Uzrast 3+
PINOKIO
Datum premijere:11.09.2012
PINOKIO
Datum premijere:11.09.2012
Priča prati odrastanje i sazrevanje drvenog lutka Pinokia (Jelena Petrović), koji uz veliko odricanje i ljubav majstora Đepeta uspeva da...
Pročitaj više- Autor: Karlo Kolodi / Slobodan Obradović / Marija Karaklajić
- Tekst: Slobodan Obradović
- Režija: Ksenija Krnajski
- Dramaturg: Marija Karaklajić
- Scena: Iva Čukić
- Kostim: Lidija Jovanović
- Muzika: Vladimir Petričević
- Scenski pokret: Damjan Kecojević
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
Pinokio
Cvrčak
Đepeto
Lisac
Mačka
Kočijaš
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
CIRKUS MARIO & NETA
Milena Depolo (po ideji Dragoslava Todorovića)
CIRKUS MARIO & NETA
Milena Depolo (po ideji Dragoslava Todorovića)
Ova predstava je oda marioneti, njenoj lepoti, suptilnosti i izražajnim mogućnostima. U prvom planu su cirkuske tačke, akrobacije, ples po...
Pročitaj više- Autor: Milena Depolo
- Režija: Dragoslav Todorović
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
Mario, klovn, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija
Neta, balerina, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija, Tužni klovn
Vlasnik cirkusa, Čudesni Turčin, Akrobata na trapezu
Flit, policijski inspektor, Čudesni Turčin, Lav
Votson, njegov pas, Čudesni Turčin. Bajnosnena iluzija
Dizač tegova, Buljuk dece, Žongler, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija, Tigar
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
MALA ŠKOLA ROKENROLA
Mjuzikl za decu
MALA ŠKOLA ROKENROLA
Mjuzikl za decu
Tekst „Mala škola rokenrola“ napisan je pre dvadesetak godina kao replika, teksta „Rokenrol za decu“, koji je igran u pozorištu...
Pročitaj više- Autor: Ljubivoje Ršumović / Vlada i Gile
- Režija: Jagoš Marković
- Muzika: Vlada i Gile
- Koreografija: Milan Gromilić
- Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović
- Scena: Jagoš Marković
- Kostim: Marija Marković
- Asistent režije: Tara Lazarević
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
Veselin Ćirković
Veselinka Ćirković
Tomanija
Tomanija
Roksanda Ćirković
Milidrag Milovanović
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
BAJKA O ČAROBNOM KAMENU
BAJKA O ČAROBNOM KAMENU
Glavni događaj u predstavi je pojava čarobnog kamena, odnosno saznanje da taj kamen, pored toga što svetli ima i drugu...
Pročitaj više- Autor: Davor Dragojević
- Režija: Davor Dragojević
- Total dizajn (lutke, scena, kostim): Zorana Milošaković Tasić
- Kompozitor: Ljubomir Stefanović
- Scenski efekti: Tomislav Magi
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
Deda Pavle
Pače Žućko
Mače Mica
Komšija Ivan
Kraljica Guštera
Glas
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
SVETU SE NE MOŽE UGODITI
SVETU SE NE MOŽE UGODITI
Pošle dve sestre na pijacu da prodaju magarca. Starija je jahala na magarcu, a mlađa je išla peške. Kada ih...
Pročitaj više- Autor: Narodna pripovetka / D. Sekulović
- Autorka: Danka Sekulović
- Scenografkinja i kostimografkinja: Hristina Šormaz
- Kompozitor: Branko Džinović
- Scenski pokret: Tamara Pjević
- Savetnica za režiju: Ana Popović
- Asistent scenografa i kostimografa: Marija Stojković
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
Duša magarca
Starija sestra
Mlađa sestra
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
KAD JE BIO MRAK
KAD JE BIO MRAK
Neka deca se ponekad boje mraka, ali mrak je isto tako idealno vreme i mesto za igru – mrak je...
Pročitaj više- Autor: Dušan Radović / Tanja Šljivar
- Reditelj: Bojan Đorđev
- Dramaturgija: Tanja Šljivar
- Dizajn lutaka, scene i videa: Siniša Ilić
- Dizajn kostima: Maja Mirković, Biljana Tegeltija-Bojanić
- Muzika: Marija Balubdžić
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
WOW!
WOW!
Ovo je priča o vidljivom i nevidljivom, opipljivom i neopipljivom, čujnom i nečujnom. Priča ispričana slikama i pokretom, o otkrivanju...
Pročitaj više- Autor: Miha Golob
- Reditelj: Miha Golob (Slovenija)
- Dramaturg: Mojca Ređko (Slovenija)
- Scenografi: Jelena Stojanović (Srbija) i Miha Golob
- Kostimograf: Dajana Ljubičić (Slovenija)
- Asistent reditelja: Marijana Petrović
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
ČUDNE LJUBAVI
ČUDNE LJUBAVI
Mjuzikl za decu, nastao po motivima Ezopovih basni, na zanimljiv način nam pokazuje kako se suprotnosti privlače. Predstava je nastala...
Pročitaj više- Autor: Ezop/Maja Pelević
- Tekst: Maja Pelević
- Režija: Đurđa Tešić
- Scena i kostim: Zoran Petrov
- Muzika: Aleksandra Đorđević
- Scenski pokret: Dalija Aćin Telander
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
Mrav, Zec
Vuk
Pas, Lav
Miš, Kornjača
Lisica
Cvrčak
Roda, Gavran
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
PER GINT U KRALJEVSTVU TROLOVA
PER GINT U KRALJEVSTVU TROLOVA
Poštovana deco, jeste li primetili kako odrasli postavljaju niz dosadnih pravila – „sredi sobu, spavaj na vreme, ne možeš da...
Pročitaj više- Autor: H. Ibzen / Đ. Kosić
- Režija: Isidora Goncić
- Total dizajn: Mina Miladinović
- Muzika: Irena Popović
- Pokret: Jovana Ikonić
- Asistent kompozitorke, snimanje i miks muzike: Nikola Dragović
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.
BRANIN ŽABLJI ORFEUM
BRANIN ŽABLJI ORFEUM
Jedna vesela žablja porodica ima svoje malo putujuće lutkarsko pozorište. Kao što je „neki put - između dva rata“, najomiljeniji...
Pročitaj više- Autor: Brana Cvetković / Brana Stefanović
- Režija, adaptacija, izbor muzike: Brana Stefanović
- Lutke: Blagovesta Vasileva
- Scena: Tanja Žiropađa
- Kostim: Mina Miladinović
- Koreografija i asistentura režije: Katarina Ilijašević
- Akrobatika: Filip Stankovski
- Planšet lutka: Nikola Kerkez
- Majmunče Fidel: rukotvorina Jelene Davičo
- Asistent scenografa: Tatjana Ružić
- Vergl ozvučio: prof. dr Miomir Mijić
- Azbuku napisao: mr arh. Vasilije Petrović
O REDITELJKI
Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.
Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.
Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Uloge
Tata Cojle Žabac
Mama Simka Žabac
Seka Coka Žabac
Bata Sima Žabac
REČ REDITELJKE
Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.
Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.
Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…
Ksenija Krnajski
O PISCU
Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…
KARLO KOLODI
Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.