Када причате неку причу, морате бити свесни тренутка у којем се људима обраћате. Ми овде играмо деци рођеној у 21. веку, и зато овај комад има поднаслов „Капетан Џон Пиплфокс – у новом миленијуму“.
Сам текст, уз незнатна скраћења, није претрпео скоро никакве измене. Само је стављен у контекст модерног времена. Али то није урађено на начин да се, примера ради, гусарима ставе мобилни телефони у руке. Јер кич се заправо може дефинисати као количина општих места у јединици времена, а нема већег општег места но ставити гусарима мобилне у руке. Осавремењавање овог комада је, дакле, пошло од промене угла гледања, те смо за посматрача поставили актера ван приче, једанаестогодишњег савременог дечака, кроз чије очи и емоције ми сагледавамо како би пензионисани гусар Пиплфокс утицао на  данашњу децу. А кроз његове реакције ми сагледавамо не само универзалност Пиплфокса, већ и проблеме које носи доба у којем живимо. И проблеме оних којима ову причу причамо.

Текст Душана Радовића  „Капетан Џон Пиплфокс“ написан је и објављен 1953. године као радио драма. У Малом позоришту овај комад је први пут изведен на сцени 1988. године под називом „Добро јутро, капетане Пиплфокс“. Адаптацију су радили драматург Драгослав Симић и редитељ Оливер Викторовић. Овај текст на сцену је поново поставио Горчин Стојановић по драматизацији Игора Бојовића 2003. године.

Мила Машовић-Николић,
драматург позоришта

МИЛОРАД МИЛИНКОВИЋ
сценариста и режисер

Милорад Милинковић, рођен 1965. године у Београду.  Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду, одсек режија, 1991. године.

Филмови, сценарио и режија: Сатан Панонски (документарни, 1991); Мртав ‘ладан (2002); Потера за Срећ(к)ом (2005, косценариста), Читуља за Ескобара (2008); Здухач  –  значи авантура (2011), Пети лептир (2014, косценариста).

Романи: Фантом трамвај (2010).

ТВ серије сценарио: Паралелни светови (1994-95); Мртав ‘ладан (2003); Дангубе (2005); Потера за Срећ(к)ом (2005, косценариста); Тотално Нови Талас (2011); Здухач  –  значи авантура (2012); Пети лептир (2015, косценариста).

ТВ серије режија: Паралелни светови (1994-1995); Казнени простор (2002-2003); Мртав ‘ладан (2003); Црни Груја 2 (2004); Дангубе (2005); Потера за Срећ(к)ом (2005); Здухач  –  значи авантура (2012); Надреална Телевизија (2013), Пети лептир (2015); Дојч кафе (2016).

Позоришне представе: Happy Night (Миленко Бодирогић, 1992, Београдско драмско позориште);  Београдске приче (Александар Баришић, 1993, СКЦ); Зиги, звездана прашина (Марија Солдатовић, 1995, Битеф Театар); Љубавник (Харолд Пинтер, 1998, Југоконцерт-Битеф Театар); Пасторала (Радослав Павловић, 2007, Фави Театар); Капетан Џон Пиплфокс (Душко Радовић, 2016, Мало позориште „Душко Радовић“).

Радио преко 100 реклама, као сценариста (copyrighter) и редитељ, сарађивао са скоро свим већим рекламним агенцијама.

Режирао преко 100 видео спотова за углавном све најважније извођаче на овим просторима. Један је од најцењенијих режисера у тој области, а радио је и јако пуно сати разног ТВ програма.