Dalija Aćin Telander je rođena 1974. godine. Diplomirala je u Baletskoj školi Lujo Davičo i sticala znanje i praksu iz oblasti savremenog plesa kroz mnogobrojne radionice i rezidencije u Evropi (Pariz, Berlin, Beč, Diseldorf…).

Svoje koreografske radove predstavljala je na brojnim festivalima u zemlji i inostranstvu (BITEF, BELEF, Infant, Impulstanz, Tanz im August, Tazntendezen, Mladi levi, Week of contemporary dance, Oppla, Performa…) i sarađivala sa internacionalnim koreografima (Isabelle Schad, Thomas Lehmen…)

Ko-osnivač je i koordinator Stanice Servis za savremeni ples, ko-osnivač i član umetničkog borda Nomad Dance Academy, programa Balkanske Plesne Mreže….

Bio jednom jedan… Gde su nestale granice mogućnosti? Sve počinje potragom za nečim nedokučivim, neuhvatljivim i beskonačnim kao što je kosmos. U pokušaju da dohvatimo nešto o čemu ništa ne znamo polako ulazimo u igru energije i metamorfoza. Pravimo sebi sopstvene zamke u koje povremeno i upadamo. Smišljamo priče u koje želimo da drugi poveruju. Verujemo da nas svaki naš sledeći korak vodi napred i ne primećujemo da prelazimo iz jednog oblika u drugi. Sklopiti se u senci. U nečijem tanjiru. U čijem tanjiru? Na zavesi, na tepihu nazire se u kom pravcu bi moglo da se krene. Uz repeticiju. Uz surovu repeticiju. Uz nezasitu repeticiju. I zašto se baš tu završava? Tamo gde je sve počelo. U utrobi. Do re mi fa sol. Solmizacija sveta. Kao refleks. I kao slutnja. Da li slutimo rastanak? Ili je to samo početak nečeg novog što tek treba da otkrijemo. Ili ne. Da li verujemo u rastanak? U naziranju postoji opasnost privida. Stvaranje sopstvenog prostora. Ostati sam. Da li možemo da verujemo u ovo što sada vidimo ili se to već menja pred našim očima. Kako ćeš preći granicu koju ne vidiš? Kako ćeš shvatiti da je ovo samo mesto želje.NESTVARNO. NEOČEKIVANO. NEPOJMLJIVO. NEUKROTIVO. NESPOJIVO. NEMINOVNO. NEVEROVATNO. NEOBIČNO. NENADANO. NEVIĐENO. NEOTKRIVENO.
Sve ono što nas čeka na putu kad odlučimo da lutamo.

Maja Pelević

Maja Pelević je rođena 13.02.1981. u Beogradu. Diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2005. godine.

Izvedene drame:
ESCape – Bitef Art Cafe 2004. u režiji Jelene Bogavac; Ler – Narodno Pozorište u Subotici 2005. u režiji Slađane Kilibarde; u režiji Miloša Lazina, MTM Mostar; Fake Porno (zajedno sa M. Bogavac, J. Bogavac i F. Vujošević) u režiji Jelene Bogavac, Bitef Teatar 2005; Budite Lejdi na jedan dan u režiji Ksenije Krnajski, Bitef Teatar 2005; Beograd-Berlin u režiji Ksenije Krnajski, Zvezdara teatar, 2005; Beograd-Berlin u režiji Predraga Kalabe, Volksbuhne Teatar (Parazit project), Berlin 2005; Pomorandžina kora u režiji Gorana Markovića; Atelje 212, 2006; Ja ili neko drugi u režiji Kokana Mladenovića, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2007; Skočiđevojka u režiji Kokana Mladenovića, Koprodukcija Budva grad teatra i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad, 2007; Putokaz-beskrajno blizu, beskrajno daleko (Via Balkan) u režiji Kokana Mladenovića, Narodno pozorište Sombor, 2007; Hamlet Hamlet Eurotrash (tekst i režija zajedno sa Filipom Vujoševićem), Pozorište na Terazijama 2008.

Nagrade: „Slobodan Selenić“ za najbolju diplomsku dramu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu; „Borislav Mihajlović Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo; Drama „Možda smo mi miki maus“ najbolji savremeni domaći dramski tekst na konkursu Sterijinog pozorja 2007.