МАЛИ КАПЛАР (ЧАС ИСТОРИЈЕ)

Датум премијере:11.10.2017

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 10+ Узраст 10+
RPoster Image

МАЛИ КАПЛАР (ЧАС ИСТОРИЈЕ)

Датум премијере:11.10.2017

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 10+ Узраст 10+

Представа „Мали каплар“ открива нам херојску судбину историјске личности, дечака Момчила Гаврића, који ће у тешким околностима које су задесили...

Прочитај више

  • Аутор: Игор Бојовић
  • Текст: Игор Бојовић
  • Режија: Саша Габрић
  • Сцена: Борис Максимовић
  • Костим: Марина Вукасовић Меденица
  • Ликовна дорада костима: Олга Мрђеновић
  • Избор музике: Саша Габрић
  • Лектор: Дијана Маројевић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Момчило Гаврић

Марко Дедић

Момчило Гаврић

Данило Антић

Деда Милоје

Саша Кузмановић

Мајор Стеван Туцовић

Бојан Лазаров

Војвода Живојин Мишић

Алек Родић

Војник Радосављевић

Лазар Миљковић

Енглеска болничарка, Црногорка

Јелена Ћурувија Ђурица

Јелена Гаврић

Катарина Димитријеић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

МИЉАКОВАЦ, ТО ЈЕСТ НОВИ ЗЕЛАНД

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 7+ Узраст 7+
RPoster Image

МИЉАКОВАЦ, ТО ЈЕСТ НОВИ ЗЕЛАНД

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 7+ Узраст 7+

Он не може да закопча дугме, веже пертле, исече месо у тањиру. Тешко му је да се попне у аутобус,...

Прочитај више

  • Аутор: Јасминка Петровић / Ивана Димић
  • Режија: Марко Манојловић
  • Драматизација: Ивана Димић и Јасминка Петровић
  • Костим и сцена: Диана Лазаров
  • Музика: Владимир Пејковић
  • Аутор нумере „Шта све могу ја“: Никола Чутурило
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Јован

Милош Анђелковић

Милица

Јелена Петровић

Докторка Симоновић

Душица Синобад

Созођонотомодаћи

Дамјан Кецојевић

Душан

Јово Максић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

УТОПИЈА

Датум премијере:11.02.2021

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 11+ Узраст 11+
RPoster Image

УТОПИЈА

Датум премијере:11.02.2021

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 11+ Узраст 11+

Утопија је представа настала на основу радионица са петнаесторо тинејџерки и тинејџера који су уједно и извођачице и извођачи представе....

Прочитај више

  • Аутор: Иван Балетић / Тијана Грумић
  • Концепт и режија: Иван Балетић
  • Текст и драматургија: Тијана Грумић
  • Композитор: Срђан Марковић
  • Аутор видео програма: Горан Балабан
  • Сарадница у видео продукцији: Аница Ражнатовић
  • Костим: Мартина Малобовић
  • Асистент режије и глумачко вођство: Петар Кокиновић
  • Музичко вођство: Срђан Марковић и Петар Зоркић
  • Сценски покрет: Анђелко Берош
  • Драмски педагог: Пол Мареј
  • Психолошка подршка: Виолета Голдман
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Дуња Дедауцић

Искра Дилкић

Јана Димитријевић

Лазар Ђурић

Ива Жеравица

Жана Јеловац

Петра Лукић Јовић

Ина Николић

Инда Новак

Димитрије Пантић

Дуња Смиљанић

Маша Станковић

Драган Суботић

Миа Трифуновић

Маша Цвркотић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

СЈАЈ ЗВЕЗДА НА ПЛАФОНУ

У представи је коришћена песма "МАМА" - "Земља грува" / Констракта

Датум премијере:10.10.2024

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 12+ Узраст 12+
RPoster Image

СЈАЈ ЗВЕЗДА НА ПЛАФОНУ

У представи је коришћена песма "МАМА" - "Земља грува" / Констракта

Датум премијере:10.10.2024

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 12+ Узраст 12+

Роман Јухане Тидел “Сјај звезда на плафону” написан је пре мало више од 20 година, али је прича коју је...

Прочитај више

  • Аутор: Ј. Тидел / Т. Грумић
  • Превод: Сузана Живковић и Зорица Јанковић
  • Драматизација: Тијана Грумић
  • Режија, Сценски покрет: Дамјан Кецојевић
  • Сцена: Зорана Петров
  • Костим: Александра Лалић
  • Музика: Adde Huumonen
  • Дизајн светла: Бојана Лазић
  • Извршна продукција: Оливера Кецојевић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Јена

Мина Ненадовић

Јена

Јулија Петковић

Јена

Дрина Кецојевић

Сузана

Анђела Алавиревић

Улис

Невена Кочовић

Захе

Младен Леро

Стефан

Филип Станковски

Јенина Мама

Сунчица Милановић

Улисина Мама

Јелена Илић

Јенина Бака

Јована Цветковић

Разредна

Лана Аџић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

БУРА

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 6+ Узраст 6+
RPoster Image

БУРА

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 6+ Узраст 6+

У „Бури’’ је могуће препознати  најразличитије садржаје: од  романтичних, метафизичких,  аутобиографских, филозофских, политичких... а  међу свим могућим  „учитавањима'' за мене...

Прочитај више

  • Аутор: Вилијам Шекспир / Никита Миливојевић
  • Адаптација, режија, сцена: Никита Миливојевић
  • Костим: Јелена Стокућа
  • Музика: Тадија Милетић, Јована Чуровић, Маја Томашевић, Мина Глигорић
  • Асистент редитеља: Тадија Милетић
  • Асистент костимографа: Адријана Симовић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Ивана Аџић

Милош Самолов

Милош Анђелковић

Арсеније Тубић

Немања Брајовић

Никола Малбаша

Јована Чуровић

Маја Томашевић

Мина Глигорић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 5+ Узраст 5+
RPoster Image

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 5+ Узраст 5+

Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске славе и уживања...

Прочитај више

  • Аутор: Братислав Петковић
  • Редитељ: Саша Габрић
  • Сценограф: Борис Максимовић
  • Костимограф: Олга Мрђеновић
  • Музички сарадник: Леонтина Пат
  • Сценски говор: Саша Латиновић
  • Сценске борбе: проф. др Александар Тасковић
  • Стручни сарадник на тексту: Архимандрит Никифор Миловић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Растко; Сава

Богдан Богдановић

Немања

Алек Родић

Ана

Александра Анђелковић

Никанор

Саша Кузмановић

Јован

Лазар Миљковић

Ђурђинка

Катарина Димитријеић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

КРАДЉИВЦИ КОКОСОВИХ ОРАХА

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 4+ Узраст 4+
RPoster Image

КРАДЉИВЦИ КОКОСОВИХ ОРАХА

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 4+ Узраст 4+

Корњача и Пас, гоњени глађу, удружују се у подухвату крађе кокосових ораха од богатог и осионог Леопарда, који је кокосову...

Прочитај више

  • Аутор: Бајка народа Лулу / А. Николић / Т. Грумић
  • Драматизација: Анђелка Николић и Тијана Грумић
  • Режија: Анђелка Николић
  • Драматургија: Тијана Грумић
  • Сцена, костим и маске: Адријана Симовић
  • Музика: Ирена Поповић
  • Сценски покрет и кореографија: Исидора Станишић
  • Асистент композиторке: Никола Драговић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Владислава Ђорђевић

Душица Синобад

Маријана Вићентијевић Бадовинац

Маријана Петровић

Милош Анђелковић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

ЧАРОБЊАК ИЗ ОЗА

По мотивима Лajмана Френка Баума

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 5+ Узраст 5+
RPoster Image

ЧАРОБЊАК ИЗ ОЗА

По мотивима Лajмана Френка Баума

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 5+ Узраст 5+

Олујни ветар однео је Дороти из Канзаса, у једну далеку земљу, окружену великом пустињом на северу, огромном планином на југу,...

Прочитај више

  • Аутор: Ф. Баум / А. Гловацки
  • Режија: Јагош Марковић
  • Сценаограф: Јагош Марковић
  • Костимограф: Мариа Марковић Милојев
  • Музика: Љубомир Нинковић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Дороти

Сања Марковић

Страшило

Владислава Ђорђевић

Лав

Милош Самолов

Лимени дрвосеча

Бојан Лазаров

Добра чаробница са севера, Добра чаробница са југа, Глас Оза

Лана Аџић

Опака западна вештица

Никола Керкез

Креатурице, Стражари

Горан Баланчевић

Креатурице, Стражари

Катарина Димитријеић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

СНЕЖНА КРАЉИЦА

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 6+ Узраст 6+
RPoster Image

СНЕЖНА КРАЉИЦА

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 6+ Узраст 6+

Некада давно постојало је магично огледало које је све лепо претварало у ружно, а све добро и весело у лоше...

Прочитај више

  • Аутор: Х. К. Андерсен / Т. Грумић
  • Редитељ и сценски покрет: Дамјан Кецојевић
  • Драматуршкиња: Тијана Грумић
  • Сценографкиња: Зорана Петров
  • Костимографкиња: Александра Лалић
  • Дизајн лутака: Сандра Никач
  • Композитор: Владимир Пејковић
  • Дизајн светла: Владимир Живановић и Бојана Лазић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Герда

Маја Јовановић Спасојевић

Наратор, Сребрни јелен

Милош Анђелковић

Кај

Младен Леро

Бака, Финкиња, Гавран, Разбојница

Маријана Вићентијевић Бадовинац

Чаробница са цвећем, Гавран, Лапонка

Душица Синобад

Гавран, Цвеће, Разбојник, Јелен

Никола Керкез

Цвеће, Гавран, Принцеза, Мама Разбојница, Јелен

Јована Цветковић

Цвеће, Гавран, Мала Разбојница

Владислава Ђорђевић

Снежна краљица

Јелена Илић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

БАЈКА О ТИХОМ ПРИНЦУ И ТУЖНОЈ ПРИНЦЕЗИ

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 4+ Узраст 4+
RPoster Image

БАЈКА О ТИХОМ ПРИНЦУ И ТУЖНОЈ ПРИНЦЕЗИ

Сцена за децу Сцена за децу
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 4+ Узраст 4+

У бајковитом, не тако великом, али цењеном краљевству које је надалеко било на добром гласу, живео је један тихи принц....

Прочитај више

  • Аутор: Х. К. Андерсен / А. Николић
  • Режија, адаптација, избор музике и сценски покрет: Александар Николић
  • Дизајн костима, сцене и лутака: Тања Жиропађа
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Младен Вуковић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.