PINOKIO

Datum premijere:11.09.2012

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 50' Trajanje 50'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

PINOKIO

Datum premijere:11.09.2012

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 50' Trajanje 50'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Priča prati odrastanje i sazrevanje drvenog lutka Pinokia (Jelena Petrović), koji uz veliko odricanje i ljubav majstora Đepeta uspeva da...

Pročitaj više

  • Autor: Karlo Kolodi / Slobodan Obradović / Marija Karaklajić
  • Tekst: Slobodan Obradović
  • Režija: Ksenija Krnajski
  • Dramaturg: Marija Karaklajić
  • Scena: Iva Čukić
  • Kostim: Lidija Jovanović
  • Muzika: Vladimir Petričević
  • Scenski pokret: Damjan Kecojević
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Pinokio

Jelena Petrović

Cvrčak

Nenad Radović

Đepeto

Čarni Đerić

Lisac

Miloš Anđelković

Mačka

Sandra Rodić Janković

Kočijaš

Alek Rodić

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

CIRKUS MARIO & NETA

Milena Depolo (po ideji Dragoslava Todorovića)

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

CIRKUS MARIO & NETA

Milena Depolo (po ideji Dragoslava Todorovića)

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Ova predstava je oda marioneti, njenoj lepoti, suptilnosti i izražajnim mogućnostima. U prvom planu su cirkuske tačke, akrobacije, ples po...

Pročitaj više

  • Autor: Milena Depolo
  • Režija: Dragoslav Todorović
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Mario, klovn, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija

Lako Nikolić

Neta, balerina, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija, Tužni klovn

Lana Adžić

Vlasnik cirkusa, Čudesni Turčin, Akrobata na trapezu

Goran Balančević

Flit, policijski inspektor, Čudesni Turčin, Lav

Filip Stankovski

Votson, njegov pas, Čudesni Turčin. Bajnosnena iluzija

Tatjana Stanković

Dizač tegova, Buljuk dece, Žongler, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija, Tigar

Nenad Radović

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

MALA ŠKOLA ROKENROLA

Mjuzikl za decu

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 40' Trajanje 40'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

MALA ŠKOLA ROKENROLA

Mjuzikl za decu

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 40' Trajanje 40'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Tekst „Mala škola rokenrola“ napisan je pre dvadesetak godina kao replika, teksta „Rokenrol za decu“, koji je igran u pozorištu...

Pročitaj više

  • Autor: Ljubivoje Ršumović / Vlada i Gile
  • Režija: Jagoš Marković
  • Muzika: Vlada i Gile
  • Koreografija: Milan Gromilić
  • Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović
  • Scena: Jagoš Marković
  • Kostim: Marija Marković
  • Asistent režije: Tara Lazarević
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Veselin Ćirković

Nikola Kerkez

Veselinka Ćirković

Sandra Rodić Janković

Tomanija

Ljiljana Peroš

Tomanija

Dubravka Kovjanić

Roksanda Ćirković

Lana Adžić

Milidrag Milovanović

Mladen Vuković

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

BAJKA O ČAROBNOM KAMENU

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

BAJKA O ČAROBNOM KAMENU

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Glavni događaj u predstavi  je pojava čarobnog kamena, odnosno saznanje da taj kamen, pored toga što svetli ima i drugu...

Pročitaj više

  • Autor: Davor Dragojević
  • Režija: Davor Dragojević
  • Total dizajn (lutke, scena, kostim): Zorana Milošaković Tasić
  • Kompozitor: Ljubomir Stefanović
  • Scenski efekti: Tomislav Magi
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Deda Pavle

Nenad Radović

Pače Žućko

Ivana Adžić

Mače Mica

Sandra Rodić Janković

Komšija Ivan

Bogdan Bogdanović

Kraljica Guštera

Katarina Dimitrijeić

Glas

Zoran Miljković

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

SVETU SE NE MOŽE UGODITI

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

SVETU SE NE MOŽE UGODITI

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Pošle dve sestre na pijacu da prodaju magarca. Starija je jahala na magarcu, a mlađa je išla peške. Kada ih...

Pročitaj više

  • Autor: Narodna pripovetka / D. Sekulović
  • Autorka: Danka Sekulović
  • Scenografkinja i kostimografkinja: Hristina Šormaz
  • Kompozitor: Branko Džinović
  • Scenski pokret: Tamara Pjević
  • Savetnica za režiju: Ana Popović
  • Asistent scenografa i kostimografa: Marija Stojković
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Duša magarca

Aleksandra Anđelković

Starija sestra

Danka Sekulović

Mlađa sestra

Violeta Vasiljević

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

KAD JE BIO MRAK

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

KAD JE BIO MRAK

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Neka deca se ponekad boje mraka, ali mrak je isto tako idealno vreme i mesto za igru – mrak je...

Pročitaj više

  • Autor: Dušan Radović / Tanja Šljivar
  • Reditelj: Bojan Đorđev
  • Dramaturgija: Tanja Šljivar
  • Dizajn lutaka, scene i videa: Siniša Ilić
  • Dizajn kostima: Maja Mirković, Biljana Tegeltija-Bojanić
  • Muzika: Marija Balubdžić
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Vladislava Đorđević

Danilo Brakočević

Ivana Adžić

Jovana Cvetković

Miloš Anđelković

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

WOW!

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 35' Trajanje 35'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

WOW!

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 35' Trajanje 35'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Ovo je priča o vidljivom i nevidljivom, opipljivom i neopipljivom, čujnom i nečujnom. Priča ispričana slikama i pokretom, o otkrivanju...

Pročitaj više

  • Autor: Miha Golob
  • Reditelj: Miha Golob (Slovenija)
  • Dramaturg: Mojca Ređko (Slovenija)
  • Scenografi: Jelena Stojanović (Srbija) i Miha Golob
  • Kostimograf: Dajana Ljubičić (Slovenija)
  • Asistent reditelja: Marijana Petrović
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Tatjana Stanković

Lana Adžić

Maja Jovanović Spasojević

Miloš Anđelković

Mladen Vuković

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

ČUDNE LJUBAVI

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 55' Trajanje 55'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

ČUDNE LJUBAVI

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 55' Trajanje 55'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Mjuzikl za decu, nastao po motivima Ezopovih basni, na zanimljiv način nam pokazuje kako se suprotnosti privlače. Predstava je nastala...

Pročitaj više

  • Autor: Ezop/Maja Pelević
  • Tekst: Maja Pelević
  • Režija: Đurđa Tešić
  • Scena i kostim: Zoran Petrov
  • Muzika: Aleksandra Đorđević
  • Scenski pokret: Dalija Aćin Telander
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Mrav, Zec

Filip Stankovski

Vuk

Damjan Kecojević

Pas, Lav

Miloš Samolov

Miš, Kornjača

Jelena Petrović

Lisica

Dubravka Kovjanić

Cvrčak

Jelena Ivić

Roda, Gavran

Sandra Rodić Janković

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

PER GINT U KRALJEVSTVU TROLOVA

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

PER GINT U KRALJEVSTVU TROLOVA

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 45' Trajanje 45'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Poštovana deco, jeste li primetili kako odrasli postavljaju niz dosadnih pravila – „sredi sobu, spavaj na vreme, ne možeš da...

Pročitaj više

  • Autor: H. Ibzen / Đ. Kosić
  • Režija: Isidora Goncić
  • Total dizajn: Mina Miladinović
  • Muzika: Irena Popović
  • Pokret: Jovana Ikonić
  • Asistent kompozitorke, snimanje i miks muzike: Nikola Dragović
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Đorđe Stojković

Katarina Dimitrijeić

Maja Jovanović Spasojević

Ivana Adžić

Nenad Radović

Lana Adžić

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

BRANIN ŽABLJI ORFEUM

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 35' Trajanje 35'
Uzrast 3+ Uzrast 3+
RPoster Image

BRANIN ŽABLJI ORFEUM

Scena za decu Scena za decu
Trajanje 35' Trajanje 35'
Uzrast 3+ Uzrast 3+

Jedna vesela žablja porodica ima svoje malo putujuće lutkarsko pozorište. Kao što je „neki put - između dva rata“, najomiljeniji...

Pročitaj više

  • Autor: Brana Cvetković / Brana Stefanović
  • Režija, adaptacija, izbor muzike: Brana Stefanović
  • Lutke: Blagovesta Vasileva
  • Scena: Tanja Žiropađa
  • Kostim: Mina Miladinović
  • Koreografija i asistentura režije: Katarina Ilijašević
  • Akrobatika: Filip Stankovski
  • Planšet lutka: Nikola Kerkez
  • Majmunče Fidel: rukotvorina Jelene Davičo
  • Asistent scenografa: Tatjana Ružić
  • Vergl ozvučio: prof. dr Miomir Mijić
  • Azbuku napisao: mr arh. Vasilije Petrović
Kupi kartu

O REDITELJKI

Ksenija Krnajski rođena u Novom Sadu 1977. završila gimnaziju „J. J. Zmaj“. Diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u klasi prof. Nikite Milivojevića i Anite Mančić. Asistirala je reditelju Egonu Savinu na „Demonu“ J.B. Singera (Narodno pozorište, Beograd) i Slobodanu Unkovskom na „Šinama“ Milene Marković (Jugoslovensko dramsko pozorište).
Član redakcije pozorišnog časopisa „Scena“ (2004-2008) i saradnik projekta NADA, koji se bavi unapređivanjem i promocijom savremenog dramskog teksta.

 

Dosadašnje režije:
Celovečernje predstave
„Najavljeno ubistvo“, A. Kristi, Srpsko narodno pozorište (2012);
„Životinjsko carstvo“, R. Šimelfenig, Narodno pozorište u Beogradu (2010);
„Totalni mraz“ M. Pelević, pozorište „Boško Buha“ (2008);
„Sve o ženama“ M. Gavran, Dom kulture Valjevo (2007);
„Lek od breskvinog lišća“, M. Pelević/Z. Kuburović, Malo pozorište „Duško Radović“ (2007); „Aveti“, H.Ibzen, Srpsko narodno pozorište (2006);
„Četiri male žene“, S. Jovanov/LJ. Kaspar Jokić, Narodno pozorište u Zrenjaninu (2006); „Beograd-Berlin“, M. Pelević, Zvezdara teatar (2005);
„Budite lejdi na jedan dan“, M. Pelević, Bitef teatar (2005);
„Pod plavim nebom“, D. Eldridž, Narodno pozorište u Subotici (2004);
„Pokondirena tikva“, J. S. Popović, Srpsko narodno pozorište (2004);
Omnibus „Govornica“ J. Markovića, Teatar narodne armije, Sofija, Bugarska, (2003);
„Porša Koklan“, M. Kar, Malo pozorište „Duško Radović“ (2003);
„Polaroidi“, M. Rejvenhil, Narodno pozorište u Beogradu (2001);
„Jezički rulet“, D. Karvil, Bitef teatar (1999) i dr.

 

Javna čitanja
„Daleko“ Keril Čerčil,
„Beograd-Berlin“ Maje Pelević,
„Rumunija 21“ Štefana Peke, sve u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Uloge

Tata Cojle Žabac

Mladen Vuković

Mama Simka Žabac

Sandra Rodić Janković

Seka Coka Žabac

Aleksandra Anđelković

Bata Sima Žabac

Nikola Kerkez

REČ REDITELJKE

Kolodijev „Pinokio“ je edukativan i pomalo moralistički (u skladu sa vremenom u kojem je nastao), ali je za razliku od svog američkog alter ega- crtanog filma Volta Diznija iz 1940. i mnogo mračniji, gotskiji… Pored toga što tretira teme sazrevanja, odolevanja ili popuštanja pred iskušenjima, to je u isto vreme i priča o prolaznosti, smrti, kao i o kafkijanskoj nepravdi sveta u kojem živimo.

Slobodan Obradović je napisao živu i vrlo vedru dramu za decu koristeći motive iz originalne Kolodijeve priče, ali i ležernost i savremenost dijaloga, uspostavljene u deci dobro poznatoj Diznijevoj verziji. Upravo je ta nova dimenzija koju Obradović kreira u našem sadašnjem trenutku, uzbudljiv dokaz da „odrastanje i sazrevanje“, kojima se „Pinokio“ prvenstveno bavi, ne zavise samo od događaja i činjenica, već podjednako i od ugla iz kojeg na njih gledamo.

Moj ugao se promenio tokom rada na ovoj predstavi i skrenuo je od klasično pripovedačkog ka pomalo „dokumentarističkom“. Čini mi se da je ovde važno ogoliti glamur koje velike svetske bajke vuku za sobom kao veo. Ne mislim samo vizuelno, već i iznutra. Prisustvovaćete simulaciji jedne naše probe „Pinokija“ Slobodana Obradovića. Kao i u odrastanju, ponekad je sam proces otkrivanja dragoceniji od rezultata…

 

Ksenija Krnajski

O PISCU

Slobodan Obradović, rođen u Beogradu, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Član uredništva pozorišnog časopisa „Teatron” i dobitnik Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku 2012. godine. Koscenarista kratkih filmova, autor dramatizacija i dramaturg na pozorišnim predstavama. Kao dramaturg sarađivao na predstavama „Bog je di-džej” (režija Miloš Lolić), „Kičma” (režija Bojana Janković), „Don Žuan” (režija Ana Đorđević), „Buđenje proleća” (režija Martin Kočovski), „Priča” (režija Aleksandar Lukač)…

 

KARLO KOLODI

Rođen je 1826. godine u Firenci kao Karlo Lorencini. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari radila je kao služavka. Pseudonim Kolodi Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zaposlio kao prodavac knjiga. Kolodi ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljajući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postao je novinar koji je radio za pokret.

List koji je pokrenuo 1848. godine, „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi toskanskog vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“ imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije 1861. prestaje da se bavi novinarstvom. U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.

 

Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti osnovana je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime, kao i park posvećen Pinokiju.

Karta Repertoar

Sledeća predstava

KO JE LORET?
F. Kadije / M. Depolo
Scena za decu Scena za decu