ЛО птице – о представи

ЛО птице су маштовита циркуска створења, која постоје само захваљујући акробатским вештинама глумаца. Ако желите да боље разумете који проблеми муче ЛО птице, потребно је да се запитате колико сте и ви сами слични њима, ЛО птицама – јер и људска бића, као и птице – воле да се играју, а играјући се могу да науче нешто о свету и о себи. Ова представа на духовит начин кроз спој геста и метафоре поставља комична питања: Вреди ли чекати Додоа? Треба ли заиста веровати свакој причи? Има ли истине на интернету? Може ли орао да се понаша као Феникс? Да ли смо и ми сами као ЛО птице?    

Мила Машовић-Николић,
драматург позоришта

О концепту ЛО птица

Инспирисани птицама, ми се бавимо људима. Инспирисани људима бавимо се птицама. Инспирисани позориштем, бавимо се циркусом. Инпирисани циркусом, бавимо се позориштем. Инспирисани игром, бавимо се играчком. Инспирисани играчком бавимо се игром.
Птице или ЛО птице - све је повезано.

Користећи различите жонглерске дисциплине, желимо да испричамо различите приче. Различитом величином лоптица које користимо, причамо о различитим догађајима код птица и код људи. Служећи се апстрактним, зачудним и помереним симболима трагамо за истином. А истина је увек, и у позоришту, и у циркусу, и у животу: игра.

Пред крај детињства, желимо да порастемо и докажемо да смо озбиљни и велики, а и велики могу да и даље уживају у игри, јер игра је заувек важан део нашег живота. А која све значења игра може имати, откирвамо у представи уз помоћ ЛО птица.

Данка Секуловић,
аутор

ЗАНИМЉИВОСТИ О ПТИЦАМА

Научници који се баве птицама открили су да се птице не само играју, већ и да на тај начин повећавају свој мозак.
Како се птице играју? Слично као и деца. Могу да се играју саме са собом, тако што трчкарају, скакућу, љуљају се, котрљају, или се играју са неком играчком, тачније предметом који пронађу у природи, дакле штапом и канапом, али могу да се играју и у друштву две или чак више птица.
Папагаји и свраке, па чак и грабљивице се посебно истичу као птице које играју друштвене игре међу собом.
Птице које воле да се играју не само да су паметније, већ чак и живе дупло дуже.

Извор: www.une.edu.au

О ЦИРКУСФЕРИ

Рад Циркусфере усмерен је на афирмацију савременог циркуског стваралаштва кроз едукацију, уметничку размену и продукцију представа. Основна делатност удружења је афирмација развоја, истраживачког и уметничког рада и пружање подршке младим генерацијама циркуских извођача.
Наше представе настају као резултат уврнутих уметничких ланаца, где се циркуске вештине, покрет и музика стапају са контекстом неформалног позоришта и нелинеарне нарације. Кроз фестивал „Циркобалкана“ већ више од десет година Циркусфера је посвећена развоју алтернативне уметничке сцене и истраживању такозване циркуске традиције, кроз авантуристички дух уметничког изражавања и експериментисање у жанру извођачке (пре свега циркуске) уметности.
До сада смо продуцирали и ко-продуцирали 17 представа, 9 перформанса, едуковали 6 генерација циркуских уметника, угостили преко 70 међународних представа и организовали преко 40 радионица и мастерклас курсева.
         

АУТОРСКА ЕКИПА

Данка Секуловић
6.10.1985.
Дипломирани драматург, помало луткар, мало више акробаткиња и однедавно жонглерка у савременом циркусу, са жељом да се бави савременим плесом и физичким театром. Након завршених студија бави се највише драматургијом, али често ради и као асистент редитеља. Заљубљена у луткарство одлази у Русију на специјализацију за луткарску режију. У последњих десет година члан је удружења које се бави развојем савременог циркуса „Циркусфера“, где ради као извођач, организатор, едукатор, педагог. Аутобиографска представа ‚‚Not the right leg“ у копродукцији „Циркусфере“, Отвореног позоришта и „Три гроша“ освојила је бројне награде на фестивалима широм Србије.

Милан Манић
7.9.1980.
Дипломирани професор физичког васпитања, иако никада формално није предавао у школи, себе је пронашао у медију савременог циркуса и перформанса. Неформално образовање из ове области је стекао похађајући радионице и мастеркласове реномираних циркуских, плесних и театарских педагога широм Европе, и постаје свестан развоја ове уметничке форме и њеног присуства у култури и образовању. Крајем 2008. године у Београду, са још пар ентузијаста оснива Циркусферу, удружење за развој и афирмацију уметности савременог циркуса у Србији. Један је од оснивача, продуцент и уметнички директор регионалног фестивала Циркобалкана који је своје прво издање имао 2013. године. Исте године постаје члан европске мреже за неформално образовање – „Drums for peace” и ради као циркуски педагог на пројектима за развој деце и младих у више eвропских земаља. У свом досадашњем раду је, као аутор и извођач, реализовао преко двадесет уметничких пројеката на локалној, регионалној и европској сцени. За допринос развоју уметности савременог циркуса и подстицај даљем раду, 2019. године одликован француским Орденом уметности и књижевности у рангу витеза.

Посебно се захваљујемо Владани Манић, Ани Димитријевић, Ани Пинтер и Марти Бјелици.

Пројекат је реализован уз подршку Секретаријата за културу Града Београда.