Malo Pozorište Duško Radović

Маријана Петровић добитница Награде за животно дело „Мали Принц”

29. Међународни фестивал позоришта за децу, који се одржава од 18. до 23. септембра, у организацији Отвореног универзитета Суботица, доделиће Награду за животно дело „Мали принц”, за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу, глумици Маријани Петровић.

Награда „Мали принц“ додељује се облику уметничке скулптуре истакнутог црногорског вајара Мије Мијушковића.

Маријана Петровић (Београд, 1957.) је дипломирала на Филолошком факултету у Београду, (југословенске књижевности и српскохрватски језик), а магистрирала на Факултету драмских уметности, на одсеку за театрологију. Од 1978. је у сталном ангажману као глумица у Малом позоришту “Душко Радовић“ у Београду, а бави се и режијом.

Добитница је многих глумачких награда: Бијенала југословенског луткарства у Бугојну, Југословенског фестивала за дјецу Котор, Сусрета позоришта лутака Србије, Милена Начић, Божидар Валтровић.

Као професор, предавала је у средњој балетској школи „Лујо Давичо“ – организацију сценско-музичких делатности. Осмислила је семинар намењен учитељима, педагозима и психолозима, у организацији Министарства просвете и спорта Републике Србије 2001. при Учитељском факултету у Београду, на тему Луткарство у основној школи, и у оквиру њега одржала предавања и вежбе.

У оквиру пројекта Центра за позоришна истраживања АпсАрт намењеног едукацији студената ФАСПЕР- а, реализовала је 2011. радионице на тему: Употреба лутке у терапеутске сврхе.

Реализовала ауторске пројекте за децу као сарадник у Школигрици (Центар за културу Стари Град); Дечјем културном центру Београд (луткарске игрице у оквиру радионице за бебе до 3 године, сарађивала са Центром за музејску дидактику као глумац и аутор).

Приредила је монографију Мало позориште „Душко Радовић“- 70 година разноликости (Мало позориште „Душко Радовић“, 2019.). Чланица је Аситеж-а и Цедеум-а.

 

БИОГРАФИЈА
Маријана Петровић (Београд, 1957.) је дипломирала на Филолошком факултету у Београду, југословенску књижевност и српскохрватски језик, а магистрирала на Факултету драмских уметности, на Одсеку за театрологију, код ментора, професора др Владимира Јевтовића. Од 1978-2022. је била у сталном ангажману као глумица у Малом позоришту „Душко Радовић“ у Београду, а бави се и режијом. Добитник је бијеналног признања Асситеја „Донка Шпичек“ (за промоцију права деце и младих на културу и уметност) и многих глумачких награда: Бијенала југословенског луткарства у Бугојну, Југословенског фестивала за дјецу Котор, Сусрета позоришта лутака Србије, Милена Начић, Божидар Валтровић и др.

Похађала је специјализоване семинаре УНИМА (Међународна луткарска организација) у Charleville- Mézières (Француска) 1985. (припрема програма отварања Светског фестивала луткарства) и 1986. (Le wayang tradition et modernité), затим семинар и глумачку радионицу у Љубљани (Словенија) током Светског фестивала луткарства 1986., као и курсеве које је организовало Мало позориште Душко Радовић са предавачима Јанком Врбњаком 1978., Атанасом Илковим 1979., Еди Мајароном и Славчом Маленовим 1988. Затим луткарску радионицу Antonia Pancuta 2004., Wolfganga  Sterna: „Песма-Тон-Покрет“ 2004., Интернационални психодрамски wорксхоп у организацији Удружења психодрамских терапеута СЦГ 2003., драмску радионицу Сузан Остен 2004., драмску радионицу по методи Мајкла Чехова 2008., семинаре „Умеће одрастања“, психолошко примарно превентивни програм за рад са младима тима Психокод 2008., „Уметничка дела у дечијем свету“, Весне Јањевић Поповић 2009., „Коришћење потенцијала позоришне уметности у практичној настави“, Vigdís Jakobsdóttir 2012.
Играла у ТВ серијама и филмовима: Мали програм, Шарено осам, Пролазна станица, Композитори за децу, За чистији град, Шумске приредбе (и стручни сарадник за анимацију), Лаку ноћ децо, У сазвежђу белог дуда, Театар у Срба, Кућа за маштање, Наша Енглескиња, Брег чежње, Смешне и друге приче (Клавир и Мост), Ургентни центар... На радију, Београд 202, сарађивала као коаутор, глумац и водитељ емисија Будилник и Лаку ноћ децо. Сарађивала је као извођач са алтернативним позориштем МИМАРТ.

Као професор, предавала је у средњој балетској школи „Лујо Давичо“ – организацију сценско-музичких делатности. Реализовала ауторске пројекте за децу као сарадник у Школигрици, студију стваралачког васпитања и естетског образовања кроз игру (као садржај, метод и основно средство) за децу предшколског узраста (Центар за културу Стари Град, Београд), на тему: „Учимо слова кроз игру и покрет“; Дечјем културном центру Београд: луткарске игрице у оквиру Беби кутка, за бебе од 1 до 3 године, дечји драмски студио, пројекат Јао пертле!, сарађивала са Центром за музејску дидактику као глумац и аутор, била дугогодишњи домаћин-преводилац деци, учесницима на манифестацији Радост Европе, чији је оснивач Донка Шпичек. Водила је луткарску радионицу у ратним условима, јануара 1995. у Пакрацу (Хрватска) у сарадњи са Јеленом Шантић и Групом 484. Режирала и одиграла монодраму за децу „Јелица радозналица“ Гордане Малетић, на Змајевим дечјим играма (2000.) у Новом Саду. Тренутно је чланица Пројектног и Креативног тима пројекта (у оквиру ширег пројекта који се суфинансира кроз програм Креативна Европа “Б-АИР”), истраживачког и стваралачког интердисциплинарног процеса: Wелцоме оф тхе Wорлд (звучни/музички комад за бебе и малу децу). 

Осмислила семинар намењен учитељима, педагозима и психолозима, који је организовало Министарство просвете и спорта Републике Србије 2001. при Учитељском факултету, на тему „Луткарство у основној школи“ и у оквиру њега одржала предавања и вежбе. У оквиру пројекта Центра за позоришна истраживања АпсАрт намењеног едукацији студената ФАСПЕР- а, реализовала је (2010-2011.) радионице на тему: „Употреба лутке у терапеутске сврхе“.
Презентовала је своје научне радове на стручним међународним симпозијумима. Била је члан жирија на фестивалима како професионалних позоришта, тако и дечјег, омладинског стваралаштва у земљи и иностранству. Превела је више драмских текстова са бугарског језика за дечја луткарска позоришта у Србији. Поезију за децу и одрасле, афоризме, театролошке прилоге, текстове, преводе са руског и бугарског језика објавила у часописима и зборницима: Позориште (Нови Сад), Сцена, Театрон, Лудус, Нити, Поља, Реч, Политика, Наша Борба, Данас, Пацифик, Улазница, Градина, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Зборник Позориште за децу – уметнички феномен, Просветни преглед, Учитељ, Зека, Невен, Тик-так (Србија), Босанска вила (Сарајево, БиХ), Позориште (Тузла, БиХ), Ријеч (Брчко, БиХ), Тмачаарт (Мостар, БиХ), Јутарње новине (Сарајево, БиХ), Умјетност и дијете (Загреб, Хрватска), Књижевна ревија (Осијек, Хрватска), Еуропске одреднице појма лутке и стручно луткарско називље (Осијек, Хрватска), Лутка је све, све је лутка (Задар, Хрватска), Маска (Љубљана, Словенија)...

Објавила: Сунчани круг (Обелиск, Београд, 1971.), Ливада (Нова, Београд, 1994.), Када Моми секу нокте, Пеђа неће да спава, Милица се купа (Креативни центар, Београд, 2000.), Ирена код фризера (Креативни центар, Београд, 2005.), приредила монографију Мало позориште „Душко Радовић“ – 70 година разноликости (2019.), О глумцу са лутком (Мало позориште „Душко Радовић“ и Чигоја штампа, 2020.).

Члан Аситеж-а и Цедеум-а.