a bih da prestanem da ugađam ljudima, ako nemate ništa protiv.
Postoje lekcije koje smo učili još u osnovnoj školi, ali ih iznova ponavljamo. Zato sam odabrala  da radim ovu pripovetku. Sa velikim verovanjem da je sopstveno mišljenje najbitnije, pa makar samu sebe namagarčila. Ipak to nije bio slučaj, i nas tri magarice postadosmo malo krdo. Dosta srećna sudbina za jednog magarca.

Danka Sekulović,
autorka projekta, dramaturškinja i performerka

Divno je što je baš ovo moja prva uloga, prva saradnja sa pozorištem i glumcima. Imala sam slobodu da osmislim lik mlađe sestre po svom nahođenju, nije bilo zahteva da ugađam bilo kome. Često poželim da i ja mogu da se smejem iz publike sa decom, ali ne želim da prestanem da budem mlađa sestra na magarcu u isto vreme. Tačno je da se svetu ne može ugoditi, ali mislim da je ova predstava pravi ugođaj za nas i publiku.

Sofija Uzur,
performerka

Tokom 30 godina rada u Malom pozorištu „Duško Radović“ bila sam mačka, sirena, prase… Sad sam unapređena u magarca! Svojeglavost, snaga, izdržljivost, nezamenjivost kada je težak rad u pitanju, naivnost, iskrenost, nesalomiv duh osobine su kojima se, kao i svaki drugi magarac ponosim. Pošto u životu ništa nije slučajno, kao magarac ću proslaviti jubilarnu godinu rada u pozorištu. Možda se „svetu ne može ugoditi“, ali meni može.

Aleksandra Anđelković
glumica Malog pozorišta „Duško Radović“a bih da prestanem da ugađam ljudima, ako nemate ništa protiv.

Postoje lekcije koje smo učili još u osnovnoj školi, ali ih iznova ponavljamo. Zato sam odabrala  da radim ovu pripovetku. Sa velikim verovanjem da je sopstveno mišljenje najbitnije, pa makar samu sebe namagarčila. Ipak to nije bio slučaj, i nas tri magarice postadosmo malo krdo. Dosta srećna sudbina za jednog magarca.

Danka Sekulović,
autorka projekta, dramaturškinja i performerka

Divno je što je baš ovo moja prva uloga, prva saradnja sa pozorištem i glumcima. Imala sam slobodu da osmislim lik mlađe sestre po svom nahođenju, nije bilo zahteva da ugađam bilo kome. Često poželim da i ja mogu da se smejem iz publike sa decom, ali ne želim da prestanem da budem mlađa sestra na magarcu u isto vreme. Tačno je da se svetu ne može ugoditi, ali mislim da je ova predstava pravi ugođaj za nas i publiku.

Sofija Uzur,
performerka

Tokom 30 godina rada u Malom pozorištu „Duško Radović“ bila sam mačka, sirena, prase… Sad sam unapređena u magarca! Svojeglavost, snaga, izdržljivost, nezamenjivost kada je težak rad u pitanju, naivnost, iskrenost, nesalomiv duh osobine su kojima se, kao i svaki drugi magarac ponosim. Pošto u životu ništa nije slučajno, kao magarac ću proslaviti jubilarnu godinu rada u pozorištu. Možda se „svetu ne može ugoditi“, ali meni može.

Aleksandra Anđelković
glumica Malog pozorišta „Duško Radović“

Ako su vam se dopale leteće krpice u predstavi, evo kako možete da ih napravite.

MATERIJAL:
Biće vam potrebna šaka pirinča, jedan balon i komad materijala koji se zove til.

POSTUPAK:
Pirinač strpljivo ubacite u balon koji potom vežete u čvor. On služi da se pirinač ne rasipa po kući. Zatim zatvoren balon stavite na centar pravougaonog tila, umotate ga i ponovo vežete u čvor, ali tako da višak materijala pravi rep vaše leteće krpice.

Možete da napravite onoliko letećih krpica koliko želite i da se igrate sami ili u društvu.

Nekada davno neko mudar je rekao „svetu se ne može ugoditi“. Neko još mudriji izmislio je pripovetku o ocu i sinu, a ona se čuvala u sećanju mnogih pametnih naraštaja i prenosila se sa „kolena na koleno“ sve dok je nije zapisao Vuk Stefanović Karadžić.

Da li znaš kako glasi naša narodna pripovetka u originalu?

Ako ne znaš, pročitaj ili proveri na RTS Planeti.