Драгослав Тодоровић је рођен 3. новембра 1948. године у Паризу. Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду 1979. године у класи професорке Борјане Продановић. Док је, као млад, живео у Хамбургу, учио је глуму и пантомиму и играо у позориштима и кабареима.
Урадио је велики број драмских и луткарских представа. Учествовао је на многим фестивалима у земљи и иностранству, освојио пет Grand Prix награда и једанаест награда за режију.
Живео је пет година у Торонту. Бавио се режијом и предавао глуму.
Поред редитељског посла предаје предмет Луткарство на Факултету примењених уметности у Београду, на одсецима сценографија и сценски костим.

Најзначајније награде и признања остварена у Малом позоришту „Душко Радовић“:

1985 – Сусрети позоришта лутака Србије, Зрењанин
(„Марко Краљевић“ награда за сценографију Александру Златовићу,  награда за музику Југославу Бошњаку,  награда за глуму/анимацију – Сави Анђелковићу и Оливери Томов)
1992 – Сусрети позоришта лутака Србије, Београд
(„Сетио сам се“ награда за лутке Милени Јефтић-Ничевој-Костић, награда за глуму/анимацију Предрагу Тодоровићу и  Горану Баланчевићу)
1997 – Сусрети позоришта лутака Србије, Ниш
(„Велика крађа сатова“ награда за глуму/анимацију Зорану Миљковићу, Душану Роквићу, Љиљани Перош и Горану Баланчевићу)
2005 – Сусрети позоришта лутака Србије, Београд
(„Андерсенови кувари“  награда за режију Драгославу Тодоровићу)
2006 – International Ordu Children’s and Youth Theatre Festival, Орду, Турска
Драгослав Тодоровић: Андерсенови кувари – редитељ Драгослав Тодоровић
Позориште Звездариште, Београд
(„Андерсенови кувари“ Grand Prix за најбољу представу, заједно са представом „Царев заточеник“ Позоришта лутака из Ниша, награда за режију Драгославу Тодоровићу и награда за музику Владимиру Пејковићу)
Фестић, Београд
(„Андерсенови кувари“ Grand Prix за најбољу представу на фестивалу и награда за тотал дизајн Борису Чакширану)
2007 – Међународни фестивал позоришта за децу и младе, Бурса, Турска
Драгослав Тодоровић: Андерсенови кувари – редитељ Драгослав Тодоровић
Isfahan International Theatre Children Festival, Исфахан, Иран
Драгослав Тодоровић: Андерсенови кувари – редитељ Драгослав Тодоровић
2008 – Сусрети позоришта лутака Србије, Ниш
(„Конац дело краси“  награда за глуму Дамјану Кецојевићу и  Специјална награда „Јанко Врбњак“ за анимацију Горану Баланчевићу)
Међународни луткарски фестивал „Златна искра“, Крагујевац
(„Андерсенови кувари“  награда за режију Драгославу Тодоровићу и награда за колективну анимацију)
2014 – Сусрети професионалних позоришта лутака Србије, Суботица
(„Три прасета“ награда „Јанко Врбњак“ за најбољу анимацију Љиљани Перош)

Као што је бунраку лутка савршенство јапанске вештине и поимања луткарства, тако је марионета најсуптилнији производ светске а поготово европске луткарске уметности. Лутка од дрвета и стиродура у рукама глумца аниматора може да изгледа као да је од гуме. Класична лутка која у себи крије непрегледан број трикова, више него и једна друга врста. Но, шта је потребно да би се родила нова лутка, у овом случају марионета? Наравно, ликовне скице задатих карактера. За то је у овом случају била задужена  млада и изузетно надарена креаторка гђица Ирина.  Да би лутке биле чаробне потребан је чаробњак а то је мајстор луткар овога позоришта, госн Дарко. Повезати марионету на прави начин посебан је дар. Сјајни ансамбл ове представе је могао да покаже сво своје глумачко – аниматорско умеће управо зато што је све лутке повезао члан те исте групе, глумац и сјајни марионетиста Горан Баланчевић који овом представом прославља 35 година уметничког рада у позоришту. Пошто сам имао тако креативну и орну екипу у весељу испекосмо овај игроказ. Елем, искрено се надам да ће вас разгалити наше виђење једног посебног циркуса – МАРИОНЕТСКОГ…

Драгослав Тодоровић

Рођена 18. јула 1981. године у Београду. Дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2006. Од сезоне 2006/07 стално је запослена у Позоришту „Бошко Буха“, где се њен рад фокусирао на позориште за децу и младе, и где је сарађивала са редитељима свих генерација. Члан извршног одбора ASSITEJ-а Србија, где се бави осмишљавањем програма који афирмишу стваралаштво за децу и младе.
Изведени комади: Карактери (Градско позориште, Подгорица, 2003), Карма Кома (Дадов, 2004), Бајкодром (Бошко Буха, 2007), Ко је Лорет? (Мало позориште „Душко Радовић“, 2009), Оне су хтеле нешто сасвим друго (In stage, 2009), Школа рокенрола (Бошко Буха, 2011), Цврчак и мрав (ПЛ Пинокио, 2011), Трпеле (Београдско драмско позориште, 2013), У страху су велике очи (Бошко Буха, 2014), Зец, корњача и компанија (НП Тоша Јовановић, Зрењанин, 2015), Црвенкапа (Бошко Буха, 2015), Чаробњак из Оза (Бошко Буха). Изведено је и више њених драматизација, и била је драматург на више представа. Писала је и сценарије за телевизијске емисије (Подијум, Ми смо та екипа) и серије (Оно као љубав, Самац у браку, Отворена врата, Једне летње ноћи), различите догађаје, а сарађивала је и са неколико магазина (Fame, Cosmopolitan, Playboy). Серија „Самац у браку“ преточена је у филм „Кад љубав закасни“.
Награде: Јосип Кулунџић (ФДУ, 2004), Награда за развој сценарија (Филмски центар Србије, 2006), Награда за најбољи текст за „Цврчак и мрав“(Звездариште, 2012). Представа „Трпеле“ обишла је много фестивала и освојила много награда током 2014. (Годишња награда БДП-а, Награда публике Стеријиног позорја, Корак у храброст у Бања Луци, Најбоља представа на Фестивалу у Младеновцу…). Добила је и награду за Најбоље женско достигнуће за филм „Кад љубав закасни“ на фестивалу BaNeFF у Стокхолму.