозо“ Мало позориште „Душко Радовић“, „Порнографија 1, 2, … 4“, ЦЗКД, „Скоро свако може да падне, осим Чапље!“, Мало позориште „Душко Радовић“, „Пластелин“, Атеље 212, „Тесла-тотална рефлексија“, ЈДП, „Писта за Шехерезаду“, ЈДП.
Избор цртаних филмова: Сунђер Боб Коцкалоне, Рен и Стимпи, Дора истраживачица и Трнавчевићи.
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Камени цвет“, „Плави чуперак“, „Аска и вук“, „Књига о џунгли“, „Чудотворно кресиво“, „Скоро свако може да падне, осим Чапље!“, „Пепељуга“, „Крадљивци кокосових ораха“, „Прича о мајци“, „Чаробњак из Оза”, „Снежна краљица” и „Кад је био мрак”.
photo credits: Djordje Tomić
Дипламирао глуму на Академији уметности „Браћа Карић“ у класи професора Петра Банићевића. Радио на Академији уметности „Браћа Карић“ као асистент на предмету сценски покрет. Похађао је курс савременог плеса код Мартина Сондеркампа (Александар технка и импровизација) и Јоа Алтера (Cuningam
техника). Завршио је семинар физичког театра у КИМ театру у Берлину код професора Eliasa Coenna. Предавач сценског покрета, као ванредни професор на Академији лепих уметности у Београду у току једног семестра. Године 2008. освојио награду за набољег глумца на Луткарским сусретима у Нишу, награду за глумачка остварења у представи „Степа” на 14. Фетићу и годишњу глумачку награду Малог позоришта „Душко Радовић”. Године 2009. освојио годишњу награду Малог позоришта „Душко Радовић“ за сценски покрет у представи „Оливер Твист“, а 2010. годишњу глумачку награду истог позоришта за улогу Мелхиора у представи „Буђење пролећа“. Године 2011. освојио годишњу награду Малог позоришта „Душко Радовић“ за ауторски рад „Вертер – шта све можеш кад си сам“. Постаје стални члан Малог позоришта „Душко Радовић“ 2011. године, а до краја 2012. године био је в.д. управник овог позоришта.
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Књига лутања“, „Мачак у чизмама“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Чудне љубави“, „Миљаковац, то јест Нови Зеланд“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Андерсенови кувари“, „Цар је го!“, „Моби Дик“, „Судбина једног Чарлија“, „Прича о мајци“ и „Бамби”.
photo credits: Djordje Tomić
Рођена је 1980. године у Краљеву.
Дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду.
Награђивана на фестивалу позоришта за децу „Звездариште” за најбољу женску улогу у представи „Пола- пола” и најбољу анимацију лутке у представи „Ко је Лорет?” као и на Сусретима професионалних позоришта лутака Србије.
Добитник је неколико годишњих награда за глумачко остварење „Божидар Валтровић“ Малог позоришта „Душко Радовић“.
Глуми у позоришту, на филму и телевизији.
Живи и ради у Београду.
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Поп Ћира и поп Спира“, „Циркус Марио & Нета“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Књига о џунгли“, „Велики одмор“, „Дечак са кофером“ „Снежна краљица” и „Бамби”.
photo credits: Djordje Tomić
Татјана Пипер Станковић, рођена 1963. године у Београду, је истакнута глумица, редитељка и продуценткиња са богатом каријером у позоришту, посебно у области луткарског театра. Њена страст према позоришту започела је у Омладинско-драмском студију РТБ код Бате Миладиновића, где је провела десет година пре него што је прешла у професионалне воде.
У својој професионалној каријери има око 50 премијера, два филма и негде око 300 епизода телевизијске луткарске серије „Лаку ноћ децо“.
Своју професионалну каријеру започела је 1983. године у Позоришту лутака „Пинокио“, где је радила до 1990. године. Истовремено је уписала студије на Факултету драмских уметности у Београду, смер позоришна и радио продукција. Од 1994. године стално је запослена у Малом позоришту „Душко Радовић“, где је током година остварила значајне улоге и стекла репутацију једног од водећих уметника у области луткарског театра.
Самосталном режијом почиње да се бави од 1996. на предлог Србољуба Станковића. До тада је била његов помоћник режије на више представа.
Татјана је позната по својим ауторским представама које су освојиле бројне награде на домаћим и међународним фестивалима. Њене награђене представе, као што су „Девојчица са шибицама“, „Био једном један лав“, „Свет једног цвета“ и „Аска и Вук“, истичу се по креативности, иновативности и дубокој емотивној резонанци. Поред тога, радила је на синхронизацији цртаних филмова и реклама, те аудио записима за дигиталне уџбенике, показујући свестраност и прилагодљивост у различитим медијима.
Током своје каријере, Татјана је освојила бројне награде, укључујући Валтровићеве награде и награду „Милена Начић“ за анимацију. Њен допринос позоришту је препознат и награђен на фестивалима широм света, од Србије до Ирана и Канаде. Активна је чланица АСИТЕЖ-а Србије, организације која се бави промовисањем позоришта за децу и младе.
photo credits: Djordje Tomić
Милош Анђелковић, рођен 1981. године у Нишу, глумац је који је своје прве кораке у свету позоришта начинио у родном граду, где је као дете посетио Луткарско позориште и гледао представу „Паткица жуткица”. Његов први наступ био је у трећем разреду на општинском такмичењу у рецитовању, где је говорио песму „Плави чуперак”. Од тада, Милош је развијао своју љубав према глуми, која га је довела до значајних улога у позориштима у Београду и шире.
Милош је дипломирао глуму 2003. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића. На почетку своје каријере, играо је у представама Народног позоришта и Југословенског драмског позоришта, где се истакао улогама у представама „Тишина трезних” (2004) и „Шума” (2005). Од 2012. године стални је члан ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић”, где је остварио запажене улоге у представама „Миљаковац, тј. Нови Зеланд”, „Бура”, „Снежна краљица”, „Бескрајна прича” и другим.
Један од најзанимљивијих тренутака у каријери доживео је у представи „Велики одмор”, када је, неколико дана након што је сазнао да ће постати отац, написао ту вест на школској табли на сцени, изненадивши све колеге који нису знали за то. Требало је после тога наставити представу!…
photo credits: Djordje Tomić
Ивана Аџић рођена је 30.09.1988. у Београду, играла је у бројним страним и домаћим комадима, као и серијама и филмовима, а паралелно се бави и педагогијом преко 10 година.
Уписала глуму на Академији уметности у Новом Саду 2008. у класи професора Никите Миливојевића где је дипломирала 2012. представом „Писма себи/ животи других“, а мастерирала 2013. године представом „Разговори у четири ока“, по роману Ингмара Бергмана, која је део сталног репертоара Позоришта младих из Новог Сада. Након завршене Академије наставља да истражује глумачке технике кроз курсеве и радионице (Мајкл Чехов техника и техника Иване Чабак).
Глумила у серијама „Коло среће“, „12 речи“, „Моја генерација З“, „Ургентни центар“, „Санта Мариа дела Салуте“, као и у филму „За краља и отаџбину“.
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Поп Ћира и поп Спира“, „Камени цвет“, „Плави Чуперак“, „Цар је го!“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Чаробна књига“, „Бура“, „Бонтон“, „Карлсон с крова“, „Бајка о чаробном камену“, „Срце у јунака Краљевића Марка“, „Гуливер“, „Украдени принц и изгубљена принцеза“, „Сан летње ноћи“, „Кад је био мрак“ , „Пер Гинт у краљевству тролова“ и „Бескрајна прича“.
Слободно време проводи у стицању нових знања и искустава (шивење, шминкање, дигитални маркетинг, вожња, фотографија, све врсте плеса, мачевање, јога, крав мага…).
Говори енглески, француски и италијански језик.
photo credits: Djordje Tomić
Рођена у Београду 1976. године. Академију Уметности у Новом Саду уписала 1996. године у класи професора Боре Драшковића. По завршетку Академије, радила у Војвођанским позориштима (Суботица, Сомбор, Нови Сад, Вршац). Од 2002. године живи и ради у Београду.
Позоришна остварења:
ЗАПИС, режија Никола Завишић, Народно Позориште Суботица
МАЛЕЦКИ, асистент редитеља; режија Сања Баум, Позориште Гаража
ХИПЕРМНЕЗИЈА, режија Селма Спахић, Битеф театар – Хаертефакт фонд
АНЂЕЛИ У АМЕРИЦИ, режија Горчин Стојановић, Београдско Драмско Позориште
ОЛИВЕР ТВИСТ, режија Стеван Бодрожа, Мало позориште Душко Радовић
РУГОБА, режија Марија Крстић, Југословенско Драмско Позориште
ЕЛИНГ, режија Марко Манојловић, Београдско драмско Позориште
НЕКЕ ДЕВОЈКЕ, режија Горчин Стојановић, Београдско Драмско Позориште
ПОСЛЕ ЗАБАВЕ, режија Алиса Стојановић, Београдско драмско Позориште
ПОРОДИЦНЕ ПРИЧЕ, режија Снежана Тришић, ФДУ
ПРОМЕТЕЈ У ОКОВИМА (Ија), режија Стеван Бодрожа, Мадленијанум – БЕЛЕФ
МУКЕ СА СЛОБОДОМ, режија Вида Огњеновић, Народно Позориште – БЕЛЕФ
ДРАГИ ТАТА (Ксенија), режија Борис Лијешевић, Југословенско Драмско Позориште
13, режија Гордана Лебовић, БЕЛЕФ- позориште Душко Радовић
ГВОЗДЕНИ ЖИВОТ (Схила), режија Жанко Томић, Београдско Драмско Позориште
ИГРА ЛУДОСТИ, режија Гордана Лебовић, БИТЕФ Театар
ЗИВОТ ИЛИ ПОЗОРИШТЕ, режија Гордана Лебовић, Народно Позориште, Београд
У ЛОВУ НА БУБАШВАБЕ (Анка), режија Филип Марковиновић, СНП Нови Сад
ЛЕКЦИЈА (ученица), режија Вирџина Марина, Позориште Стерија, Вршац
КАЗИМИР И КАРОЛИНА (Ели), режија Ива Милошевић, НП Сомбор
ОТЕЛО (Емилија), режија Оливера Ђорђевиц, Позориште Младих, Нови Сад
БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА (Илза), режија Горчин Стојановић, НП Сомбор
ЕУРОПЕЈЦИ (Катрин), режија Жанко Томић, НП Суботица
СЛУЧАЈНА СМРТ ЈЕДНОГ АНАРХИСТЕ (новинарка), режија Срђан Радаковић, Позориште Младих, Нови Сад
ТВ:
серија ГОРКИ ПЛОДОВИ, сценарио и режија Синиша Ковачевић
серија ТОТАЛНО НОВИ ТАЛАС, режија Милош Петричевић
серија ЖЕНА НА СУНЦУ, режија Милош Ђукелић
серија ЛИСИЦЕ, режија Горчин Стојановић
серија КАЗНЕНИ ПРОСТОР
Филм:
ЖУРКА, сценарио и резија Александар Давић
БУЂЕЊЕ ИЗ МРТВИХ, режија Миша Радивојевић
Представе у Малом позоришту „Душко Радовић“: „Преваранти“, „Цар је го!“, „Мали каплар“, „Моби Дик“, „Велики одмор“ и „Пепељуга”.
photo credits: Djordje Tomić
Катарина Димитријевић, рођена 1986. у Београду. Највећи број улога остварила у позоришту. Играла и на телевизији. Бави се и педагошким радом.
Остварила је бројне улоге у Малом позоришту „Душко Радовић”, и то у представама „Плави Чуперак”, „Мали каплар”, „Бонтон”, „Прича о Светом Сави”, „Чудотворно кресиво”, „ Бајка о Чаробном камену”, „Срце у јунака Краљевића Марка”, „Пепељуга”, „Гуливер”, „Украдени принц и изгубљена принцеза”, „Сан летње ноћи”, „Чаробњак из Оза”, „Ромео и Јулија”, „Пер Гинт у краљевству тролова”, „ Како је оздравио цврчак”.
Глуму уписала 2006. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Владимира Јевтовића и дипломирала 2010. године са представама „Тигар” Мјурела Шизгала и „Плутање” Теда Вајтхеда. Добитница награде „Мата Милошевић“ за најбољег студента глуме.
Глумила у представама разних жанрова, вечерњим и за децу, попут „Сан летње ноћи“, „Сабља Димискија“, „Стаклена менажерија“, „Росмерсхолм“, “Спојлери“…
Глумила у серијама „Паре или живот“, „Грех њене мајке“, „Тотално нови талас“, „Фолк“, „УПС, у проблему сам“, „ Корак по корак” .
Водила програм свечаног затварања Универзијаде 2009. у Београду.
Опробала се и у синхронизацијама за цртани филм “Семијеве авантуре 2”.
Снимала бројне рекламе за наше и инострано тржиште.
Бави се педагошким радом у Студију глуме „Маска“.
Слободно време воли да проводи активно, најчешће у природи, да тренира бокс, усавршава енглески и шпански, путује…
photo credits: Djordje Tomić
Никола Керкез, рођен 12. октобра 1990. године у Новом Саду, активно се бави глумом и луткарством у позоришту, али и на филму и телевизији, како у домаћим тако и у међународним продукцијама. Од 2023. године је члан сталног ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић“.
Дипломирао је глуму и луткарство на Уметничкој академији у Осијеку 2016. Године, и убрзо затим је играо прву представу у Малом позоришту „Душко Радовић“ – била је то „Књига о џунгли“ (р. Марија Крстић), у којој је тумачио улогу Балуа. Од тада, истакао се у бројним представама попут „Карлсон са крова“, „Мачак у чизмама“, „Капетан Џон Пиплфокс у новом миленијуму“, „Чудотворно кресиво“, „Пепељуга“, и „Ромео и Јулија“.
За свој рад добитник је награде „Јанко Врбњак“ за најбољу улогу на Сусретима професионалних позоришта лутака Србије и четири годишње награде „Милена Начић“ Малог позоришта „Душко Радовић“.
Осим глуме, бави се музиком, спортом и сценским покретом, укључујући акробатику, што доприноси његовој сценској изразитости и способности да тумачи захтевне физичке улоге.
photo credits: Djordje Tomić
Дубравка Ковјанић (Београд, 5. октобар 1979) понудила је мало другачији приказ своје биографије – у стиху!
„родила се у Београду
заволела позориште 90-их
па отишла да студира глуму у Новом Саду
онда се запослила у Сомбору
али после радила у многим позориштима
снимала филмове кратке и дуге,
серије разних оцена
мало асистирала на предмету глума
и онда се сместила
у МПДР-у
да ту и остане.“
За оне склоније прози, ево и мало више детаља у наставку!
Дубравка Ковјанић, рођена 5. октобра 1979. у Београду, стална је чланица ансамбла Мало позориште „Душко Радовић“, где тренутно игра у представама „Дечак са кофером“, „Бескрајна прича“ и „Како је оздравио цврчак“. Њена каријера обухвата ангажмане у више значајних позоришта у Србији, укључујући Југословенско драмско позориште, Звездара театар, Мадленијанум, као и Народна позоришта у Сомбору и Крушевцу, Београдско драмско позориште, Позориште „Душко Радовић“, Позориште на Теразијама и Битеф театар.
Завршила је глуму на Академији уметности у Новом Саду под менторством професора Боре Драшковића.
Добитница је бројних награда, међу којима се издвајају награда Ардалион за најбољу младу глумицу, награда публике на Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић” 2005. године, као и награда за глуму на 41. Фестивалу позоришта Србије „Јоаким Вујић”. Такође, добила је и награду из фонда „Даринка Дара Чаленић“ за најбољу младу глумицу на 50. Стеријином позорју.
Дубравка је активна глумица и ван позоришта, па до сада глуми у преко 30 филмских и телевизијских остварења.
Сарадник
photo credits: Djordje Tomić
Сарадник
photo credits: Djordje Tomić
Лана Аџић рођена је у Београду 1989. године. Расла је углавном по ходницима позоришта па је и своју прву улогу одиграла као дете у Битеф Театру („Лолита” — реж. Тања Мандић Ригонат), а другу петнаестак година касније, као студенткиња, у Југословенском драмском позоришту („Сумњиво лице” — реж. Јагош Марковић). Већу трему имала је током премијере ове друге представе. Дипломирала је глуму 2013. године на Академији уметности у Београду, у класи Небојше Дугалића. Играла је у представама позоришта КПГТ, „Зоран Радмиловић” у Зајечару, Звездара театру, у филмовима „Пети лептир” и „Једнаки”, ТВ серијама „Беса”, „Сви воле Ралета”… У Малом позоришту „Душко Радовић” почела је да игра 2017. године, у представи „Мала школа рокенрола”, и од тада је научила да свира бас гитару у „Сан летње ноћи”, вози ховерборд у „Капетан Џон Пиплфокс — у новом миленијуму”, први пут је радила са луткама у „Пер Гинт у краљевству тролова” — а сада води и марионету у „Циркус Марио и Нета”. Неколико пута је пала са ролера на сцени (али не и са алпинистичких канапа!) у „Чаробњак из Оза”. Потпуно се изборила са својом тремом око ускакања у представе и сада се добро забавља (па се понекад и прави важна) у „Ромео и Јулија”, „Украдени принц и изгубљена принцеза” и „Гуливер”, мада признаје да највише воли да игра „WoW — добродошлица свету”. Тренутно је у статусу самосталног уметника и игра у Атељеу 212, Југословенском драмском позоришту, Позоришту „Мадленианум” и Малом позоришту „Душко Радовић”. |
Сарадник
photo credits: Djordje Tomić
Младен Леро, рођен у Београду 15. новембра 2000. године, рано се истакао на сцени као талентовани глумац. У Малом позоришту „Душко Радовић“ дебитовао је у представама „Дечак са кофером“ (р. Дамјан Кецојевић), која је била и његов први ангажман у овом позоришту, а затим наставио да игра у представама „Снежна краљица“ (р. Дамјан Кецојевић), „Бескрајна прича“ (р. Ана Томовић) и „Сјај звезда на плафону“ (р. Дамјан Кецојевић). Осим у „Душку Радовићу“, активан је и у другим позориштима, наступајући у „Тајном дневнику Адријана Мола“ (р. Татјана Мандић Ригонат) у позоришту „Бошко Буха“ и „Тит Андроник“ (р. Андраш Урбан) у Југословенском драмском позоришту.
Младен је образовање стекао на Академији уметности у Београду, у класи професора Милана Нешковића и Тихомира Станића, с тим да је трећу годину наставио код Николе Ракочевића. Пре академије, похађао је гимназију „Свети Сава“, где је већ у другом разреду показао велико интересовање за глуму.
Поред позоришних улога, Младен је стекао значајно искуство и на телевизији и филму, играјући најпре у пројекту „Нечиста крв“, а затим у серијама „Убице мог оца“, „Позив“ и „Самоникли“.
Сарадник
photo credits: Djordje Tomić
Филип Станковски рођен је 6. маја 1999. године у Београду. У Малом позоришту ,,Душко Радовић“ остварио је запажене улоге у представама ,,Украдени принц и изгубљена принцеза“, ,,Капетан Џон Пиплфокс – у новом миленијуму“, ,,Ло Птице“, ,,Чудне љубави“, ,,Циркус Марио & Нета“, ,,Сјај звезда на плафону“.
Активан је и у другим позориштима, у представама ,,Никада нисмо били овде“ (Театар ,,Вук“), ,,Снежна краљица“ (Позориште ,,Бошко Буха“), ,,Бокешки Д-мол“, (Позориште ,,Бошко Буха“), ,,Госпођица Јулија“, (Позориште ,,Мадленианум“).
Филип је уписао глуму 2017. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Биљане Машић, а 2021. дипломирао са представом ,,Никада нисмо били овде“, по тексту Лоре Џолић, у режији Ање Чуковић. Након дипломирања, три семестра је радио на ФДУ као студент демонстратор на предмету сценски покрет код професора Ферида Карајице и доценткиње Марте Бјелице.
Овај млади али остварени глумац играо је и серијама ,,Време смрти“, ,,Калкански кругови“, ,,У клинчу“, ,,Убице мог оца“ и у филму Слободана Шијана ,,Буди Бог с нама“.