PRIČA O SVETOM SAVI

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 60' Trajanje 60'
Uzrast 5+ Uzrast 5+
RPoster Image

PRIČA O SVETOM SAVI

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 60' Trajanje 60'
Uzrast 5+ Uzrast 5+

Veoma davno živeo je jedan mladi princ. Bio je neobično mudar, bogat i lep. Sva vrata svetske slave i uživanja...

Pročitaj više

  • Autor: Bratislav Petković
  • Reditelj: Saša Gabrić
  • Scenograf: Boris Maksimović
  • Kostimograf: Olga Mrđenović
  • Muzički saradnik: Leontina Pat
  • Scenski govor: Saša Latinović
  • Scenske borbe: prof. dr Aleksandar Tasković
  • Stručni saradnik na tekstu: Arhimandrit Nikifor Milović
Kupi kartu

REČ REDITELJA

Retki su narodi koji mogu da se pohvale time da se kroz jednu ličnost mogu prikazati svi nedostižni vrhovi kojima se teži. Neprolazne vrednosti za svakog čoveka. Mi spadamo u te, koji imaju privilegiju i čast da kroz jednu ličnost personifikujemo sebe, svoju istoriju i duhovnost. Sva njena dubina, veličina i sjaj odlikuje se kroz lik svetog čoveka, nacionalnog simbola, duhovnog zaštitnika svih srba – Svetog Savu.
1775, godine Sava je proglašen za sveca, a od 1823. godine , po naredbi kneza Miloša Obrenovića pa sve do danas, Sveti Sava se slavi kao školska slava 27.janura. Tada sve škole odaju počast velikom svetitelju.
Praizvedba i premijera predstave Priča o Svetom Savi, u Hramu Svetog Save na dan slave Svetog Save, u godini kada sa ponosom obeležavamo 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, a potom na repertoraru Malog pozorišta Duško Radović jedinstven je kulturno, prosvetni dogaćaj u našoj pozorišnoj istoriji.

Uloge

Rastko; Sava

Bogdan Bogdanović

Nemanja

Alek Rodić

Ana

Aleksandra Anđelković

Nikanor

Saša Kuzmanović

Jovan

Lazar Miljković

Đurđinka

Katarina Dimitrijeić

Nedostojni i lenji i hudi monah Sava, kako se sam potpisivao u vreme kada je sastavljao čuvenu Krmčiju, zbornik zakona i pravila za život u državi, tu je propisao ponašanja i vladara i sudova i svih ljudi u svim oblastima života. Stvorio je pri Studenici i drugim manastirima „časne domove“ koji su bili prve srpske bolnice i utočišta za nemoćne, siromašne i stare. Sveti Sava je simbol svih naših težnji ka dobru. On je naš nacionalni svetac. U njemu je sabrano sve naše razumevanje hrišćanstva. Kao naš nebeski zastupnik na Žičkom saboru nas je zavetovao i zbrinuo pa smo pod svojim imenom ubrojani u hrišćane. Još kao osnovac sam učestvovao u priredbama u čast Svetom Savi, i gotovo uvek sam imao osećaj da su programi slabi i nedostojni imena svetitelja. Ovo je pokušaj da se priča o Svetom Savi ispriča na drugačiji način. Nedostojni i lenji i hudi, Bratislav Petković

Pročitaj više

BIOGRAFIJA REDITELJA

SAŠA GABRIĆ rođen je 17. februara 1967. godine u Subotici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Subotici. Diplomirao je Multimedijalnu režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1994. godine. Od 1996. godine ima status slobodnog umetnika. Živi i radi u Beogradu. Režirao je veliki broj pozorišnih predstava, opera, kao i više kratkih igranih i dokumentarnih filmova, među kojima su drame: Džems Džojs, Portret umetnika u mladosti, Lope de Vega, Fuente Ovehuna, Anton Pavlovič Čehov, Tri sestre, Adi Endre, Brzi snovi, Vilijam Šekspir, Timon Atinjanin, Bertolt Breht, Bubnjevi u noći, Aleksandar Popović, Ružičnjak, Peter Handke, Kaspar, Vilijam Šekspir, Koriolan, po Uliksu Džemsa Džojsa, Džojstik, Artur Miler, Smrt trgovačkog putnika, Milorad Pavić, Svadba u kupatilu, Branislav Nušić, Sumnjivo lice, Branislav Nušić, Narodni poslanik; Igor Bojović, Mali kaplar (Čas istorije); kao i opere: Doniceti, Don Paskvale i Persl, Didona i Enej.

ŽIVOT SVETOG SAVE

„Veoma davno živeo je jedan mladi princ. Bio je neobično mudar, bogat i lep. Sva vrata svetske slave i uživanja bila su mu otvorena. Ali, nešto u njemu odvraćalo ga je od svih tih čari i privlačnosti sveta za kojima su milioni ostalih ljudi žudeli. I jednoga dana, tajno od svojih roditelja, on zavara trag dvorskoj pratnji i pobeže u jedno pusto mesto gde se nastani kao siromašni stranac. Jedina želja mu je bila da svoju dušu osvetli Božjom istinom i voljom i da samo Njemu služi.
Mnogo godina kasnije, ovaj kraljević, vođen Božjom rukom, vrati se iz pustinje u svoju zemlju kao princ crkve i duhovni vođ svoje nacije za sva vremena. Iako je bio bez dece, on je kroz vekove postao otac miliona i miliona svojih duhovnih sinova i kćeri.
Ovo se dogodilo pre više od sedam i po vekova, ali duhovna buktinja koju je on upalio u svome narodu, još uvek gori, a broj njegove duhovne dece stalno se umnožava. On je bio prijatan, ali neustrašiv; neobično lep, a vrlo skroman; veoma aktivan, ali staložen; društven, a ipak usamljen. Umeo je da živi otmeno u obadva sveta, te su se mnogi na njega ugledali.
I današnji Srbi, iz ljubavi prema njemu, podižu mu mnogobrojne zadužbine na svih pet kontinenata gde ih je ironija sudbine rasejala. Istorija ovog neobičnog i divnog kraljevića biće izneta u ovoj priči.“

Vladika Nikolaj Velimirović

Zahvaljujemo se Narodnom pozorištu u Beogradu na pomoći u realizaciji predstave.

Karta Repertoar

Sledeća predstava

SUDBINA JEDNOG ČARLIJA
Aleksandar Popović / Tamara Radojčić Obrenović
Scena za decu Scena za decu