О ПРЕДСТАВИ

Астрид Линдгрен и њени јунаци говоре специфичним дечијим језиком, оним у коме су искрене перцепције света неодвојиве од дечије маште и често погрешно протумачене од стране одраслих.  Главни јунак "Карлсона с крова" је дечак, Бата, који има мноштво играчака, али никог са ким би се играо, сестру која је презаузета прераним одрастањем да би му била пријатељ и родитеље који мисле да су детету пружили довљно тиме што му је купљено све по најновијој моди.
Можда делује помало шокантно, али реалност је да се у развијеним земљама стално води полемика око тога да ли треба забранити законом да се  деца пењу по дрвећу или иду сама пешке у школу. Ова прича стара је пола века, али чини се да су услови одрастања још неподношљивији, деца се затварају у станове у покушају да се заштите, а ужурбани темпо живота не оставља одраслима довољно времена за васпитавање сопствене деце. У овој драматизацији смо покушале да ставимо посебан акценат на свет конзумеризма који доноси одлуке уместо нас, били ми свесни тога или не, као и да покажемо да то није повољан свет за децу која желе да истражују одрастајући и која траже искрене конекције са природом и људима око себе. Када то не добију, она испољавају свакаква проблематична, а у ствари аутентично дечија понашања. Батин вапај за псом смо виделе као жељу за контактом са стварним, природним светом и правим пријатељем.

Реч редитеља

Ово је дивна прича о обичном, малом и усамљеном дечку из породице Свантенсон који је сањао о правом пријатељу. Он воли своје родитеље и генерално је врло послушан дечак.
Али у његовом животу брзином ветра, изненада, појављује се чудесни, неодољиви пакосник Карлсон, жељан забаве. Наравно, његови поступци нису увек за одобравање, али он је друг, а друга морамо волети онаквог какав јесте. Наш главни херој Бата је убеђен у то. Сви сматрају да је Карлсон фикција, фантазија за бебе. Међутим, сам Бата не сумња у постојање свог драгог пријатеља.
Њихове авантуре су дивне и смешне. Ова прича нас учи да будемо верни и предани пријатељи.

Биографија редитеља

Емилија Мрдаковић је дипломирала основне студије на одсеку за луткарство (1990) након тога добила образовно-квалификациони степен "магистар" – режија за луткарски театар (2004) на  Националној академији за позоришну и филмску уметност  - НАТФИЗ у Софији, Бугарска на одсеку за луткарство у класи проф. Николине Георгиеве.

Има тридесет година искуства у луткарској позоришној уметности за децу и одрасле. Бави се глумом, режијом, драматургијом и педагошким радом. Од 1992. године је запослена на месту редитеља у Позоришту младих, Нови Сад. Од децембра 2014. године је директор Позоришта младих, Нови Сад. Аутор је преко тридесет режија. Добитница је преко 50 награда на домаћим и иностраним фестивалима.

Биографија драматурга

Ирина Субаков је дипломирала основне и мастер студије драматургије на Академији уметности у Новом Саду, где је тренутно запослена као стручни сарадник. Учествовала је у разним пројектима и радионицама као писац, критичар и драматург, од којих издваја пројекат Асситеја Србија "Приче са малог одмора" који је резултирао објављивањем збирке драмских текстова за младе. Писала је сценарио за краткометражни анимирани филм "Клацкалица", снимљен током радионице анимације "Избанимаонице", који је добио награду на фестивалу "See a Paris" у Паризу. У оквиру међународног позоришног пројекту Instant Mix Theatre ради на групној представи "Global warming (and how we do not respond to it)" у Лондону, а њен текст "Девојчица и јеж" игран је у оквиру "Les Rencontres Instant Mix" фестивала у Паризу.