„Наглавачке“ је представа која предлаже најмлађој публици јединствен сусрет са савременим плесом. Обраћајући се дечијој радозналости, представа на специфичан начин стимулише перцепцију и интеракцију и позива децу да учествују, истражују и открију себе и друге кроз необично визуелно и физичко искуство. Њихова улога и учешће у извођењу их охрабрује и подстиче да виде себе и друге из нове перспективе, позива их на сарадњу, интригира њихову радозналост и доприноси њиховом схватању плеса и уметности. Естетика представе инсистира на минимализму и једноставности. Одступањем од уобичајених позоришних конвенција представа даје предност спонтаности, ризику и ‘open end’  приступу.
Основна идеја представе базира се на интерактивној структури која предлаже перцептуално путовање од простора ка објекту, од објекта ка телу и кретању, и коначно, од кретања ка плесу. Са циљем додатне стимулације перцептивног искуства публике у представи се користи ‘live’ видео који публици отвара несвакидашњу перспективу изведбених радњи и наглашава визуелни аспект дешавања, те доприноси интерактивности извођења на специфичан начин. Коришћењем предмета доступних у свакодневном животу, са акцентом на рециклирање, као и коришћењем сведене, ‘old school’ технологије садржаји представе остављају пуно простора деци за домаштавање и разигравање.
Партнери укључени у реализацију пројекта и аутори деле став да је приоритет пројекта редовност извођења и доступност представе што већем броју публике, те ће након истраживачког и креативног процеса представе бити остављене и извођене у Пољској, Србији, Шведској и Холандији, са локалим извођачима.
Бројна истраживања потврђују важност интерактивних сусрета деце са уметношћу. Стимулативна искуства која подстичу на учешће кроз покрет и креативност доприносе когнитивном развоју деце, подстичу самопоуздање и креативност и утичу на њихово будуће схватање света и њихове улоге у њему.

Далија Аћин Теландер

Рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знања и праксе из области савременог плеса кроз многобројне програме у Европи.
Своје кореографске радове представила је на фестивалима у земљи и иностранству (Impulstanz, Tanz im August, URB Festival, Les Particules, Tazntendezen, Млади леви, Тједан сувременог плеса, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант итд) и сарађивала са интернационалним кореографима.
Добитница је престижне награде Impulstanz festivala -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант Фестивала (2007) за представу “Handle with great care”, Специјалне награде међународног фестивала ТИБА (2009), Награде за најбољу дечију представу МЕСС фестивала за „Књигу лутања“ (2011) и награду публике МЕСС фестивала за децу за представу за бебе „Неке врло важне ствари“, као и Стеријине награде за сценски покрет за представу „Метаморфозе“ (2014) и Специјалне награде Удружења Балетских Уметника Србије за иновативни приступ у савременом плесном театру за представу „Сан жуте чарапе“ (2014).
Аутор је представа за децу “Håll i Handen“ (2014), „Сан жуте чарапе“ (2013), „Ко би хтео маму као моју“ (2010), „Књига лутања“ (2008); представа за бебе „Неке врло важне ствари“ (2010) и “Sensescapes“ (2015) као и кореографске инсталације „Бејби спејс“, продуциране у Данској (2014), Пољској (2013) и у Београду (2015. и 2011). Сарађивала је са позоришним редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња, Селма Спахић, Ђурђа Тешић, Анђелка Николић.
Ко-оснивач је и координатор Станице Сервиса за савремени плес, ко-оснивач програма Nomad Dance Academy.
Иницијаторка је и координаторка Генератора – Сарадничке платформе за развој дечијег плесног театра на Балкану, у организацији Станице Сервиса за савремени плес и партнерских организација из Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
Од 2012. живи у Стокхолму (Шведска).

Керен Леви

Керен Леви је израелска кореографкиња која живи у Амстердаму (Холандија). С обзиром на то да се бави плесним, музичким и визуелним стваралаштвом, њен рад је првенствено интердисциплинарaн, али се сама његова суштина заснива на кореографским начелима. Леви држи предавања у Школи за развој новог плеса (The School for New Dance Development), на фестивалима, обукама, а обучава и плесне групе широм Европе. Дипломирала је 2014. године на мастер студијама кореографије у Амстердаму.

„Наглавачке“ је представа која предлаже најмлађој публици јединствен сусрет са савременим плесом. Обраћајући се дечијој радозналости, представа на специфичан начин стимулише перцепцију и интеракцију и позива децу да учествују, истражују и открију себе и друге кроз необично визуелно и физичко искуство. Њихова улога и учешће у извођењу их охрабрује и подстиче да виде себе и друге из нове перспективе, позива их на сарадњу, интригира њихову радозналост и доприноси њиховом схватању плеса и уметности. Естетика представе инсистира на минимализму и једноставности. Одступањем од уобичајених позоришних конвенција представа даје предност спонтаности, ризику и ‘open end’  приступу.
Основна идеја представе базира се на интерактивној структури која предлаже перцептуално путовање од простора ка објекту, од објекта ка телу и кретању, и коначно, од кретања ка плесу. Са циљем додатне стимулације перцептивног искуства публике у представи се користи ‘live’ видео који публици отвара несвакидашњу перспективу изведбених радњи и наглашава визуелни аспект дешавања, те доприноси интерактивности извођења на специфичан начин. Коришћењем предмета доступних у свакодневном животу, са акцентом на рециклирање, као и коришћењем сведене, ‘old school’ технологије садржаји представе остављају пуно простора деци за домаштавање и разигравање.
Партнери укључени у реализацију пројекта и аутори деле став да је приоритет пројекта редовност извођења и доступност представе што већем броју публике, те ће након истраживачког и креативног процеса представе бити остављене и извођене у Пољској, Србији, Шведској и Холандији, са локалим извођачима.
Бројна истраживања потврђују важност интерактивних сусрета деце са уметношћу. Стимулативна искуства која подстичу на учешће кроз покрет и креативност доприносе когнитивном развоју деце, подстичу самопоуздање и креативност и утичу на њихово будуће схватање света и њихове улоге у њему.

Далија Аћин Теландер

Рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знања и праксе из области савременог плеса кроз многобројне програме у Европи.
Своје кореографске радове представила је на фестивалима у земљи и иностранству (Impulstanz, Tanz im August, URB Festival, Les Particules, Tazntendezen, Млади леви, Тједан сувременог плеса, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант итд) и сарађивала са интернационалним кореографима.
Добитница је престижне награде Impulstanz festivala -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант Фестивала (2007) за представу “Handle with great care”, Специјалне награде међународног фестивала ТИБА (2009), Награде за најбољу дечију представу МЕСС фестивала за „Књигу лутања“ (2011) и награду публике МЕСС фестивала за децу за представу за бебе „Неке врло важне ствари“, као и Стеријине награде за сценски покрет за представу „Метаморфозе“ (2014) и Специјалне награде Удружења Балетских Уметника Србије за иновативни приступ у савременом плесном театру за представу „Сан жуте чарапе“ (2014).
Аутор је представа за децу “Håll i Handen“ (2014), „Сан жуте чарапе“ (2013), „Ко би хтео маму као моју“ (2010), „Књига лутања“ (2008); представа за бебе „Неке врло важне ствари“ (2010) и “Sensescapes“ (2015) као и кореографске инсталације „Бејби спејс“, продуциране у Данској (2014), Пољској (2013) и у Београду (2015. и 2011). Сарађивала је са позоришним редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња, Селма Спахић, Ђурђа Тешић, Анђелка Николић.
Ко-оснивач је и координатор Станице Сервиса за савремени плес, ко-оснивач програма Nomad Dance Academy.
Иницијаторка је и координаторка Генератора – Сарадничке платформе за развој дечијег плесног театра на Балкану, у организацији Станице Сервиса за савремени плес и партнерских организација из Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
Од 2012. живи у Стокхолму (Шведска).

Керен Леви

Керен Леви је израелска кореографкиња која живи у Амстердаму (Холандија). С обзиром на то да се бави плесним, музичким и визуелним стваралаштвом, њен рад је првенствено интердисциплинарaн, али се сама његова суштина заснива на кореографским начелима. Леви држи предавања у Школи за развој новог плеса (The School for New Dance Development), на фестивалима, обукама, а обучава и плесне групе широм Европе. Дипломирала је 2014. године на мастер студијама кореографије у Амстердаму.

„Наглавачке“ је представа која предлаже најмлађој публици јединствен сусрет са савременим плесом. Обраћајући се дечијој радозналости, представа на специфичан начин стимулише перцепцију и интеракцију и позива децу да учествују, истражују и открију себе и друге кроз необично визуелно и физичко искуство. Њихова улога и учешће у извођењу их охрабрује и подстиче да виде себе и друге из нове перспективе, позива их на сарадњу, интригира њихову радозналост и доприноси њиховом схватању плеса и уметности. Естетика представе инсистира на минимализму и једноставности. Одступањем од уобичајених позоришних конвенција представа даје предност спонтаности, ризику и ‘open end’  приступу.
Основна идеја представе базира се на интерактивној структури која предлаже перцептуално путовање од простора ка објекту, од објекта ка телу и кретању, и коначно, од кретања ка плесу. Са циљем додатне стимулације перцептивног искуства публике у представи се користи ‘live’ видео који публици отвара несвакидашњу перспективу изведбених радњи и наглашава визуелни аспект дешавања, те доприноси интерактивности извођења на специфичан начин. Коришћењем предмета доступних у свакодневном животу, са акцентом на рециклирање, као и коришћењем сведене, ‘old school’ технологије садржаји представе остављају пуно простора деци за домаштавање и разигравање.
Партнери укључени у реализацију пројекта и аутори деле став да је приоритет пројекта редовност извођења и доступност представе што већем броју публике, те ће након истраживачког и креативног процеса представе бити остављене и извођене у Пољској, Србији, Шведској и Холандији, са локалим извођачима.
Бројна истраживања потврђују важност интерактивних сусрета деце са уметношћу. Стимулативна искуства која подстичу на учешће кроз покрет и креативност доприносе когнитивном развоју деце, подстичу самопоуздање и креативност и утичу на њихово будуће схватање света и њихове улоге у њему.

Далија Аћин Теландер

Рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знања и праксе из области савременог плеса кроз многобројне програме у Европи.
Своје кореографске радове представила је на фестивалима у земљи и иностранству (Impulstanz, Tanz im August, URB Festival, Les Particules, Tazntendezen, Млади леви, Тједан сувременог плеса, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант итд) и сарађивала са интернационалним кореографима.
Добитница је престижне награде Impulstanz festivala -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант Фестивала (2007) за представу “Handle with great care”, Специјалне награде међународног фестивала ТИБА (2009), Награде за најбољу дечију представу МЕСС фестивала за „Књигу лутања“ (2011) и награду публике МЕСС фестивала за децу за представу за бебе „Неке врло важне ствари“, као и Стеријине награде за сценски покрет за представу „Метаморфозе“ (2014) и Специјалне награде Удружења Балетских Уметника Србије за иновативни приступ у савременом плесном театру за представу „Сан жуте чарапе“ (2014).
Аутор је представа за децу “Håll i Handen“ (2014), „Сан жуте чарапе“ (2013), „Ко би хтео маму као моју“ (2010), „Књига лутања“ (2008); представа за бебе „Неке врло важне ствари“ (2010) и “Sensescapes“ (2015) као и кореографске инсталације „Бејби спејс“, продуциране у Данској (2014), Пољској (2013) и у Београду (2015. и 2011). Сарађивала је са позоришним редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња, Селма Спахић, Ђурђа Тешић, Анђелка Николић.
Ко-оснивач је и координатор Станице Сервиса за савремени плес, ко-оснивач програма Nomad Dance Academy.
Иницијаторка је и координаторка Генератора – Сарадничке платформе за развој дечијег плесног театра на Балкану, у организацији Станице Сервиса за савремени плес и партнерских организација из Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
Од 2012. живи у Стокхолму (Шведска).

Керен Леви

Керен Леви је израелска кореографкиња која живи у Амстердаму (Холандија). С обзиром на то да се бави плесним, музичким и визуелним стваралаштвом, њен рад је првенствено интердисциплинарaн, али се сама његова суштина заснива на кореографским начелима. Леви држи предавања у Школи за развој новог плеса (The School for New Dance Development), на фестивалима, обукама, а обучава и плесне групе широм Европе. Дипломирала је 2014. године на мастер студијама кореографије у Амстердаму.

„Наглавачке“ је представа која предлаже најмлађој публици јединствен сусрет са савременим плесом. Обраћајући се дечијој радозналости, представа на специфичан начин стимулише перцепцију и интеракцију и позива децу да учествују, истражују и открију себе и друге кроз необично визуелно и физичко искуство. Њихова улога и учешће у извођењу их охрабрује и подстиче да виде себе и друге из нове перспективе, позива их на сарадњу, интригира њихову радозналост и доприноси њиховом схватању плеса и уметности. Естетика представе инсистира на минимализму и једноставности. Одступањем од уобичајених позоришних конвенција представа даје предност спонтаности, ризику и ‘open end’  приступу.
Основна идеја представе базира се на интерактивној структури која предлаже перцептуално путовање од простора ка објекту, од објекта ка телу и кретању, и коначно, од кретања ка плесу. Са циљем додатне стимулације перцептивног искуства публике у представи се користи ‘live’ видео који публици отвара несвакидашњу перспективу изведбених радњи и наглашава визуелни аспект дешавања, те доприноси интерактивности извођења на специфичан начин. Коришћењем предмета доступних у свакодневном животу, са акцентом на рециклирање, као и коришћењем сведене, ‘old school’ технологије садржаји представе остављају пуно простора деци за домаштавање и разигравање.
Партнери укључени у реализацију пројекта и аутори деле став да је приоритет пројекта редовност извођења и доступност представе што већем броју публике, те ће након истраживачког и креативног процеса представе бити остављене и извођене у Пољској, Србији, Шведској и Холандији, са локалим извођачима.
Бројна истраживања потврђују важност интерактивних сусрета деце са уметношћу. Стимулативна искуства која подстичу на учешће кроз покрет и креативност доприносе когнитивном развоју деце, подстичу самопоуздање и креативност и утичу на њихово будуће схватање света и њихове улоге у њему.

Далија Аћин Теландер

Рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знања и праксе из области савременог плеса кроз многобројне програме у Европи.
Своје кореографске радове представила је на фестивалима у земљи и иностранству (Impulstanz, Tanz im August, URB Festival, Les Particules, Tazntendezen, Млади леви, Тједан сувременог плеса, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант итд) и сарађивала са интернационалним кореографима.
Добитница је престижне награде Impulstanz festivala -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант Фестивала (2007) за представу “Handle with great care”, Специјалне награде међународног фестивала ТИБА (2009), Награде за најбољу дечију представу МЕСС фестивала за „Књигу лутања“ (2011) и награду публике МЕСС фестивала за децу за представу за бебе „Неке врло важне ствари“, као и Стеријине награде за сценски покрет за представу „Метаморфозе“ (2014) и Специјалне награде Удружења Балетских Уметника Србије за иновативни приступ у савременом плесном театру за представу „Сан жуте чарапе“ (2014).
Аутор је представа за децу “Håll i Handen“ (2014), „Сан жуте чарапе“ (2013), „Ко би хтео маму као моју“ (2010), „Књига лутања“ (2008); представа за бебе „Неке врло важне ствари“ (2010) и “Sensescapes“ (2015) као и кореографске инсталације „Бејби спејс“, продуциране у Данској (2014), Пољској (2013) и у Београду (2015. и 2011). Сарађивала је са позоришним редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња, Селма Спахић, Ђурђа Тешић, Анђелка Николић.
Ко-оснивач је и координатор Станице Сервиса за савремени плес, ко-оснивач програма Nomad Dance Academy.
Иницијаторка је и координаторка Генератора – Сарадничке платформе за развој дечијег плесног театра на Балкану, у организацији Станице Сервиса за савремени плес и партнерских организација из Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
Од 2012. живи у Стокхолму (Шведска).

Керен Леви

Керен Леви је израелска кореографкиња која живи у Амстердаму (Холандија). С обзиром на то да се бави плесним, музичким и визуелним стваралаштвом, њен рад је првенствено интердисциплинарaн, али се сама његова суштина заснива на кореографским начелима. Леви држи предавања у Школи за развој новог плеса (The School for New Dance Development), на фестивалима, обукама, а обучава и плесне групе широм Европе. Дипломирала је 2014. године на мастер студијама кореографије у Амстердаму.

„Наглавачке“ је представа која предлаже најмлађој публици јединствен сусрет са савременим плесом. Обраћајући се дечијој радозналости, представа на специфичан начин стимулише перцепцију и интеракцију и позива децу да учествују, истражују и открију себе и друге кроз необично визуелно и физичко искуство. Њихова улога и учешће у извођењу их охрабрује и подстиче да виде себе и друге из нове перспективе, позива их на сарадњу, интригира њихову радозналост и доприноси њиховом схватању плеса и уметности. Естетика представе инсистира на минимализму и једноставности. Одступањем од уобичајених позоришних конвенција представа даје предност спонтаности, ризику и ‘open end’  приступу.
Основна идеја представе базира се на интерактивној структури која предлаже перцептуално путовање од простора ка објекту, од објекта ка телу и кретању, и коначно, од кретања ка плесу. Са циљем додатне стимулације перцептивног искуства публике у представи се користи ‘live’ видео који публици отвара несвакидашњу перспективу изведбених радњи и наглашава визуелни аспект дешавања, те доприноси интерактивности извођења на специфичан начин. Коришћењем предмета доступних у свакодневном животу, са акцентом на рециклирање, као и коришћењем сведене, ‘old school’ технологије садржаји представе остављају пуно простора деци за домаштавање и разигравање.
Партнери укључени у реализацију пројекта и аутори деле став да је приоритет пројекта редовност извођења и доступност представе што већем броју публике, те ће након истраживачког и креативног процеса представе бити остављене и извођене у Пољској, Србији, Шведској и Холандији, са локалим извођачима.
Бројна истраживања потврђују важност интерактивних сусрета деце са уметношћу. Стимулативна искуства која подстичу на учешће кроз покрет и креативност доприносе когнитивном развоју деце, подстичу самопоуздање и креативност и утичу на њихово будуће схватање света и њихове улоге у њему.

Далија Аћин Теландер

Рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знања и праксе из области савременог плеса кроз многобројне програме у Европи.
Своје кореографске радове представила је на фестивалима у земљи и иностранству (Impulstanz, Tanz im August, URB Festival, Les Particules, Tazntendezen, Млади леви, Тједан сувременог плеса, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант итд) и сарађивала са интернационалним кореографима.
Добитница је престижне награде Impulstanz festivala -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант Фестивала (2007) за представу “Handle with great care”, Специјалне награде међународног фестивала ТИБА (2009), Награде за најбољу дечију представу МЕСС фестивала за „Књигу лутања“ (2011) и награду публике МЕСС фестивала за децу за представу за бебе „Неке врло важне ствари“, као и Стеријине награде за сценски покрет за представу „Метаморфозе“ (2014) и Специјалне награде Удружења Балетских Уметника Србије за иновативни приступ у савременом плесном театру за представу „Сан жуте чарапе“ (2014).
Аутор је представа за децу “Håll i Handen“ (2014), „Сан жуте чарапе“ (2013), „Ко би хтео маму као моју“ (2010), „Књига лутања“ (2008); представа за бебе „Неке врло важне ствари“ (2010) и “Sensescapes“ (2015) као и кореографске инсталације „Бејби спејс“, продуциране у Данској (2014), Пољској (2013) и у Београду (2015. и 2011). Сарађивала је са позоришним редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња, Селма Спахић, Ђурђа Тешић, Анђелка Николић.
Ко-оснивач је и координатор Станице Сервиса за савремени плес, ко-оснивач програма Nomad Dance Academy.
Иницијаторка је и координаторка Генератора – Сарадничке платформе за развој дечијег плесног театра на Балкану, у организацији Станице Сервиса за савремени плес и партнерских организација из Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
Од 2012. живи у Стокхолму (Шведска).

Керен Леви

Керен Леви је израелска кореографкиња која живи у Амстердаму (Холандија). С обзиром на то да се бави плесним, музичким и визуелним стваралаштвом, њен рад је првенствено интердисциплинарaн, али се сама његова суштина заснива на кореографским начелима. Леви држи предавања у Школи за развој новог плеса (The School for New Dance Development), на фестивалима, обукама, а обучава и плесне групе широм Европе. Дипломирала је 2014. године на мастер студијама кореографије у Амстердаму.

„Наглавачке“ је представа која предлаже најмлађој публици јединствен сусрет са савременим плесом. Обраћајући се дечијој радозналости, представа на специфичан начин стимулише перцепцију и интеракцију и позива децу да учествују, истражују и открију себе и друге кроз необично визуелно и физичко искуство. Њихова улога и учешће у извођењу их охрабрује и подстиче да виде себе и друге из нове перспективе, позива их на сарадњу, интригира њихову радозналост и доприноси њиховом схватању плеса и уметности. Естетика представе инсистира на минимализму и једноставности. Одступањем од уобичајених позоришних конвенција представа даје предност спонтаности, ризику и ‘open end’  приступу.
Основна идеја представе базира се на интерактивној структури која предлаже перцептуално путовање од простора ка објекту, од објекта ка телу и кретању, и коначно, од кретања ка плесу. Са циљем додатне стимулације перцептивног искуства публике у представи се користи ‘live’ видео који публици отвара несвакидашњу перспективу изведбених радњи и наглашава визуелни аспект дешавања, те доприноси интерактивности извођења на специфичан начин. Коришћењем предмета доступних у свакодневном животу, са акцентом на рециклирање, као и коришћењем сведене, ‘old school’ технологије садржаји представе остављају пуно простора деци за домаштавање и разигравање.
Партнери укључени у реализацију пројекта и аутори деле став да је приоритет пројекта редовност извођења и доступност представе што већем броју публике, те ће након истраживачког и креативног процеса представе бити остављене и извођене у Пољској, Србији, Шведској и Холандији, са локалим извођачима.
Бројна истраживања потврђују важност интерактивних сусрета деце са уметношћу. Стимулативна искуства која подстичу на учешће кроз покрет и креативност доприносе когнитивном развоју деце, подстичу самопоуздање и креативност и утичу на њихово будуће схватање света и њихове улоге у њему.

Далија Аћин Теландер

Рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знања и праксе из области савременог плеса кроз многобројне програме у Европи.
Своје кореографске радове представила је на фестивалима у земљи и иностранству (Impulstanz, Tanz im August, URB Festival, Les Particules, Tazntendezen, Млади леви, Тједан сувременог плеса, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант итд) и сарађивала са интернационалним кореографима.
Добитница је престижне награде Impulstanz festivala -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант Фестивала (2007) за представу “Handle with great care”, Специјалне награде међународног фестивала ТИБА (2009), Награде за најбољу дечију представу МЕСС фестивала за „Књигу лутања“ (2011) и награду публике МЕСС фестивала за децу за представу за бебе „Неке врло важне ствари“, као и Стеријине награде за сценски покрет за представу „Метаморфозе“ (2014) и Специјалне награде Удружења Балетских Уметника Србије за иновативни приступ у савременом плесном театру за представу „Сан жуте чарапе“ (2014).
Аутор је представа за децу “Håll i Handen“ (2014), „Сан жуте чарапе“ (2013), „Ко би хтео маму као моју“ (2010), „Књига лутања“ (2008); представа за бебе „Неке врло важне ствари“ (2010) и “Sensescapes“ (2015) као и кореографске инсталације „Бејби спејс“, продуциране у Данској (2014), Пољској (2013) и у Београду (2015. и 2011). Сарађивала је са позоришним редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња, Селма Спахић, Ђурђа Тешић, Анђелка Николић.
Ко-оснивач је и координатор Станице Сервиса за савремени плес, ко-оснивач програма Nomad Dance Academy.
Иницијаторка је и координаторка Генератора – Сарадничке платформе за развој дечијег плесног театра на Балкану, у организацији Станице Сервиса за савремени плес и партнерских организација из Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
Од 2012. живи у Стокхолму (Шведска).

Керен Леви

Керен Леви је израелска кореографкиња која живи у Амстердаму (Холандија). С обзиром на то да се бави плесним, музичким и визуелним стваралаштвом, њен рад је првенствено интердисциплинарaн, али се сама његова суштина заснива на кореографским начелима. Леви држи предавања у Школи за развој новог плеса (The School for New Dance Development), на фестивалима, обукама, а обучава и плесне групе широм Европе. Дипломирала је 2014. године на мастер студијама кореографије у Амстердаму.