МИЉАКОВАЦ, ТО ЈЕСТ НОВИ ЗЕЛАНД

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 7+ Узраст 7+
RPoster Image

МИЉАКОВАЦ, ТО ЈЕСТ НОВИ ЗЕЛАНД

Сцена за младе Сцена за младе
Трајање 60' Трајање 60'
Узраст 7+ Узраст 7+

Он не може да закопча дугме, веже пертле, исече месо у тањиру. Тешко му је да се попне у аутобус,...

Read more

  • Author: Јасминка Петровић / Ивана Димић
  • Режија: Марко Манојловић
  • Драматизација: Ивана Димић и Јасминка Петровић
  • Костим и сцена: Диана Лазаров
  • Музика: Владимир Пејковић
  • Аутор нумере „Шта све могу ја“: Никола Чутурило
Buy ticket

О ПРОЈЕКТУ

Центар за развој инклузивног друштва ЦРИД је организација која је настала са идејом да се пројектима утиче на остваривање потпуне инклузије особа са инвалидитетом, кроз  поштовање људских права и кроз њихово слободно, изборно образовање, запошљавање, право на породицу и слободно време.
Сарадњом на различитим пројектима тим ЦРИДа је добио од дечије списатељице, Јасминке Петровић, на поклон књигу О дугмету и срећи.
Имајући у виду како су деца са и без инвалидитета путем ове књиге дошла до сазнања и поштовања  могућностима и богатсву различитости, ЦРИД је покренуо постављање позоришне представе по овој књизи.
Мало позорише Душко Радовић, као пример добре праксе када је приступачност у питању, је одмах било избор партнера ЦРИДа, за ову јединствену инклузивну представу, која ће пружити свима одговоре на дилеме око поимања феномена инвалидности.

Role play

Јован

Милош Анђелковић

Милица

Јелена Петровић

Докторка Симоновић

Душица Синобад

Созођонотомодаћи

Дамјан Кецојевић

Душан

Јово Максић

У току рада на представи осетили смо потребу да се детаљније упознамо са церебралном парализом. Тако смо Душица, Диана, Марко, Милош, Анђелко и ја посетили специјализовану установу за церебралну парализу. У разговору са психологом и физиотерапеутом добили смо многе одговоре на наша питања. Неке сумње су нам разјашњене, нека размишљања потврђена, а доста тога смо научили. Ставови околине према особама са церебралном парализом од великог су значаја за њихово укључивање у друштво. Знатижеља, чуђење, страх, одбацивање или сажаљење, повређују и љуте како децу са инвалидитетом тако и њихове родитеље. Чак и кад околина нема негативан став, често долази до неспоразума и непријатности. Стереотипи и предрасуде најделотворније се разбијају тачним и потпуним информацијама. Све што више знамо једни о другима, боље ћемо се разумети и више уважавати. Поред стручног особља, у специјализованој установи за церебралну парализу, упознали смо и три пацијента - Слобу, Снежану и Љиљу. Од сваког од њих научили смо по нешто. Слоба нам је дао лекцију из стрпљења. Као интровертан тип није баш уживао док смо га сви помно посматрали у току вежбања са физиотерапеутом. Али био је то његов добровољни допринос око постављања сцена са Јованом и докторком. Од њега смо добили и кључ за лик Дугменка....

Read more

О РЕДИТЕЉУ

Марко Манојловић је рођен 1982. године у Београду, где је на Факултету драмских уметности апсолвент  позоришне режије, у класи професора Славенка Салетовића.
Своју дебитантску представу Смрт, по тексту Вудија Алена, режирао 2005. године, на сцени Студио Југословенског драмског позоришта. Уследиле су представе Клопка (Народно позориште Сомбор),Три Прасета (Позориште Бошко Буха), Покондирена Тиква (Народно позориште Кикинда и Београдско драмско позориште), Без маске (Атеље 212), У Едену на истоку (Белеф 2007), Ноћ убица (Југословенско драмско позориште),Елинг (Београдско драмско позориште), Лажљивци (Градско позориште у Подгорици), Лепет мојих плућних крила (Народно позориште Сомбор), Небески одред (Југословенско драмско позориште), Свирај то поново Сем (Београдско драмско позориште), Призори егзекуције (Народно позориште Београд).

О ПРЕДСТАВИ

Он не може да закопча дугме, веже пертле, исече месо у тањиру. Тешко му је да се попне у аутобус, шутне лопту, нацрта скејтера. Мама и тата су брижни и уморни, а докторка захтевна и пуна својих проблема. Људи на улици га сажаљевају и обилазе у великом луку, а другови у школи га исмевају и избегавају. Зову га Кљака, мада се баш лепо зове, Јован.
Данас је тешко имати другачије патике, а камоли имати другачије тело. Зато он свет гледа ћутке, из прикрајка. Тако му је лакше и сигурније. Друштво му прави једино његов безимени замишљени пријатељ. Уз његову помоћ стигао је до седмог разреда, а тада се појавила Милица. Она је пуна прича, питања, предлога и планова. Отвара нека сасвим нова врата која обећавају добру забаву, али уједно воде у непознато, мрачно и опасно.
Ако сте помислили да је ово представа о сиротом дечаку с хендикепом, грдно сте се преварили. Јован није ту да нас растужи, већ разгали. Он не изазива сажаљење, већ дивљење.
Учи нас да будемо искрени и храбри. Отвара питања једнакости и различитости. Тера нас на преиспитивање и најзад, води нас на Миљаковац тј. Нови Зеланд.
Марко Манојловић