Далија Аћин Теландер је рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи Лујо Давичо и стицала знање и праксу из области савременог плеса кроз многобројне радионице и резиденције у Европи (Париз, Берлин, Беч, Диселдорф…).

Своје кореографске радове представљала је на бројним фестивалима у земљи и иностранству (БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант, Impulstanz, Tanz im August, Tazntendezen, Млади леви, Week of contemporary dance, Oppla, Performa…) и сарађивала са интернационалним кореографима (Isabelle Schad, Thomas Lehmen…)

Ко-оснивач је и координатор Станице Сервис за савремени плес, ко-оснивач и члан уметничког борда Nomad Dance Academy, програма Балканске Плесне Мреже….

Био једном један… Где су нестале границе могућности? Све почиње потрагом за нечим недокучивим, неухватљивим и бесконачним као што је космос. У покушају да дохватимо нешто о чему ништа не знамо полако улазимо у игру енергије и метаморфоза. Правимо себи сопствене замке у које повремено и упадамо. Смишљамо приче у које желимо да други поверују. Верујемо да нас сваки наш следећи корак води напред и не примећујемо да прелазимо из једног облика у други. Склопити се у сенци. У нечијем тањиру. У чијем тањиру? На завеси, на тепиху назире се у ком правцу би могло да се крене. Уз репетицију. Уз сурову репетицију. Уз незаситу репетицију. И зашто се баш ту завршава? Тамо где је све почело. У утроби. До ре ми фа сол. Солмизација света. Као рефлекс. И као слутња. Да ли слутимо растанак? Или је то само почетак нечег новог што тек треба да откријемо. Или не. Да ли верујемо у растанак? У назирању постоји опасност привида. Стварање сопственог простора. Остати сам. Да ли можемо да верујемо у ово што сада видимо или се то већ мења пред нашим очима. Како ћеш прећи границу коју не видиш? Како ћеш схватити да је ово само место жеље.НЕСТВАРНО. НЕОЧЕКИВАНО. НЕПОЈМЉИВО. НЕУКРОТИВО. НЕСПОЈИВО. НЕМИНОВНО. НЕВЕРОВАТНО. НЕОБИЧНО. НЕНАДАНО. НЕВИЂЕНО. НЕОТКРИВЕНО.
Све оно што нас чека на путу кад одлучимо да лутамо.

Маја Пелевић

Маја Пелевић је рођена 13.02.1981. у Београду. Дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2005. године.

Изведене драме:
ESCape – Битеф Арт Цафе 2004. у режији Јелене Богавац; Лер – Народно Позориште у Суботици 2005. у режији Слађане Килибарде; у режији Милоша Лазина, МТМ Мостар; Факе Порно (заједно са М. Богавац, Ј. Богавац и Ф. Вујошевић) у режији Јелене Богавац, Битеф Театар 2005; Будите Лејди на један дан у режији Ксеније Крнајски, Битеф Театар 2005; Београд-Берлин у режији Ксеније Крнајски, Звездара театар, 2005; Београд-Берлин у режији Предрага Калабе, Volksbuhne Teatar (Parazit project), Берлин 2005; Поморанџина кора у режији Горана Марковића; Атеље 212, 2006; Ја или неко други у режији Кокана Младеновића, Српско народно позориште, Нови Сад, 2007; Скочиђевојка у режији Кокана Младеновића, Копродукција Будва град театра и Српског народног позоришта, Нови Сад, 2007; Путоказ-бескрајно близу, бескрајно далеко (Виа Балкан) у режији Кокана Младеновића, Народно позориште Сомбор, 2007; Hamlet Hamlet Eurotrash (текст и режија заједно са Филипом Вујошевићем), Позориште на Теразијама 2008.

Награде: „Слободан Селенић“ за најбољу дипломску драму на Факултету драмских уметности у Београду; „Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво; Драма „Можда смо ми мики маус“ најбољи савремени домаћи драмски текст на конкурсу Стеријиног позорја 2007.