Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac, najpoznatiji po brojnim bajkama koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Rođen je 2. aprila 1805. godine u danskom gradu Odensu, a umro 4. avgusta 1875. godine u Kopenhagenu.
Iako je napisao mnoge drame, putopise, romane i pesme, Andersen je ostao zapamćen pre svega po bajkama. Njegova dela nisu namenjena samo deci, već ona prevazilaze kategorije starosti i podjednako su namenjena i deci i odraslima. Neke od najpoznatijih bajki Hansa Kristijana Andersena su „Carevo novo odelo“, „Ružno pače“, „Palčica“, „Mala sirena“, „Snežna kraljica“ i mnoge druge.

Pozorište nas podstiče da razmišljamo, da kritički promatramo društvenu stvarnost, uči nas da osećamo i saosećamo, čujemo, mislimo, maštamo, da razdvajamo dobro od lošeg, lepo od ružnog. Svet bez pozorišta bio bi hladan i tužan, a svet bez pozorišta za decu i mlade još hladniji i još tužniji. Pozorište za decu i mlade posebno je važna vrsta pozorišta zato što one najmlađe među nama, koji tek počinju da otkrivaju svet oko sebe, upoznaje sa idejama i vrednostima koje će od njih napraviti plemenitije i saosećajnije ljude, koji će onda biti spremniji da ovaj svet učine malo boljim mestom nego što je to bio pre njih. To je posebno važno danas, u vremenu kada se susrećemo sa okolnostima poput pandemije i ratnih razaranja u čitavom svetu, koja neminovno utiču na živote svih nas. Upravo u takvim, kriznim trenucima, pozorište, i umetnost uopšte, ističu se kao prostor nade, utočišta i mogućnosti preispitivanja obrazaca po kojima funkcionišemo kao društvo. Zbog toga je dužnost pozorišnih stvarateljki i stvaralaca, odnosno radnica i radnika u pozorištu za decu i mlade, da budu svesni odgovornosti koje imaju prema svojoj publici. Drugim rečima, da budu spremni i posvećeni da mladim naraštajima otvore siguran prostor za maštanje, promišljanje ideja, kritičko razmišljanje, ne bi li im time usadili plemenitost i pružili nadu u neko bolje sutra. Zbog toga težimo tome da svaka predstava na kojoj se radi ima duboku i jasnu poruku i da otvara pitanja i teme od ključnog značaja za sve nas. Jer, način na koji se danas bavimo našom publikom, odnosno decom i mladima, utiče na to kako će izgledati njihovo odrastanje, ali naposletku i na to kako će njima, a i nama, izgledati budućnost. Sve autorke i autori koji rade u našem pozorištu treba da budu svesni te misije i svoje uloge u tom važnom procesu bilo da se bave temom migracija, vršnjačkog nasilja ili utopijskog društva. Takođe, važno je u predstavama kreirati okolnosti u kojima, uprkos različitim krizama, izazovima i problemima, postoji nada, makar ona u tom trenutku bila prisutna samo na pozorišnoj sceni. Osim idejnog nivoa, važno je da se razmišlja i o vizuelnom identitetu predstava koje se rade, jer je naša dužnost da deci otvorimo sva moguća vrata za maštanje i razmišljanje, naročito u savremenom svetu u kom vizuelni nadražaji dominiraju putem sve prisutnijih digitalnih tehnologija i multimedijalnih sadržaja. Na kraju, važno da ne potcenjujemo svoju publiku, već da učimo od nje i zajedno sa njom. Samo tako možemo zaista biti sigurni da postoji nada za bolju budućnost i jedan bolji svet.

Prvo prigradsko pozorište – Puls teatar Lazarevac je profesionalni teatar osnovan 13. februara 2009. godine, odlukom Skupštine Gradske opštine Lazarevac. Iako pozorišni stvaraoci ove gradske opštine rade mnogo duže, to je bio trenutak kada na teritoriji grada Beograda  svoj život započinje još jedan teatar i to jedini u Srbiji kome je osnivač gradska opština.

Tokom proteklih  godina, ovaj teatar je kvalitetom svojih programa zadobio ne samo simpatije i priznanja, već i brojne nagrade od strane publike i stručne javnosti. Predstave su izvođene na skoro svim relevantnim festivalima u Srbiji i regionu, a pozorište je  dobitnik preko 40 strukovnih nagrada i priznanja, zatim Vidovdanske nagrade GO Lazarevac,  kao i priznanja Srpske pravoslavne crkve, Eparhije šumadijske i Crkvene opštine Lazarevac za nesebičnu pomoć u uređenju Hrama Svetog velikomučenika Dimitrija.

Prvo prigradsko pozorište – Puls teatar ravnopravno razvija  večernju i dečju scenu;  u okviru dečje scene posebna pažnja se pruža lutkarskom stvaralaštvu, dok se na repertoaru večernje scene, osim klasičnih i savremenih dela, nalaze i ozbiljni iskoraci u alternativni, postdramski teatar, teatar pokreta…

Pišući kritiku za pozorišnu predstavu „Telo“, jedan od najvećih ličnosti srpske i evropske kulture, istaknuti teatrolog Jovan Ćirilov, rekao je o našem pozorištu:  „Nekada su se iskoraci u novo i nepoznato dešavali uglavnom u gradu i to pretežno u centru. Avangarda i eksperiment se očigledno sele van centra Beograda“.

Prvo prigradsko pozorište – Puls teatar Lazarevac je član Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, ASITEŽ-a Srbija i Udruženja pozorišta Evroazije (Eurasia Theater Association).

Internet prezentacija: www.pulsteatar.org.rs