Ријеч редитељке Сваки пут када се поставља дело које у изворном облику није драмско сусрећемо се са додатним изазовом. „Буре"...

Ријеч редитељке Сваки пут када се поставља дело које у изворном облику није драмско сусрећемо се са додатним изазовом. „Буре" Исидоре Секулић наизглед нема драмску радњу, али има атмосферу, осећање, поруку, племенитост и главног лика који има свој циљ. Циљ да маштом и ведрином детињства преброди породичну трагедиіу. Понекад je и само то довољно да инспирише настанак драмске радње. Приликом рада на драматизацији списатељица Тијана Грумић и jа базирале смо се на народе и културе који на различите начине преживлавау губитак наближих, обзиром да je мотив девојчициног осамливања управо губитак мајке. Позориште има ту моћ да говори језиком душе и преноси магију. Зато смо одлучили да се девојчица у нашој представи дословно игра са старим одбаченим стварима, може се рећи и смећем и од них прави просторе, ликове, превозна средства. Верујем да овакве инсценације могу код деце развити однос ка нематеризалним вредностима. Доста je важно у данашње време бити скроман и развијати машту у правцу тога да било шта може бити играчка. Прибор за јело, стара јакна, точак, кесе.... Деца се данас затрпавају пластиком, а тиме не само да им ограничавамо машту, него и загађујемо већ одумирујућу планету Земљу. Осим што тематски и избором материјала ова представа подстиче децу да живе у складу са природом и својом околином, тим који jе радио на ово представи (Ирина Сомборац, дизаін лутака, сценографије и костима; Ненад Kojић, композитор) гледао je да остави што мањи отисак на планету Земљу. Зато су у изради свих елемената за представу кориштене старе ствари из фундуса позоришта. Тиме смо доказали да се рециклажом искориштених ствари између осталог може створити и уметнички пројекат. Ово није представа после које ћете мислити да причу не треба да прочитате jep сте све видели, него управо супротно. Сигурна сам да ће оваква интерпретација која отвара само неколико тема из приче заинтригирати децу да читају и упореде своје тумачење приче са нашом. Свака представа je вeh нечији угао гледања на драмско или прозно дело у овом случају. Желим сваком детету да посматра ствари само из свог угла, свог детињства и свог бурета да научи да прави компарацију и до краја развије критичко мишлење према свету у ком живи. Верујем да ћемо овом представом децу подстаћи на игру, на радост, скромност, љубав према природи и породици, а родитеље на поштовање према детињству. Поштовање према свом одрастану и одрастању свог детета, jep je то најважнији период за живот и дело једног живог бића.  

Соња Петровић