МАЛИ КАПЛАР (ЧАС ИСТОРИЈЕ)

Датум премијере:11.10.2017

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 10+ Узраст 10+
RPoster Image

МАЛИ КАПЛАР (ЧАС ИСТОРИЈЕ)

Датум премијере:11.10.2017

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 10+ Узраст 10+

Представа „Мали каплар“ открива нам херојску судбину историјске личности, дечака Момчила Гаврића, који ће у тешким околностима које су задесили...

Прочитај више

  • Аутор: Игор Бојовић
  • Текст: Игор Бојовић
  • Режија: Саша Габрић
  • Сцена: Борис Максимовић
  • Костим: Марина Вукасовић Меденица
  • Ликовна дорада костима: Олга Мрђеновић
  • Избор музике: Саша Габрић
  • Лектор: Дијана Маројевић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Момчило Гаврић

Марко Дедић

Момчило Гаврић

Данило Антић

Деда Милоје

Саша Кузмановић

Мајор Стеван Туцовић

Бојан Лазаров

Војвода Живојин Мишић

Алек Родић

Војник Радосављевић

Лазар Миљковић

Енглеска болничарка, Црногорка

Јелена Ћурувија Ђурица

Јелена Гаврић

Катарина Димитријеић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

МИЉАКОВАЦ, ТО ЈЕСТ НОВИ ЗЕЛАНД

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 7+ Узраст 7+
RPoster Image

МИЉАКОВАЦ, ТО ЈЕСТ НОВИ ЗЕЛАНД

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 7+ Узраст 7+

Он не може да закопча дугме, веже пертле, исече месо у тањиру. Тешко му је да се попне у аутобус,...

Прочитај више

  • Аутор: Јасминка Петровић / Ивана Димић
  • Режија: Марко Манојловић
  • Драматизација: Ивана Димић и Јасминка Петровић
  • Костим и сцена: Диана Лазаров
  • Музика: Владимир Пејковић
  • Аутор нумере „Шта све могу ја“: Никола Чутурило
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Јован

Милош Анђелковић

Милица

Јелена Петровић

Докторка Симоновић

Душица Синобад

Созођонотомодаћи

Дамјан Кецојевић

Душан

Јово Максић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

ДЕЧАК СА КОФЕРОМ

Датум премијере:08.10.2020

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 65' Трајање 65'
Узраст 11+ Узраст 11+
RPoster Image

ДЕЧАК СА КОФЕРОМ

Датум премијере:08.10.2020

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 65' Трајање 65'
Узраст 11+ Узраст 11+

“Дечак са кофером” аутора Мајка Кеније је прича о дванаестогодишњем дечаку који је приморан да напусти свој дом и крене...

Прочитај више

  • Аутор: Мајк Кени
  • Режија и сценски покрет: Дамјан Кецојевић
  • Превод: Милица Наумовић
  • Драматург: Бојана Лазић
  • Сценограф: Зорана Петров
  • Костимограф: Маја Мирковић
  • Композитор: Владимир Пејковић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Младен Леро

Јелена Илић

Јована Цветковић

Јелена Ћурувија Ђурица

Дубравка Ковјанић

Недим Незировић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

УТОПИЈА

Датум премијере:11.02.2021

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 11+ Узраст 11+
RPoster Image

УТОПИЈА

Датум премијере:11.02.2021

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 11+ Узраст 11+

Утопија је представа настала на основу радионица са петнаесторо тинејџерки и тинејџера који су уједно и извођачице и извођачи представе....

Прочитај више

  • Аутор: Иван Балетић / Тијана Грумић
  • Концепт и режија: Иван Балетић
  • Текст и драматургија: Тијана Грумић
  • Композитор: Срђан Марковић
  • Аутор видео програма: Горан Балабан
  • Сарадница у видео продукцији: Аница Ражнатовић
  • Костим: Мартина Малобовић
  • Асистент режије и глумачко вођство: Петар Кокиновић
  • Музичко вођство: Срђан Марковић и Петар Зоркић
  • Сценски покрет: Анђелко Берош
  • Драмски педагог: Пол Мареј
  • Психолошка подршка: Виолета Голдман
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Дуња Дедауцић

Искра Дилкић

Јана Димитријевић

Лазар Ђурић

Ива Жеравица

Жана Јеловац

Петра Лукић Јовић

Ина Николић

Инда Новак

Димитрије Пантић

Дуња Смиљанић

Маша Станковић

Драган Суботић

Миа Трифуновић

Маша Цвркотић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

ПРИЧА О МАЈЦИ

Датум премијере:07.05.2021

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 55' Трајање 55'
Узраст 15+ Узраст 15+
RPoster Image

ПРИЧА О МАЈЦИ

Датум премијере:07.05.2021

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 55' Трајање 55'
Узраст 15+ Узраст 15+

„Прича о мајци“ је бајка за  децу и одрасле. То је митска прича, на граници ритуалног, узнемирујућа и препуна симбола...

Прочитај више

  • Аутор: Х.К. Андерсен / А. Константиновић
  • Режија и адаптација: Ана Константиновић
  • Превод: Петар Вујичић
  • Дизајн сценског простора, костима и лутака: Сандра Никач
  • Дизајн звука и композиција: Илија Ђорђевић
  • Сценски покрет: Дамјан Кецојевић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Мајка

Јована Цветковић

Смрт, Наратор

Дамјан Кецојевић

Ноћ, Жбун, Језеро, Гробарка

Владислава Ђорђевић

Птице

Дејан Бошковић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

РОМЕО И ЈУЛИЈА

Датум премијере:14.03.2022

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 110' Трајање 110'
Узраст 14+ Узраст 14+
RPoster Image

РОМЕО И ЈУЛИЈА

Датум премијере:14.03.2022

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 110' Трајање 110'
Узраст 14+ Узраст 14+

Монтеки и Капулети су две породице италијанског града Вероне у дугогодишњој завади. Ромео, син главе породице Монтеки, на забави среће...

Прочитај више

  • Аутор: Вилијем Шекспир / Марија Стојановић
  • Превод: Јелисавета Милојевић
  • Режија: Стеван Бодрожа
  • Драматург: Марија Стојановић
  • Сценограф: Милица Бајић Ђуров
  • Костимограф: Милица Коларић
  • Кореограф и сценски покрет: Невзати К. Кери
  • Асистент костимографа: Страхиња Табаковић
  • Лектор: Љиљана Мркић Поповић
  • Сценскo мачевање: Давид Алић
  • Избор музике: Стеван Бодрожа
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Дела Скала

Душица Синобад

Монтеки, Капулети, Први стражар

Ненад Радовић

Госпођа Монтеки, фра Лоренцо, Грегор

Маријана Вићентијевић Бадовинац

Госпођа Капулети, Абрамо

Лана Аџић

Ромео

Милан Зарић

Јулија

Хана Бештић

Јулијина дадиља

Душица Синобад

Меркуцио, Самсон, Апотекар

Никола Керкез

Бенволио, Балтазар

Лазар Максић

Бенволио

Младен Вуковић

Тебалдо, фра Ђовани

Јована Цветковић

Абрамо

Катарина Димитријеић

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

СЈАЈ ЗВЕЗДА НА ПЛАФОНУ

У представи је коришћена песма "МАМА" - "Земља грува" / Констракта

Датум премијере:10.10.2024

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 12+ Узраст 12+
RPoster Image

СЈАЈ ЗВЕЗДА НА ПЛАФОНУ

У представи је коришћена песма "МАМА" - "Земља грува" / Констракта

Датум премијере:10.10.2024

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 12+ Узраст 12+

Роман Јухане Тидел “Сјај звезда на плафону” написан је пре мало више од 20 година, али је прича коју је...

Прочитај више

  • Аутор: Ј. Тидел / Т. Грумић
  • Превод: Сузана Живковић и Зорица Јанковић
  • Драматизација: Тијана Грумић
  • Режија, Сценски покрет: Дамјан Кецојевић
  • Сцена: Зорана Петров
  • Костим: Александра Лалић
  • Музика: Adde Huumonen
  • Дизајн светла: Бојана Лазић
  • Извршна продукција: Оливера Кецојевић
Купи карту

РЕЧ РЕДИТЕЉА – „Велико“ и „Мало“

У годинама када обележавамо сто година од Великог рата, Мало позориште „Душко Радовић“, чини се једино од свих великих и малих позоришта, поставља на своју велику сцену комад који прича о Великом Рату.
Ова потресна и јединствена прича у српској историји, о дечаку коме је рат одузео и породицу и детињство, садржи у себи причу о голготи и васкрсу нашег  малог народа у великој борби за опстанак. Момчило Гаврић је једна од икона Првог свестског рата и симбол нашег страдања. Дечаков романтични лик је имао огроман утицај на спрску војску и народ.
Нека им је вечна слава и хвала!

 

Саша Габрић,
редитељ

Улоге

Јена

Мина Ненадовић

Јена

Јулија Петковић

Јена

Дрина Кецојевић

Сузана

Анђела Алавиревић

Улис

Невена Кочовић

Захе

Младен Леро

Стефан

Филип Станковски

Јенина Мама

Сунчица Милановић

Улисина Мама

Јелена Илић

Јенина Бака

Јована Цветковић

Разредна

Лана Аџић

Јена

Марта Ђурица

Пре неколико година наишао сам на фотографију и текст о Момчилу Гаврићу, дечаку који је као најмлађи српски војник прошао све битке и голготе Великог рата. Запитао сам се како је могуће да о њему ништа не знам, а онда је уследило питање шта је моја генерација уопште учила из историје о Првом светском рату. Колико моје псеудо-сећање сеже, сви смо знали за Гаврила Принципа и атентат у Сарајеву. То је био повод за почетак рата за који сви знамо како се завршио - нашом победом. И то је то! О томе како је памет победила снагу, како је изузетно умна војна стратегија наших генерала спасила војску и, попут Давида победила Голијата, потукла велику силу и спасила земљу и народ, моја генерација учила је само кратко опште место у уџбенику наше историје. Прича о Момчилу Гаврићу одмах ме је заинтересовала, а после две године десила се коинциденција да су ме из Малог позоришта “Душко Радовић” позвали да напишем и драмски текст на ову тему. Позив сам без двоумљења прихватио и следећи чувено правило да “сценариста увек прича једну причу да би испричао другу”, из разлога које сам већ навео, а из којих се може извући и “наравоученије” комада (“Ум царује,...

Прочитај више

ЧАС ИСТОРИЈЕ

28. јуна 1914. године у Сарајеву, деветнаестогодишњи Гаврило Принцип, припадник организације ”Млада Босна”, којој је циљ био да побуном свргне аустроугарску окупаторску власт у Босни,  убио је аустроугарског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију Хотек. Метак који је погодио Софију био је намењен злогласном гувернеру Босне, Поћореку.  Као главни инспиратор и организатор атентата наводи се члан тајне организације ”Црна рука” коју је чинила неколицина српских генерала. Аустроугарска, која се већ спремала за Велики рат, који ће убрзо добити светске размере, искористила је овај догађај да га, под плаштом освете, започне у Србији, где су зверски пред собом палили куће, убијали цивиле, жене и децу. Таква судбина задесила је и јунака наше приче. Пука срећа спасила је живот Момчилу. Отац га је послао да дотера волове од рођака из суседног села. Кад се вратио затекао је језив призор. Пијани плави мундири певали су аустроугарску химну, његови најмилији били су мртви, а Момчилово омиљено теле вртело се на ражњу. Дечак се дао у бег колико га ноге носе. И трчао је тако, насумице, кроз шуму све док није налетео на вод српске војске којим је командовао мајор Туцовић, рођени брат чувеног Димитрија Туцовића, истакнутог теоретичара и вође социјалистичког покрета у Краљевини Србији, оснивача Српске социјалдемократске партије и уредника „Радничких новина“ и „Борбе“. Било је то сурово време кад су деца одрастала брже него што су старци стизали да остаре.

Карта Репертоар

Следећа представа

РОМЕО И ЈУЛИЈА
Вилијем Шекспир / Марија Стојановић
Сцена за младе Сцена за младе