Krokodil je savremena monodrama o dečaku koji pokušava da preživi svet u kom nema mesta za njegovu različitost. Autorka Elize Vilk je za ovaj komad, koji se prvi put izvodi na srpskom jeziku, nagrađena Nacionalnom nagradom za monodramu 2017. godine. 

Glavni junak, jedanaestogodišnji David, suočava se sa gubitkom oca, zapostavljanjem u porodici i nasiljem u školi, dok istovremeno pokušava da razume sopstveni identitet i osećaj da ne pripada. U društvima oblikovanim strogim, binarnim predstavama roda i seksualnosti, deca i mladi koji se ne uklapaju često ostaju bez glasa, bez zaštite i prostora za grešku. Njihova tišina postaje prihvaćena, a nasilje nad njima normalizovano. Krokodil govori upravo iz te tišine.

Predstava prati unutrašnji svet i prelomne događaje dečaka u njegovom ranom pubertetskom periodu. Rodno nekonforman, povučen i nevidljiv, on trpi verbalno i fizičko vršnjačko nasilje i nerazumevanje odraslih koji njegovo iskustvo umanjuju, ignorišu ili ne vide, obuzeti svojim problemima. Ono što David ne sme ili ne ume da izgovori, vraća mu se kao bol – u obliku krokodila koji ga iznutra grize. Kada se bolu ne da ime, on raste, i počinje da ujeda. 

Ipak, najizazovnija okolnost ovog dečaka nije buka nasilja, već tiha, uporna usamljenost koja traje godinama, kroz odrastanje bez oslonca.

Krokodil nudi perspektivu deteta koje raste u svetu gde je različitost povod za kaznu ili zanemarivanje, umesto za brigu i nežnost. Obraća se mladima, ali i odraslima, otvarajući pitanja odgovornosti zajednice prema deci koja odrastaju pod pritiskom normi, očekivanja i nasilja. Ovo je poziv da slušamo pažljivije, da pogledamo tamo odakle obično sklanjamo pogled i da mislimo na koje sve načine možemo da olakšamo živote dece koja se smatraju za drugačiju i drugu, ali najpre da razmislimo: kako da takvoj deci budemo prijatelji i saveznici.