Holandski dečiji pisac Ton Telehen je na našim prostorima već dve decenije prisutan autor nestvarno duhovitih, inteligentnih i nežnih priča o životinjama. Te životinje žive u njegovoj izmišljenoj Šumi i svoje živote ispunjavaju zabavnim, britkim, mudrim, dubokomislenim razgovorima. One razgovaraju na jednostavan i direktan način o važnim temama i dilemama koje ih zanimaju i muče, te na taj način upoznaju mladu čitalačku publiku sa pojmovima i stanjima duše o kojima se ne govori često. Upravo nam priče Tona Telehena na najbolji način potvrđuju da i sasvim mlada publika, kako čitalačka tako i pozorišna, veoma lako može da se zamisli nad temama koje su naizgled komplikovane. U mini-romanu „Kako je ozdravio cvrčak“ priče su povezane intenzivnim tokom radnje koja se deli na nekoliko glavnih aktera (Cvrčak i njegova priča o sumornom osećanju, Slon i njegova priča o neprestanom penjanju na drveće, padanju sa njega i ponovnom podizanju, Medvedu i njegovim doživljajima vezanim za degustaciju raznih šumskih torti itd.). Takođe, postoji protok vremena (za razliku od ostalih Telehenovih knjiga kod nas dostupnih, gde nema vremenskog toka, sve se dešava bilo kada). Ovde, u romanu kojim smo se bavili, radnja se odvija paralelno sa promenom godišnjih doba u Šumi (od jednog jutra početkom...

Holandski dečiji pisac Ton Telehen je na našim prostorima već dve decenije prisutan autor nestvarno duhovitih, inteligentnih i nežnih priča o životinjama. Te životinje žive u njegovoj izmišljenoj Šumi i svoje živote ispunjavaju zabavnim, britkim, mudrim, dubokomislenim razgovorima. One razgovaraju na jednostavan i direktan način o važnim temama i dilemama koje ih zanimaju i muče, te na taj način upoznaju mladu čitalačku publiku sa pojmovima i stanjima duše o kojima se ne govori često. Upravo nam priče Tona Telehena na najbolji način potvrđuju da i sasvim mlada publika, kako čitalačka tako i pozorišna, veoma lako može da se zamisli nad temama koje su naizgled komplikovane. U mini-romanu „Kako je ozdravio cvrčak“ priče su povezane intenzivnim tokom radnje koja se deli na nekoliko glavnih aktera (Cvrčak i njegova priča o sumornom osećanju, Slon i njegova priča o neprestanom penjanju na drveće, padanju sa njega i ponovnom podizanju, Medvedu i njegovim doživljajima vezanim za degustaciju raznih šumskih torti itd.). Takođe, postoji protok vremena (za razliku od ostalih Telehenovih knjiga kod nas dostupnih, gde nema vremenskog toka, sve se dešava bilo kada). Ovde, u romanu kojim smo se bavili, radnja se odvija paralelno sa promenom godišnjih doba u Šumi (od jednog jutra početkom leta sve do jedne zimske večeri), počev od prvih simptoma tog neočekivanog stanja koje je zaposelo glavnog junaka – Cvrčka; pa do potpunog oslobađanja od invazivnog „sumornog“ osećanja. Tema romana i naše predstave jeste - „sumorno osećanje“ koje se u dušu useli nepozvano, neočekivano i onda odande teško izlazi. Upravo to se desilo našem Cvrčku, pa zato on više ne može da peva, da pleše, da slavi rođendan; više nije u stanju da radi bilo šta veselo, što je za njega do tada bilo normalno. Zbog toga se pita tokom celog svog puta ka ozdravljenju – kako da ovo grozno osećanje izbaci iz svoje glave?! Ovo ipak nije priča koja se na suvoparan ili nepristupačan način bavi pitanjem ozdravljenja duše, već se na Telehenov način - telehenovski, uzbudljivo, duhovito, tiho i polako ovoj temi približava, gotovo da se srodi sa njom, upoznaje nas sa „sumornim osećanjem“ suštinski, iznutra, a onda nas iz tog osećanja, zajedno sa Cvrčkom – vadi, pokazuje nam put kako da se njega oslobodimo, ohrabruje nas. Rešenje je da se o tome za početak razgovara, da se verbalizuje, uz pomoć najbližih prijatelja, poverenja u njihovo mišljenje i savet, njihovog požrtvovanja i uzajamne ljubavi.