О АУТОРИМА
БЕРТОЛТ БРЕХТ, један од најутицајнијих позоришних практичара и драмских писаца 20. века, рођен је 1898. године у немачком граду Аугзбургу. Након што је служио као болничар у Првом светском рату и ужаснут последицама рата, прво је отишао у Минхен, а затим у Берлин у потрази за каријером у позоришту. Тај период његовог живота завршио се 1933. године када су нацисти дошли на власт у Немачкој. Брехт је побегао из Немачке, а током тог периода нацисти су му формално одузели држављанство, тако да је био апатрид.
Брехт се 1941. године настанио у САД, надајући се да ће писати за Холивуд, али се 1947. године, након саслушања пред Одбором Представничког дома за антиамеричке активности због оптужби да је комуниста, вратио у Европу. У Источном Берлину је 1949. године, заједно са тадашњом женом, глумицом Хеленом Вајгел, основао позоришну трупу Берлински ансамбл (Berliner Ensemble).
Његов књижевни рад је заиста обиман и о њему је на немачком језику писано много, као о мало којем немачком писцу прве половине 20. века. Писао је песме и приповетке, али је у првом реду познат као драмски писац – не само као аутор многобројних комада, него и као творац епског театра. Основни циљ теорије епског театра јесте да гледаоца наведе на рационалну критику и анализу, односно преиспитивање свега што се види на сцени. Стварао је у нади да ће публика доћи до сазнања о реалности као конструкцији која је променљива, а својим теоријским и практичним радом значајно је утицао на ток савременог позоришта.
Време друштвених превирања у којем је Брехт живео дало је снажну политичку димензију његовом целокупном стваралаштву.
Баал је његова најранија драма коју је написао са свега двадесет година.
ПРИМОЖ ЕКАРТ је глумац, позоришни и филмски редитељ. Дипломирао је глуму на АГРФТ-у у Љубљани. Поред рада у институционалној и ванинституционалној позоришној, филмској, радио и телевизијској продукцији, интензивно се бавио и уличним позориштем и био је члан Позоришта Ане Монро скоро две деценије, од 1990. до 2010. године. Са овим колективом био је и пионир импровизационог позоришта у Словенији, а био је и један од суоснивача Импролиге и фестивала уличног позоришта Ане Десетнице.
Године 2007. Екарт је режирао своју прву представу, у којој је и глумио. Од тада се углавном посвећује режији. Режирао је у институционалним позориштима, а истовремено је основао независну продукцијску кућу Имагинарни, са којом је копродуцирао и режирао поприличан број представа, од којих су неке освојиле значајне награде. До сада је режирао у МГЛ, СНГ Драма Љубљана, СНГ Нова Горица, Љубљанском луткарском позоришту, Шентјакобском гледалишчу, Мини театру, Прешерновом гледалишчу Крањ, СНГ Драма Марибор, Местном гледалишчу Птуј и Цанкарјевом дому.
Године 2013. режирао је свој први кратки играни филм са којим је магистрирао филмску режију на АГРФТ-у. Поред студија глуме и филмске режије, образовао се и на Lee Strasberg Theatre Institute у Њујорку и на многим домаћим и међународним радионицама које су водили познати домаћи и страни ствараоци.
За свој рад добио је домаће и међународне награде. Прича о укусном лешу или како је Роман Абрамович… или Гозба, у режији Екарта, награђена је наградом Рудија Шелиге и наградом публике на фестивалу Теден словенске драме. На фестивалу Борштниково сречање, представа је добила награду Удружења позоришних критичара и театролога за најбољу представу у сезони 2011/2012. Била је уврштена у званични програм престижног међународног позоришног фестивала Битеф. Представа Европа, у режији Екарта, освојила је Марулову награду за уметничко достигнуће на Међународном фестивалу најбољих представа хрватских аутора Марулићеви дани у Сплиту. Представа Немоћ, у режији Екарта и продукцији Имагинарни, добила је Гран при фестивала Борштниково сречање за најбољу представу, награду за најбољег младог глумца и награду за најбољу сценографију на 52. фестивалу Борштниково сречање. Екарт је добио награду на фестивалу Дани комедије у Цељу за режију представе Живела вулва!, у продукцији Имагинарни и копродукцији Мини театра. Од 2020. године, Екарт се уз свој стваралачки рад посвећује и педагошком раду на СВШГУГЛ у Љубљани, где предаје предмет Уметност глуме.
ТИЈАНА ГРУМИЋ је драмска списатељица и драматуршкиња. Дипломирала је и мастерирала на Катедри за драматургију Факултета драмских уметности у Београду. Ауторка је неколико драматизација и више од десет оригиналних драмских текстова који су извођени у позориштима широм Србије, као и у Црној Гори, Словенији, Хрватској, Грузији, Италији и Немачкој. Текстови су јој превођени на енглески, немачки, италијански, руски, пољски, словеначки, грузијски и румунски језик, и објављивани у домаћим и страним часописима и антологијама. Осим писања, активно ради као драматуршкиња на пројектима у позориштима широм Србије и региона. За свој досадашњи рад добила је многе награде, међу којима и награду за целокупно драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз“ коју додељује Српска читаоница у Иригу, као и специјалну Стеријину награду додељену ауторском тиму представе 52 херца на 58. Стеријином позорју. Добитница је и награде Inspirational Playwright за 2024. годину као једна од троје драмских писаца из целог света, а коју сваке три године додељују мрежа Write Local Play Global и Извршни одбор међународног удружења ASSITEJ. Једна је од оснивачица регионалне платформе Од малих ног(у), посвећене развоју и афирмацији позоришта за децу и младе у региону. Од 2023. до 2025. године била је коселекторка Битеф фестивала, а од 2025. је чланица Извршног одбора ASSITEJ-а Србије. Ради као доценткиња на Катедри за драматургију Факултета драмских уметности у Београду. Пише за децу и одрасле.
