Реч ауторке
Говорити о науци, у контексту драмске структуре, делује еклектично. Ипак, освешћивањем могућности које постдрамски обрасци пружају, чини се као да је могуће спојити ова два принципа у нешто што се храбро може назвати комадом.
ЗЕКЕ или о скакачима је прича о двоје младих, који се, упркос спољашњим факторима који им бране да се упознају, препознају. Препознавање представља једну од ретких идеја, које нису подложне мистификацији: оно је нагло, отрежњујуће, узбудљиво или страшно, али никако залудно.
Суочени са детерминишућим социјалним и биолошким шаблонима, јунаци ове приче, покушавају да их превазиђу, да их одбаце, да их се ослободе. Они беже, баш као што и сви зечеви то чине. Али они успевају и да проклизавају, скакућу, поскакују, скачу и на крају: лете.
Скакачи некад добију крила. И онда су далеко, не виде се од прашине, не чују од буке воза.