Najduhovitija Šekspirova komedija,  prilagođena je mladoj publici, ima za cilj, pre svega, da svetske klasike približi deci koja se, nažalost, sve više udaljavaju od najbitnijih dela književnosti. Kako je predstava namenjena deci, želimo da ispričamo priču  o onom najsnolikijem trenutku naše mladosti – prvom poljubcu.

Moguće je da u tom divnom trenutku naš ceo život postaje jedan veliki San. I sve dok uživamo u svojim svakodnevnim snovima, dok ne znamo gde počinje san, a završava se java, uspećemo da zadržimo u sebi taj najslađi trenutak svojih života.

Maske su nam prekrile osmehe. Java nam je postala san. Život koji smo imali izgleda tako daleko. San letnje noći, priča o jednoj mladosti, priča o jednoj ljubavi, začarana magičnom (ludom) duhovitošću nam je trenutno najpotrebnija. Treba strgnuti maske i vratiti osmeh. I onda se smejati i smejati i smejati dok se ne iskoreni parazit koji nas je obuzeo.
Ali, ko zna, možda je i to sve bio samo jedan veliki šaljivi San.

David Alić

„San letnje noći“ jedna je od najviše igranih i najradije gledanih Šekspirovih komedija. Ona vrvi od raznobojnih likova: pripadnika vladajućeg sloja grada Atine, mladog plemstva, glumaca amatera, šumskih vilenjaka. Situacije u kojima se oni nalaze nisu ništa manje živopisne: transformisanje u životinje, padanje pod dejstvo ljubavnih napitaka, potrage, jurnjave, zabune i zamene identiteta…
Ova „vilinska bajka“ (kako je naziva autor prevoda Svetislav Stefanović u svom predgovoru) samo naizgled govori o vilama i vilenjacima. Ako malo bolje zagledamo, videćemo da glavne junake muče vrlo životni i prepoznatljivi problemi: ljubavne muke, neslaganja sa roditeljima, borba za samostalnost – drugim rečima, sve ono što čini odrastanje.
Predstava koju vidite pred Vama nešto je drugačija od originalnog Šekspirovog teksta, jer nas kroz priču vode upravo spomenuti glumci iz drame. Oni su istovremeno glavni i sporedni likovi, posmatrači i učesnici, dramska i stvarna lica, i uopšteno govoreći, jedna vrlo živopisna i živahna družina. Sigurno će se potruditi da svoju predstavu što bolje izvedu radi Vašeg zadovoljstva – nadajmo se samo da neće zaboraviti tekst!

Đorđe Kosić