РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ

Стрес је једна од најчешћих речи савременог доба.  ’Под стресом’ су родитељи, деца, учитељи, послодавци, радници, станодавци, законодавци, продавци.... Под стресом су и кућни љубимци приморани да шетају градским улицама у џемперчићима, а поједини и са чарапицама на шапама. Под стресом су и људи који их шетају, журно, како би што пре стигли да покупе дете са часа енглеског, да би га одвели на час клавира, а затим да му ужурбано угурају неку десетоминутну ужину, пре него што му почне тренинг ватерпола. Под стресом су сви који журе на посао. Под стресом су сви који се враћају с посла. Под стресом су сви који су јутрос у нес кафу сипали јогурт уместо млека. Под стресом су сви који чују хор аутомобилских сирена, ако не покрену ауто исте секунде кад се на семафору појави жуто светло. Под стресом су наставници који покушавају да ућуткају пуну салу деце током представе. Под стресом су глумци који са сцене виде наставницу која током представе баш мора да пошаље ту неку битну поруку на Вибер. Под стресом је редитељ кад му кажу „хитно напиши реч редитеља“. Под стресом смо сви. И свима нам треба – Велики одмор.

Oља Ђорђевић

РЕЧ ДРАМСКЕ АУТОРКЕ

„Велики одмор“ је прича о шесторо (веома) одраслих људи који налазе својеврстан механизам захваљујући коме успевају да се носе са својим (несавршеним) животима. Управо зато, успевају да се ухвате у коштац са свим искушењима којима су изложени готово сви средовечни људи. Њих шесторо, другари из детињства, из истог одељења, успоставили су својеврсну регресотерапију коју практикују као што неки људи одлазе редовно на партију сквоша. Све њихове несавршености, обрасци понашања из детињства, све њихове рањивости (понекада доведене до ивице комичног), публици огољују човека, људски облик постојања. Човека живог, од крви и меса, који упркос свему налази модус вивенди у једној ери конзумеризма, на почетку 21. века. Кроз смех и грч на лицу, који смех симулира и када смешно није, Оља Ђорђевић и ми (њен ауторски тим), желимо да покажемо младима (и онима који су мање млади) да свест о заједништву, о пријатељству, о дељењу лепих и нелепих момената са драгим људима, може и хоће, да им помогне да изгурају разне нивое ове игре која се зове живот.

Даница Николић Николић

О РЕДИТЕЉКИ

Рођена и одрасла у Београду. Завршила Тринаесту београдску гимназију, три године, а затим Jefferson Performing Arts High School у Портланду, Орегон.  Дипломирала на одсеку за мултимедијалну режију у класи проф. Бора Драшковића, на Академији уметности у Новом Саду.  Радила је у организационим тимовима фестивала БИТЕФ, Стеријино позорје и Радост Европе. Од 2006. директор Драме на српском језику Народног позориста у Суботици. Значајније режије:

МОМЦИ ИЗ БЕНДА - Март Кроули; ПРАВО НА РУСА – Угљеша Шајтинац; БОМБАРДОВАЛИ СМО ЊУ ХЕЈВЕН – Џозеф Хелер; ОТЕЛО – Вилијам Шекспир; ИЗА КУЛИСА – Мајкл Фрејн; МРАЧНА КОМЕДИЈА – Петер Шефер; АПАРТМАН - Нил Сајмон; МНОГО ВИКЕ НИ ОКО ЧЕГА – Вилијам Шекспир; ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА – Бранислав Нушић; ТЕРАПИЈА - Дуранг/Ђорђевић (специјална Стеријина награда за представу у целини); БУБА У УХУ – Жорж Фејдо, ГЛАСИНЕ – Нил Сајмон; ЕУФЕММЕИЗАМ, ауторски пројекат; ХАСАНАГИНИЦА – Љубомир Симовић; СУМЊИВО ЛИЦЕ – Бранислав Нушић (награда за најбољу режију на фестивалу „Мостарска лиска“); ПРС'О – Реми де Во; ВЕЧЕРА БУДАЛА – Франсис Вебер; БРАК БЕТ И БУ-а – Кристофер Дуранг; ПОТПУНО СКРАЋЕНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ – ауторски пројекат, Обрадовић/Пелевић (награда „Миодраг Петровић – Чкаља“ и статуета „Јованча Мицић“ за најбољу представу по гласовима публике, специјална диплома дневног листа „Политика“ и специјална награда „за колективну игру“); ДОК ТЕ ЈА ХРАНИМ И ОБЛАЧИМ – ауторски пројекат, Даница Николић Николић (статуета Ћуран за најбољу режију, Дани комедије у Јагодини)...

БИОГРАФИЈА ДРАМСКЕ АУТОРКЕ

Рођена сам у Београду 1978. Пишем за позориште, телевизију и радио. Повремено објавим неке романе и драме. У међувремену сам мајка трогодишњака који је мешавина Дениса Напасти и Хаклбери Фина. То је већ драма пер се.