SUDBINA JEDNOG ČARLIJA
Mjuzikl za decu
SUDBINA JEDNOG ČARLIJA
Mjuzikl za decu
Jedne noći, Žuta Mama Mačka ostavlja svoje mače na pristaništu, pred velikim belim brodom koji sutradan treba da isplovi iz...
Pročitaj više- Autor: Aleksandar Popović / Tamara Radojčić Obrenović
- Dramatizacija: Tamara Radojčić Obrenović
- Režija: Ana Tomović
- Kompozitor i songovi: Nevena Glušica
- Koreograf: Milan Gromilić
- Kostimograf: Momirka Bailović
- Scenograf: Ljubica Milanović
- Dramaturg: Mila Mašović-Nikolić
REČ REDITELJA
Čuveni roman Aleksandra Ace Popovića „Sudbina jednog Čarlija“ nosi snažne emocije bliske svakom detetu, kao i odraslom čoveku: strah od napuštenosti i čežnja za majkom, bliskost nerazdvojnog prijateljstva, ljubav za koju se čine velika dela, ponos zbog uspeha i ponesenost slavom, tuga zbog rastanka, ali i uteha zbog povratka u okrilje majke. Čarli je na početku nezrelo mače, surovo ostavljeno da se stara samo o sebi, a na kraju mačak sa bogatim životnim iskustvom. Kraj, iako prepun emocija, ima svoju nežnu filozofsku poruku da je život bolje iskusiti nego ostati zauvek vezan za roditelje, jer to iskustvo života, iako ponekad teško, ujedno je i nešto najlepše na svetu.
Ana Tomović
Uloge
Mačak Čarli
Brodska Violeta, Napuljska Violeta, Cirkuska Violeta, Nećaka Violeta
Kapetan
Жута Мама Мачка, Напуљска Мачка, Напуљска Дама
Napuljska Mačka, Napuljska Dama, Novinar
Napuljska Mačka, Napuljska Dama
Napuljska Mačka, Napuljska Dama
Mornar, Crni Mačor, Čika Glupi Avgust
Konferansije, Mornar, Novinar
Napuljski Policajac
Muzičar
Шкрипа
Knjigu Ace Popovića „Sudbina jednog Čarlija“ dobila sam od mame u trećem razredu osnovne škole tokom letnjeg raspusta, što se desilo pre tačno 31 godine. Još uvek pamtim slike u glavi koje sam imala kada sam je čitala prvi, drugi i svaki sledeći put. Sećam ih se tako jasno da mi se čini kao da je Čarli bio moj drug, a ne mačak iz priče. I kao da je stvaran, a ne izmišljen. Sećam se kako sam zamišljala da razgovaram sa svakom Violetom iz priče, a sada razumem da je to bio moj pokušaj da shvatim sve ono što je i sam Čarli u priči pokušavao – da razume ovaj naš život koji živimo sa svim prelepim i strašnim stvarima koji zatiču svakoga od nas. Kako je ta knjiga preživela sve te godine, sve selidbe i promene, ni danas mi nije jasno, ali osim što su joj listovi neznatno požuteli i dalje diše na stolu, baš kao i tog leta. Moj odabir ovog dela Ace Popovića predstavlja zapravo želju da podelim te unutrašnje slike koje su me pratile kroz život, a koje odražavaju moj doživljaj beskrajnog šarma mačka Čarlija: njegovu bezazlenost, njegovu hrabrost, njegovo kotrljanje kroz različite životne situacije i...
Pročitaj višeREČ DRAMATURGA
Ova predstava namenjena je isključivo deci starijoj od pet godina, kao i odraslima koji su spremni da se otisnu na putovanje sa mačkom Čarlijem i sagledaju naš svet „mačijim očima“. Iz te „donje“ perspektive, otkrivaju se sve lepote uspeha i sve strahote pada koje mogu da zadese svakoga ko želi da od života okusi nešto više.
Davne 1976. godine prvi put je odigrana predstava o mačku Čarliju na sceni Malog pozorišta. Publiku je tada šokirao „tužan kraj“ u jednoj predstavi za decu. U ovom rimejku, autorke nam na novi način tumače roman Ace Popovića, pokazujući nam da je iskustvo koje stičemo odrastajući, a potom i stareći, najvrednija stvar koja nam se može desiti u životu. Na kraju životnog puta svakog od nas, pa tako i mačka Čarlija, jedino što nam trajno ostaje su naše uspomene.
Mila Mašović-Nikolić
BIOGRAFIJE AUTORA
Ana Tomović, rođena 1979. u Beogradu, diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Režirala je predstave prema delima klasičnih autora: Bertolta Brehta (Majka Hrabrost i njena deca), F. M. Dostojevskog (Zločin i kazna), Vilijema Šekspira (Romeo i Julija), Đovanija Bokača (Dekameron), Georga Bihnera i Ernsta Tolera (Slučaj Vojcek – Hinkeman), Artura Šniclera (Povratak Kazanove), Ingmara Bergmana (Jesenja sonata)… kao i savremenih dramatičara: Milene Marković (Brod za lutke), Filipa Vujoševića (Halflife i Ronalde, razumi me), Doruntine Baše (Prst), Stele Fihili (Patka i Monogamija), Luca Hibnera (Creeps), Igora Bauersime (Norway. Today.)…
Radila je u beogradskim pozorištima: Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Beogradskom dramskom pozorištu, BITEF teatru, Malom pozorištu „Duško Radović“, Pozorištu „Boško Buha“, kao i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Somborskom pozorištu, Theater Oberhausen u Nemačkoj i kazalištu „Ivan Pl.Zajc“ u Rijeci…
Učestvovala je na festivalima: Bitef, MESS, „Die Neue Stücke aus Europa“ u Vizbadenu, „European Young Directors Forum“ u La Mama Theatre u Njujorku, Sterijino pozorje, Borštnikovo srečanje, Joakimfest, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, Desire festival u Subotici…
Bila je asistentkinja režije na projektu Fast Sicher Bobe Jelčića i Nataše Rajković u Theater am Neumarkt u Cirihu 2007. i na projektu Endstation Sehnsucht Štefana Kimiha u Thalia teatru u Hamburgu 2008.
Dobitnica je dve nagrade „Joakim Vujić“ za režiju. Njena predstava Brod za lutke pobednica je 54. Sterijinog pozorja 2009. godine, (gde je dobila ukupno 7 nagrada) a predstava Majka Hrabrost i njena deca proglašena je predstavom sezone 2013/2014. Narodnog pozorišta u Beogradu.
Saradnica je na scenariju za film Ničije dete reditelja Vuka Ršumovića koji je osvojio preko 30 međunarodnih nagrada.
U pozorištu „Duško Radović“ režirala je Veštice Roalda Dala u sezoni 2010/2011.
Tamara Radojčić Obrenović je rođena 1978.godine u Beogradu. Studirala je Nemačku književnost na RWTH Aachen (Nemačka) i Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radila je kao scenarista na brojim TV serijama i emisijama za decu i mlade. Objavljivala je kolumne u časopisima na temu međuljudskih odnosa i aktivno je učestvovala u projektima zaštite kulture za decu i mlade – URA KULTURA. Autorka je bloga „Gaga Blues“, gde s brojnim čitaocima polemiše na temu roditeljstva.
Govori četiri jezika, ima četvoro dece i trenutno živi, radi i piše u Pragu.