CIRKUS MARIO & NETA
Milena Depolo (po ideji Dragoslava Todorovića)
CIRKUS MARIO & NETA
Milena Depolo (po ideji Dragoslava Todorovića)
Ova predstava je oda marioneti, njenoj lepoti, suptilnosti i izražajnim mogućnostima. U prvom planu su cirkuske tačke, akrobacije, ples po...
Pročitaj više- Autor: Milena Depolo
- Režija: Dragoslav Todorović
O REDITELJU
Dragoslav Todorović je rođen 3. novembra 1948. godine u Parizu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1979. godine u klasi profesorke Borjane Prodanović. Dok je, kao mlad, živeo u Hamburgu, učio je glumu i pantomimu i igrao u pozorištima i kabareima.
Uradio je veliki broj dramskih i lutkarskih predstava. Učestvovao je na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu, osvojio pet Grand Prix nagrada i jedanaest nagrada za režiju.
Živeo je pet godina u Torontu. Bavio se režijom i predavao glumu.
Pored rediteljskog posla predaje predmet Lutkarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odsecima scenografija i scenski kostim.
Najznačajnije nagrade i priznanja ostvarena u Malom pozorištu „Duško Radović“:
1985 – Susreti pozorišta lutaka Srbije, Zrenjanin
(„Marko Kraljević“ nagrada za scenografiju Aleksandru Zlatoviću, nagrada za muziku Jugoslavu Bošnjaku, nagrada za glumu/animaciju – Savi Anđelkoviću i Oliveri Tomov)
1992 – Susreti pozorišta lutaka Srbije, Beograd
(„Setio sam se“ nagrada za lutke Mileni Jeftić-Ničevoj-Kostić, nagrada za glumu/animaciju Predragu Todoroviću i Goranu Balančeviću)
1997 – Susreti pozorišta lutaka Srbije, Niš
(„Velika krađa satova“ nagrada za glumu/animaciju Zoranu Miljkoviću, Dušanu Rokviću, Ljiljani Peroš i Goranu Balančeviću)
2005 – Susreti pozorišta lutaka Srbije, Beograd
(„Andersenovi kuvari“ nagrada za režiju Dragoslavu Todoroviću)
2006 – International Ordu Children’s and Youth Theatre Festival, Ordu, Turska
Dragoslav Todorović: Andersenovi kuvari – reditelj Dragoslav Todorović
Pozorište Zvezdarište, Beograd
(„Andersenovi kuvari“ Grand Prix za najbolju predstavu, zajedno sa predstavom „Carev zatočenik“ Pozorišta lutaka iz Niša, nagrada za režiju Dragoslavu Todoroviću i nagrada za muziku Vladimiru Pejkoviću)
Festić, Beograd
(„Andersenovi kuvari“ Grand Prix za najbolju predstavu na festivalu i nagrada za total dizajn Borisu Čakširanu)
2007 – Međunarodni festival pozorišta za decu i mlade, Bursa, Turska
Dragoslav Todorović: Andersenovi kuvari – reditelj Dragoslav Todorović
Isfahan International Theatre Children Festival, Isfahan, Iran
Dragoslav Todorović: Andersenovi kuvari – reditelj Dragoslav Todorović
2008 – Susreti pozorišta lutaka Srbije, Niš
(„Konac delo krasi“ nagrada za glumu Damjanu Kecojeviću i Specijalna nagrada „Janko Vrbnjak“ za animaciju Goranu Balančeviću)
Međunarodni lutkarski festival „Zlatna iskra“, Kragujevac
(„Andersenovi kuvari“ nagrada za režiju Dragoslavu Todoroviću i nagrada za kolektivnu animaciju)
2014 – Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije, Subotica
(„Tri praseta“ nagrada „Janko Vrbnjak“ za najbolju animaciju Ljiljani Peroš)
Uloge
Mario, klovn, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija
Neta, balerina, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija, Tužni klovn
Vlasnik cirkusa, Čudesni Turčin, Akrobata na trapezu
Flit, policijski inspektor, Čudesni Turčin, Lav
Votson, njegov pas, Čudesni Turčin. Bajnosnena iluzija
Dizač tegova, Buljuk dece, Žongler, Čudesni Turčin, Bajnosnena iluzija, Tigar
Ispostavlja se da je ovo peta lutkarska predstava za koju pišem tekst, od toga treća sa Dragoslavom Todorovićem, a druga u Malom pozorištu „Duško Radović“. Dovoljno da neko pomisli da sam stručnjak za lutkarstvo. Hm... Ne bih smela da tvrdim. Ali, ono iza čega stojim je da je bavljenje lutkarskim pozorištem velika i zabavna avantura. Liči na crtani film. U lutkarstvu se može otići vrlo daleko, i tematski, i vizuelno, i na svaki način. Taj put je, nadam se, tek pred nama. Ova predstava je oda marioneti, njenoj lepoti, suptilnosti i izražajnim mogućnostima. U prvom planu su cirkuske tačke, akrobacije, ples po žici, sastavljanje, rastavljanje, žongliranje... Priča mu tu dođe kao ukras. A priča je o ljubavi, ali i o šašavim umetnicima, to jest svima nama. Šekspir je rekao: „Ceo svet je pozornica“, a mi kažemo: „Ceo svet je cirkuski manjež“.
Pročitaj višeREČ REDITELJA: VEŽI LUTKU GDE BALANAC KAŽE
Kao što je bunraku lutka savršenstvo japanske veštine i poimanja lutkarstva, tako je marioneta najsuptilniji proizvod svetske a pogotovo evropske lutkarske umetnosti. Lutka od drveta i stirodura u rukama glumca animatora može da izgleda kao da je od gume. Klasična lutka koja u sebi krije nepregledan broj trikova, više nego i jedna druga vrsta. No, šta je potrebno da bi se rodila nova lutka, u ovom slučaju marioneta? Naravno, likovne skice zadatih karaktera. Za to je u ovom slučaju bila zadužena mlada i izuzetno nadarena kreatorka gđica Irina. Da bi lutke bile čarobne potreban je čarobnjak a to je majstor lutkar ovoga pozorišta, gosn Darko. Povezati marionetu na pravi način poseban je dar. Sjajni ansambl ove predstave je mogao da pokaže svo svoje glumačko – animatorsko umeće upravo zato što je sve lutke povezao član te iste grupe, glumac i sjajni marionetista Goran Balančević koji ovom predstavom proslavlja 35 godina umetničkog rada u pozorištu. Pošto sam imao tako kreativnu i ornu ekipu u veselju ispekosmo ovaj igrokaz. Elem, iskreno se nadam da će vas razgaliti naše viđenje jednog posebnog cirkusa – MARIONETSKOG…
Dragoslav Todorović
O PISCU
Rođena 18. jula 1981. godine u Beogradu. Diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2006. Od sezone 2006/07 stalno je zaposlena u Pozorištu „Boško Buha“, gde se njen rad fokusirao na pozorište za decu i mlade, i gde je sarađivala sa rediteljima svih generacija. Član izvršnog odbora ASSITEJ-a Srbija, gde se bavi osmišljavanjem programa koji afirmišu stvaralaštvo za decu i mlade.
Izvedeni komadi: Karakteri (Gradsko pozorište, Podgorica, 2003), Karma Koma (Dadov, 2004), Bajkodrom (Boško Buha, 2007), Ko je Loret? (Malo pozorište „Duško Radović“, 2009), One su htele nešto sasvim drugo (In stage, 2009), Škola rokenrola (Boško Buha, 2011), Cvrčak i mrav (PL Pinokio, 2011), Trpele (Beogradsko dramsko pozorište, 2013), U strahu su velike oči (Boško Buha, 2014), Zec, kornjača i kompanija (NP Toša Jovanović, Zrenjanin, 2015), Crvenkapa (Boško Buha, 2015), Čarobnjak iz Oza (Boško Buha). Izvedeno je i više njenih dramatizacija, i bila je dramaturg na više predstava. Pisala je i scenarije za televizijske emisije (Podijum, Mi smo ta ekipa) i serije (Ono kao ljubav, Samac u braku, Otvorena vrata, Jedne letnje noći), različite događaje, a sarađivala je i sa nekoliko magazina (Fame, Cosmopolitan, Playboy). Serija „Samac u braku“ pretočena je u film „Kad ljubav zakasni“.
Nagrade: Josip Kulundžić (FDU, 2004), Nagrada za razvoj scenarija (Filmski centar Srbije, 2006), Nagrada za najbolji tekst za „Cvrčak i mrav“(Zvezdarište, 2012). Predstava „Trpele“ obišla je mnogo festivala i osvojila mnogo nagrada tokom 2014. (Godišnja nagrada BDP-a, Nagrada publike Sterijinog pozorja, Korak u hrabrost u Banja Luci, Najbolja predstava na Festivalu u Mladenovcu…). Dobila je i nagradu za Najbolje žensko dostignuće za film „Kad ljubav zakasni“ na festivalu BaNeFF u Stokholmu.