Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.

Представу „Камени цвет“, инспирисану чувеном руском бајком, а по тексту драмске списатељице Миле Машовић, на дечију сцену Малог позоришта „Душко Радовић“ поставља Никита Миливојевић, један од наших водећих редитеља. Овај пројекат је новина на београдским позорницама за децу јер се уместо класичне позоришне технике користи савремена форма „причања приче“ (storytelling). Ова врста представе повлачи високе глумачке циљеве јер се целокупна сценска илузија гради кроз сложену комбинацију глумачке игре и анимације лутака. У представи учествује шесторо глумаца из ансамбла, и двоје гостујућих глумаца. Главни ликови су мајстор Петрушко, његов млади шегрт Данило, размажена Принцеза и њена Дадиља, као и зла чаробница Горска царица. Оно што ова представа поручује деци је да су највредније ствари на свету нематеријалне, а пре свих то је љубав.

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.

„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)

Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, пет Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).

У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.

Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.

Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд

2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.

2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду .

Мила Машовић је рођена 1983. године у Нишу. Пише драмске текстове за децу и одрасле. Дипломирала је у Београду на Факултету драмских уметности, на катедри за Драматургију 2010. године, као и на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности 2007. године. На Институту за позориште, телевизију, медије и филм у Београду бави се научним радом из теорије драмских уметности, медија и културе, као докторант – стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије. Добитница је бројних књижевних награда, као што су: „Бранкова“ награда, „Селенићева“ награда и „Кулунџићева“ награда. Најпоноснија је на награду коју јој је доделио дечији жири на фестивалу у Котору 2008. године. Добитница је награде за оригинални текст за децу на фестивалу „Звездариште“ у Београду, исте године. Писала је многобројне драматизације за радио и позориште. Ауторка је више оригиналних радио драма, од којих су најзначајније: „Бржи од метка – први српски маратонац“, Радио Београд: 2009; „Једно – женска драма“, Радио Београд: 2010. Праизведбе драмских текстова за децу: „Бесна Глиста“, позориштанце „Пуж“, Београд: 2008; „Гуливер на путовању“, позориште лутака „Пинокио“, Земун: 2009. Праизведбе драмских текстова за вечерњу сцену: „Хормони“, Градско позориште „КИЦ – Будо Томовић“, Подгорица: 2014. Живи и ради у Београду.