Бојан Лазаров

Бојан Лазаров
1972-2022

Члан ансамбла Малог позоришта „Душко Радовић“

Студирао глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Бора Драшковића. Од 1996. године професионално глумиo у позоришту, на филму и телевизији. Остварио је више од четрдесет улога у позориштима у Београду и у сомборском Народном позоришту у којем је као члан провео неколико сезона по завршетку студија. Сарађивао с већином значајних редитеља на овим просторима. Mногима је познат по филмским улогама у „Клопци“, „Београдском фантому“, „Мирису кише на Балкану“, „Истини и лажима“, „Тајнама винове лозе“, „Црвеном месецу“ и „Викенду са ћалетом“.

Остварио је преко 30 представа у Малом позоришту „Душко Радовић“. Први пут се као Потпоручник Фикус појавио у обнови представе „Љубав на први поглед“ 2001. године, а уследиле су успешне улоге као што су  Гусар Коновал (Капетан Џон Пиплфокс), Мерлин (Ноћ у Мерлиновом замку), Харамбаша Ђура (Преваранти), Војвода Орден (Цар је го!), Веселин Ћирковић (Мала школа рокенрола), Мајор Стеван Туцовић (Мали каплар), и Слон (Скоро свако може да падне, осим чапље!). Последње улоге које је остварио у Малом позоришту биле су она Лименог дрвосече у „Чаробњаку из Оза“, као и Немање у „Причи о Светом Сави“.
Бојан је активно играо и на сцени Југословенског драмског позоришта. Био је Доктор Ружић (Пучина), Францискус (Много буке ни око чега), Пандур (Врат од стакла), Живојин Јевтић (Под жрвњем); Странац/Слуга/Оелс (Из јуначког живота грађанства), Трудољубов (Записи из подземља), Луцио (Драма о Мирјани и овима око ње), Коља (Швабица), Свештеник (Федрина љубав), Гостионичар/Општински деловођа/Старац (Замак), Слуга/Гробар (Хамлет).
У Атељеу 212 наступио је као Хејнс (Бог Пакла), а у Народном позоришту у Београду као Сисојев / Тахир Закиров / Верхушкин (Играјући жртву).
У позоришту Сомбор је на самом почетку каријере, као члан ансамбла, био Ламберто (Декамерон дан раније), г-дин Болдиноти де Болдини (Путовање за Нант), Болничар (Мара Сад), Николо (Афера недужне Анабеле), Анџернон/Краљевић (Срећни Принц), Обрад Цветковић (Ружење народа у два дела), Анта (Покојник).
Сећамо га се као врсног глумца, доброг колеге и драгог пријатеља.