Branislav Brana Đ. Cvetković (1875–1942), bio jedan je od najpopularnijih srpskih humorista do Drugog svetskog rata. Rodio se u Kraljevom selu, kod Knjaževca, kao peto dete, od oca Đorđa i majke Ljubice. Sa porodicom se preselio u Beograd početkom 1876. godine, na Palilulu, gde je njegov otac kupio kuću. Gotovo ceo život proveo je u svojoj maloj kući u Hilandarskoj. U Beogradu je završio osnovnu (trajala je četiri godine) i srednju školu (tada se zvala realka i trajala je osam godina). U srednjoj školi njegov profesor crtanja, čuveni slikar Đorđe Krstić, zapazio je veliku Braninu nadarenost za likovnu umetnost i usmerio ga ka slikarstvu. Brana je dobio državnu stipendiju i 1893. upisao je Likovnu akademiju u Minhenu. Uporedo išao i na predavanja iz režije i glume kod čuvenog nemačkog glumca i reditelja, srpskog porekla, Joce Savića. Brana je bio veoma obrazovan i izuzetno vredan, a odlikovala ga je i lakoća stvaranja. Bio je naklonjen različitim umetnostima, kao i različitim književnim rodovima. Pisao je pesme, pripovetke, komedije i drame, epigrame, anegdote, aforizme, feljtone, eseje, izrađivao karikature, scenografiju za pozorišne predstave, slikao... Bio je i glumac i reditelj i upravnik svog pozorišta. Svestrana ličnost kakvu nismo imali. Brana Cvetković je u literaturu...

Branislav Brana Đ. Cvetković (1875–1942), bio jedan je od najpopularnijih srpskih humorista do Drugog svetskog rata. Rodio se u Kraljevom selu, kod Knjaževca, kao peto dete, od oca Đorđa i majke Ljubice. Sa porodicom se preselio u Beograd početkom 1876. godine, na Palilulu, gde je njegov otac kupio kuću. Gotovo ceo život proveo je u svojoj maloj kući u Hilandarskoj. U Beogradu je završio osnovnu (trajala je četiri godine) i srednju školu (tada se zvala realka i trajala je osam godina). U srednjoj školi njegov profesor crtanja, čuveni slikar Đorđe Krstić, zapazio je veliku Braninu nadarenost za likovnu umetnost i usmerio ga ka slikarstvu. Brana je dobio državnu stipendiju i 1893. upisao je Likovnu akademiju u Minhenu. Uporedo išao i na predavanja iz režije i glume kod čuvenog nemačkog glumca i reditelja, srpskog porekla, Joce Savića. Brana je bio veoma obrazovan i izuzetno vredan, a odlikovala ga je i lakoća stvaranja. Bio je naklonjen različitim umetnostima, kao i različitim književnim rodovima. Pisao je pesme, pripovetke, komedije i drame, epigrame, anegdote, aforizme, feljtone, eseje, izrađivao karikature, scenografiju za pozorišne predstave, slikao... Bio je i glumac i reditelj i upravnik svog pozorišta. Svestrana ličnost kakvu nismo imali. Brana Cvetković je u literaturu ušao i kao pisac za decu a u poslednjim godinama života vratio se stvaralaštvu za najmlađe. Najveći deo svog umetničkog stvaralaštva podario je pozorištu. Nakon studija slikarstva, kao i glume i režije kod J. Savića, nadalje se usavršavao, prvo u Narodnom pozorištu, pa onda u uglednim putujućim pozorištima, s kojima obilazi celu tadašnju Srbiju. Kada mu je dosadilo da stalno putuje, kao vrlo mlad dramski umetnik i književnik (imao je samo 24 godine), odlučio je da osnuje svoje pozorište, koje bi stalno boravilo u Beogradu. Njegovo pozorište počelo je sa radom 20. avgusta 1899. godine pod nazivom Orfeum i u početku je izvodilo predstave u hotelu Balkan, Đorđa Pašone. Zgrada i danas postoji na uglu ulica Makedonske i Braće Jugovića, u jednom delu je do skoro bio bioskop Balkan. Potom je 1900. godine dopunio naziv pozorišta, preimenovavši ga u Branin orfeum. Već naredne, 1901, odlučio se za konačan naziv, Branino pozorište, koje je nosilo sve do prinudnog zatvaranja 20. oktobra 1929. Branino pozorište je svojom originalnošću, aktualnošću, ali i umetničkim kvalitetima raznovrsno sastavljenog programa, ubrzo zasenilo strane orfeume kojih je bilo u to vreme u Beogradu. On je uspeo i da veći deo redovne publike Narodnog pozorišta pridobije za sebe. Mnogi ugledni glumci Narodnog pozorišta zbog toga su često nastupali kod Brane, jer su znali da će sala biti uvek puna. Program Braninog pozorišta bio je uglavnom sledeći: dve do tri jednočinke ili višečinska komedija, melodrama, jedna do dve duo scene, jedna do dve monodrame, a između dramskih delova, pesme koje je izvodila njegova supruga, vrsna glumica i pevačica, Katarina Kaja, i Branin raport na aktualne društveno-političke događaje iz Srbije i Evrope. Predstava nije bilo tokom Velikog rata (1914–1918), pa sve do jula 1926, kada je obnovio rad i posle samo tri godine morao da ga zatvori zbog pritiska vlasti, cenzure... Među savremenicima on je bio najprepoznatljiviji po svom nadimku – Brana. Tako se u svim prilikama predstavljao, a tako su ga isključivo svi oslovljavali, čak i u pismima. Po popularnosti kod pozorišne i čitalačke publike, kad je reč o humorističko-satiričkoj literaturi, od savremenika jedino mu je bio ravan njegov venčani kum, Branislav Nušić. Posebno je stvaralaštvo za decu Brane Cvetkovića. Dok je studirao slikarstvo u Minhenu, slao je svoje književne i likovne radove za časopis Lasta: list za Srpčad. Tada, 1894, po uzoru na čuvenog Vilhema Buša, nemačkog pesnika, ilustratora i autora junaka Maksa i Morica, on počinje da stvara strip-pesme, i to na osobeniji i originalniji način od Buša, te se i naš Brana mora s pravom uzeti, kao jedan od začetnika modernog stripa u svetu. Nakon godina saradnje u Lasti (1894–1897), Brana se uzgredno javljao u časopisima za decu (Zorica, Đački napredak, Venac). Još dok je radilo Branino pozorište, on je 21. februara 1929. godine, u saradnji sa Živojinom Vukadinovićem i Živkom Milićevićem, u Politici pokrenuo podlistak Dečja strana. U tom podlisku sarađivao je samo do 26. septembra 1929. Kao saradnik Politike vratiće se posle godinu i po dana, kad je već pokrenut dodatak Politika za decu, i tu od 15. januara 1931. godine bez prekida objavljuje pesme, strip-pesme, pripovetke, drame, poučne članke, pouke u stihu (Upamti), zagonetke u stihu, rebuse, skrivalice i crteže propraćene stihovima (Za male crtače), sve do poslednjeg predratnog broja 3. aprila 1941. Veliku popularnost stekao je i kao tvorac strip-pesama. Crteži su bili najčešće u kvadratu, raspoređeni horizontalno (čitanje sleva na desno), a ispod svakog crteža se nalazi strofa. Crteži su bili do detalja rađeni i mogu se pratiti bez čitanja strofa, odnosno pesme; oni su dopunjavali njihovo značenje. Brana nije koristio tzv. oblačiće u crtežima, već je tekst uvek ispisivao ispod okvira slike. Takav obrazac zadržao je do kraja svog stvaralaštva. Poseban doprinos književnosti za decu jesu i Branine neobične pripovetke u stihu (Put oko sela, Zunzarina palata, Šumska bajka, Kepeci, Cerekalo, Topili se od miline i dr). Stvorio je nesvakidašnje junake, pri čemu je nekad koristio motive iz nemačke literature, ali i iz srpskih narodnih bajki, Ezopovih basni... Brana je veoma moderan i u svojoj poeziji za decu. U pesmama on ne istupa kao mrgodni učitelj, koji nameće svoje stavove, mišljenja, već postupa drugačije. On zalazi u dečiju svest, nastoji da svet gleda dečijim očima. Ima i kod njega pouke, pa i prekora, ali to sve nije napadno. U obraćanju deci izbegava deminutive. On svojim pesmama, ali i strip-pesma, pripovetkama, želi da kod dece razvija saosećajnost, brigu za drugoga, naročito za slabije i ugrožene. Humor mu je jedno od glavnih sredstava za oblikovanje dečjeg sveta, ali za humorom poseže i da ismeje loše oblike ponašanja kod dece. Takođe i gotovo sve svoje pesme on je sâm ilustrovao. Izrađivao je crteže koji su značenjski dopunjavali poruku pesme. Posebno treba izdvojiti ciklus poučnih stihova, koje je objavljivao pod zajedničkim naslovom Upamti, jer se on ne obraća samo deci. *** Ko te hvali ili kudi, Taj će triput više reći, Al’ ti uvek mudar budi, Uzmi samo deo treći. Za života objavio je samo jednu knjigu za najmlađe, Brana za decu: u slici i reči, 1934. Izbor je sačinio na osnovu pesama koje je štampao u Politici 1931. i 1933. Nameravao je da drugu svoju knjigu, u kojoj bi bile samo strip-pesme, naslovi sa Dečji bioskop. Ona je i bila najavljena u kolu Zlatne knjige za školsku 1935/1936. godinu, ali iz nepoznatih razloga ipak nije štampana. Zato je dragoceno izdanje koje su priredili Zdravko Zupan i Vasa Pavković, pod istim, autorovim predviđenim, naslovom 1998. Svoje prve radove u časopisu Lasta (1894–1897) potpisivao je sa Braca Brana, i taj prvobitni potpis ostao je prisutan kod dece, i delu javnosti, i u narednim decenijama. Tako je 2. januara 1926. godine osnovano humano udruženje „Braca Brana“, čime je odato posebno priznanje Brani za celokupan njegov rad na polju literature za decu. On je bio i pokrovitelj toga udruženja, koje je delovalo do 1941. Najveći deo njegovog veoma obimnog i raznovrsnog književnog rada ostao je rasut u novinama, ređe časopisima i posebno u rukopisima. Iza njega je ostalo blizu četrnaest hiljada književnih radova. Zbog toga je posle Drugog svetskog rata njegovo delo ostalo uglavnom nepoznato. Sada, nakon osamdeset godina od smrti, počela su 2022. godine da se štampaju prvi put njegova raznovrsna književna dela. Kritičko izdanje Izabranih dela Brane Cvetkovića (I–VIII), u izdanju Instituta za književnost i umetnost (2022–2023), uredio je i priredio dr Aleksandar Pejčić, viši naučni saradnik. Knjige se i pojedinačno mogu nabaviti u Delfi knjižarama, kao i u knjižari „Aleksandar Belić“. Aleksandar Pejčić