Поштована децо, јесте ли приметили како одрасли постављају низ досадних правила – „среди собу, спавај на време, не можеш да вечераш слаткише…“ Какав давеж! Али, да ли сте знали да постоји једно место где ова правила не важе? Где то, питате се?
Ово место налази се преко седам мора и седам гора, преко седам снова и седам ноћних мора, у једној мусавој шуми. Ту је скривен један двор што смрди као твор, здрав као мишомор. У том двору живе Тролови. Ако им опростите неколико ситница као што су неугледна спољашњост, аљкавост, и добро – непријатан мирис, видећете да Тролови живе онако како би свако дете пожелело: увек се играју, никад не морају на спавање и остављају неред свуда за собом. Па ипак, неко ко им дође у госте може се запитати: да ли је овај начин живота стварно земља снова, или временом постаје ноћна мора?
„Пер Гинт у краљевству тролова“ је прича управо о томе, о одговорностима, одрастању, храни, смеху, спавању, игри, и најважнијем питању од свих: зашто сваки дан не вечерамо чоколаду?

Ђорђе Косић

Постоје различита предања о Пер Гинту. Најпре на ово име наилазимо у једној норвешкој бајци, где је Пер Гинт усамљени ловац који се суочава са троловима. Касније о Перу, на један другачији начин, пише Хенрик Ибсен, чувени норвешки драмски писац, за чију представу Едвард Григ компонује музику. Ибзен у својој драми пише о томе шта значи бити човек са одговорностима, а шта бити „трол“ и бежати од њих, и управо та главна тема остала је присутна и у нашој, понешто ведријој, верзији ове приче.
Али, одакле уопште тролови? Најлакше је објаснити их овако: као што у нашем фолклору постоји Баба Рога, којом родитељи плаше децу – тако у Норвешкој постоје тролови. Описи тролова се разликују од приче од приче: они могу бити чудовишно ружни и спори, или изгледати и понашати се као људска бића. У неким причама, тролови се крију од сунца јер их оно претвара у камен. Посебно велики тролови који су се затекли ван својих пећина у зору су на тај начин, према предању, постали део планинских пејзажа.
Да ли због тролова као средства васпитања или нечег другог, Норвешка је занимљива по неколико позитивних навика које преовладавају међу становништвом: незамисливо је оставити ђубре за собом (у природи, или било где); није срамота носити половне ствари, и деци се обично управо тако набавља и купује одећа и опрема; врло рано се иде на спавање, око 19 часова; слаткиши се једу само суботом, а брза храна обично само када су празници, рођендан, или нека друга слична згода; а у вртићу без обзира на време деца сваки дан напољу проводе по два сата, у духу норвешке изреке: „Не постоји лоше време, већ само лоша одећа“.
Норвешка је занимљива и по томе што се у Ослу, главном граду, додељује Нобелова награда за мир; имају најдужи тунел за аутомобиле (око 25 километара); измислили су скијање; и, од свих земаља света, имају највећу популацију ирваса. И наравно, тролова.

Ђорђе Косић