Retki su narodi koji mogu da se pohvale time da se kroz jednu ličnost mogu prikazati svi nedostižni vrhovi kojima se teži. Neprolazne vrednosti za svakog čoveka. Mi spadamo u te, koji imaju privilegiju i čast da kroz jednu ličnost personifikujemo sebe, svoju istoriju i duhovnost. Sva njena dubina, veličina i sjaj odlikuje se kroz lik svetog čoveka, nacionalnog simbola, duhovnog zaštitnika svih srba – Svetog Savu.
1775, godine Sava je proglašen za sveca, a od 1823. godine , po naredbi kneza Miloša Obrenovića pa sve do danas, Sveti Sava se slavi kao školska slava 27.janura. Tada sve škole odaju počast velikom svetitelju.
Praizvedba i premijera predstave Priča o Svetom Savi, u Hramu Svetog Save na dan slave Svetog Save, u godini kada sa ponosom obeležavamo 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, a potom na repertoraru Malog pozorišta Duško Radović jedinstven je kulturno, prosvetni dogaćaj u našoj pozorišnoj istoriji.

SAŠA GABRIĆ rođen je 17. februara 1967. godine u Subotici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Subotici. Diplomirao je Multimedijalnu režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1994. godine. Od 1996. godine ima status slobodnog umetnika. Živi i radi u Beogradu. Režirao je veliki broj pozorišnih predstava, opera, kao i više kratkih igranih i dokumentarnih filmova, među kojima su drame: Džems Džojs, Portret umetnika u mladosti, Lope de Vega, Fuente Ovehuna, Anton Pavlovič Čehov, Tri sestre, Adi Endre, Brzi snovi, Vilijam Šekspir, Timon Atinjanin, Bertolt Breht, Bubnjevi u noći, Aleksandar Popović, Ružičnjak, Peter Handke, Kaspar, Vilijam Šekspir, Koriolan, po Uliksu Džemsa Džojsa, Džojstik, Artur Miler, Smrt trgovačkog putnika, Milorad Pavić, Svadba u kupatilu, Branislav Nušić, Sumnjivo lice, Branislav Nušić, Narodni poslanik; Igor Bojović, Mali kaplar (Čas istorije); kao i opere: Doniceti, Don Paskvale i Persl, Didona i Enej.

„Veoma davno živeo je jedan mladi princ. Bio je neobično mudar, bogat i lep. Sva vrata svetske slave i uživanja bila su mu otvorena. Ali, nešto u njemu odvraćalo ga je od svih tih čari i privlačnosti sveta za kojima su milioni ostalih ljudi žudeli. I jednoga dana, tajno od svojih roditelja, on zavara trag dvorskoj pratnji i pobeže u jedno pusto mesto gde se nastani kao siromašni stranac. Jedina želja mu je bila da svoju dušu osvetli Božjom istinom i voljom i da samo Njemu služi.
Mnogo godina kasnije, ovaj kraljević, vođen Božjom rukom, vrati se iz pustinje u svoju zemlju kao princ crkve i duhovni vođ svoje nacije za sva vremena. Iako je bio bez dece, on je kroz vekove postao otac miliona i miliona svojih duhovnih sinova i kćeri.
Ovo se dogodilo pre više od sedam i po vekova, ali duhovna buktinja koju je on upalio u svome narodu, još uvek gori, a broj njegove duhovne dece stalno se umnožava. On je bio prijatan, ali neustrašiv; neobično lep, a vrlo skroman; veoma aktivan, ali staložen; društven, a ipak usamljen. Umeo je da živi otmeno u obadva sveta, te su se mnogi na njega ugledali.
I današnji Srbi, iz ljubavi prema njemu, podižu mu mnogobrojne zadužbine na svih pet kontinenata gde ih je ironija sudbine rasejala. Istorija ovog neobičnog i divnog kraljevića biće izneta u ovoj priči.“

Vladika Nikolaj Velimirović

Zahvaljujemo se Narodnom pozorištu u Beogradu na pomoći u realizaciji predstave.