Бранислав Брана Ђ. Цветковић (1875–1942), био један је од најпопуларнијих српских хумориста до Другог светског рата. Родио се у Краљевом селу, код Књажевца, као пето дете, од оца Ђорђа и мајке Љубице. Са породицом се преселио у Београд почетком 1876. године, на Палилулу, где је његов отац купио кућу. Готово цео живот провео је у својој малој кући у Хиландарској. У Београду је завршио основну (трајала је четири године) и средњу школу (тада се звала реалка и трајала је осам година). У средњој школи његов професор цртања, чувени сликар Ђорђе Крстић, запазио је велику Бранину надареност за ликовну уметност и усмерио га ка сликарству. Брана је добио државну стипендију и 1893. уписао је Ликовну академију у Минхену. Упоредо ишао и на предавања из режије и глуме код чувеног немачког глумца и редитеља, српског порекла, Јоце Савића. Брана је био веома образован и изузетно вредан, а одликовала га је и лакоћа стварања. Био је наклоњен различитим уметностима, као и различитим књижевним родовима. Писао је песме, приповетке, комедије и драме, епиграме, анегдоте, афоризме, фељтоне, есеје, израђивао карикатуре, сценографију за позоришне представе, сликао... Био је и глумац и редитељ и управник свог позоришта. Свестрана личност какву нисмо имали. Брана Цветковић је у литературу...

Бранислав Брана Ђ. Цветковић (1875–1942), био један је од најпопуларнијих српских хумориста до Другог светског рата. Родио се у Краљевом селу, код Књажевца, као пето дете, од оца Ђорђа и мајке Љубице. Са породицом се преселио у Београд почетком 1876. године, на Палилулу, где је његов отац купио кућу. Готово цео живот провео је у својој малој кући у Хиландарској. У Београду је завршио основну (трајала је четири године) и средњу школу (тада се звала реалка и трајала је осам година). У средњој школи његов професор цртања, чувени сликар Ђорђе Крстић, запазио је велику Бранину надареност за ликовну уметност и усмерио га ка сликарству. Брана је добио државну стипендију и 1893. уписао је Ликовну академију у Минхену. Упоредо ишао и на предавања из режије и глуме код чувеног немачког глумца и редитеља, српског порекла, Јоце Савића. Брана је био веома образован и изузетно вредан, а одликовала га је и лакоћа стварања. Био је наклоњен различитим уметностима, као и различитим књижевним родовима. Писао је песме, приповетке, комедије и драме, епиграме, анегдоте, афоризме, фељтоне, есеје, израђивао карикатуре, сценографију за позоришне представе, сликао... Био је и глумац и редитељ и управник свог позоришта. Свестрана личност какву нисмо имали. Брана Цветковић је у литературу ушао и као писац за децу а у последњим годинама живота вратио се стваралаштву за најмлађе. Највећи део свог уметничког стваралаштва подарио је позоришту. Након студија сликарства, као и глуме и режије код Ј. Савића, надаље се усавршавао, прво у Народном позоришту, па онда у угледним путујућим позориштима, с којима обилази целу тадашњу Србију. Када му је досадило да стално путује, као врло млад драмски уметник и књижевник (имао је само 24 године), одлучио је да оснује своје позориште, које би стално боравило у Београду. Његово позориште почело је са радом 20. августа 1899. године под називом Орфеум и у почетку је изводило представе у хотелу Балкан, Ђорђа Пашоне. Зграда и данас постоји на углу улица Македонске и Браће Југовића, у једном делу је до скоро био биоскоп Балкан. Потом је 1900. године допунио назив позоришта, преименовавши га у Бранин орфеум. Већ наредне, 1901, одлучио се за коначан назив, Бранино позориште, које је носило све до принудног затварања 20. октобра 1929. Бранино позориште је својом оригиналношћу, актуалношћу, али и уметничким квалитетима разноврсно састављеног програма, убрзо засенило стране орфеуме којих је било у то време у Београду. Он је успео и да већи део редовне публике Народног позоришта придобије за себе. Многи угледни глумци Народног позоришта због тога су често наступали код Бране, јер су знали да ће сала бити увек пуна. Програм Браниног позоришта био је углавном следећи: две до три једночинке или вишечинска комедија, мелодрама, једна до две дуо сцене, једна до две монодраме, а између драмских делова, песме које је изводила његова супруга, врсна глумица и певачица, Катарина Каја, и Бранин рапорт на актуалне друштвено-политичке догађаје из Србије и Европе. Представа није било током Великог рата (1914–1918), па све до јула 1926, када је обновио рад и после само три године морао да га затвори због притиска власти, цензуре... Међу савременицима он је био најпрепознатљивији по свом надимку – Брана. Тако се у свим приликама представљао, а тако су га искључиво сви ословљавали, чак и у писмима. По популарности код позоришне и читалачке публике, кад је реч о хумористичко-сатиричкој литератури, од савременика једино му је био раван његов венчани кум, Бранислав Нушић. Посебно је стваралаштво за децу Бране Цветковића. Док је студирао сликарство у Минхену, слао је своје књижевне и ликовне радове за часопис Ласта: лист за Српчад. Тада, 1894, по узору на чувеног Вилхема Буша, немачког песника, илустратора и аутора јунака Макса и Морица, он почиње да ствара стрип-песме, и то на особенији и оригиналнији начин од Буша, те се и наш Брана мора с правом узети, као један од зачетника модерног стрипа у свету. Након година сарадње у Ласти (1894–1897), Брана се узгредно јављао у часописима за децу (Зорица, Ђачки напредак, Венац). Још док је радило Бранино позориште, он је 21. фебруара 1929. године, у сарадњи са Живојином Вукадиновићем и Живком Милићевићем, у Политици покренуо подлистак Дечја страна. У том подлиску сарађивао је само до 26. септембра 1929. Као сарадник Политике вратиће се после годину и по дана, кад је већ покренут додатак Политика за децу, и ту од 15. јануара 1931. године без прекида објављује песме, стрип-песме, приповетке, драме, поучне чланке, поуке у стиху (Упамти), загонетке у стиху, ребусе, скривалице и цртеже пропраћене стиховима (За мале цртаче), све до последњег предратног броја 3. априла 1941. Велику популарност стекао је и као творац стрип-песама. Цртежи су били најчешће у квадрату, распоређени хоризонтално (читање слева на десно), а испод сваког цртежа се налази строфа. Цртежи су били до детаља рађени и могу се пратити без читања строфа, односно песме; они су допуњавали њихово значење. Брана није користио тзв. облачиће у цртежима, већ је текст увек исписивао испод оквира слике. Такав образац задржао је до краја свог стваралаштва. Посебан допринос књижевности за децу јесу и Бранине необичне приповетке у стиху (Пут око села, Зунзарина палата, Шумска бајка, Кепеци, Церекало, Топили се од милине и др). Створио је несвакидашње јунаке, при чему је некад користио мотиве из немачке литературе, али и из српских народних бајки, Езопових басни... Брана је веома модеран и у својој поезији за децу. У песмама он не иступа као мргодни учитељ, који намеће своје ставове, мишљења, већ поступа другачије. Он залази у дечију свест, настоји да свет гледа дечијим очима. Има и код њега поуке, па и прекора, али то све није нападно. У обраћању деци избегава деминутиве. Он својим песмама, али и стрип-песма, приповеткама, жели да код деце развија саосећајност, бригу за другога, нарочито за слабије и угрожене. Хумор му је једно од главних средстава за обликовање дечјег света, али за хумором посеже и да исмеје лоше облике понашања код деце. Такође и готово све своје песме он је сâм илустровао. Израђивао је цртеже који су значењски допуњавали поруку песме. Посебно треба издвојити циклус поучних стихова, које је објављивао под заједничким насловом Упамти, јер се он не обраћа само деци. *** Ко те хвали или куди, Тај ће трипут више рећи, Ал’ ти увек мудар буди, Узми само део трећи. За живота објавио је само једну књигу за најмлађе, Брана за децу: у слици и речи, 1934. Избор је сачинио на основу песама које је штампао у Политици 1931. и 1933. Намеравао је да другу своју књигу, у којој би биле само стрип-песме, наслови са Дечји биоскоп. Она је и била најављена у колу Златне књиге за школску 1935/1936. годину, али из непознатих разлога ипак није штампана. Зато је драгоцено издање које су приредили Здравко Зупан и Васа Павковић, под истим, ауторовим предвиђеним, насловом 1998. Своје прве радове у часопису Ласта (1894–1897) потписивао је са Браца Брана, и тај првобитни потпис остао је присутан код деце, и делу јавности, и у наредним деценијама. Тако је 2. јануара 1926. године основано хумано удружење „Браца Брана“, чиме је одато посебно признање Брани за целокупан његов рад на пољу литературе за децу. Он је био и покровитељ тога удружења, које је деловало до 1941. Највећи део његовог веома обимног и разноврсног књижевног рада остао је расут у новинама, ређе часописима и посебно у рукописима. Иза њега је остало близу четрнаест хиљада књижевних радова. Због тога је после Другог светског рата његово дело остало углавном непознато. Сада, након осамдесет година од смрти, почела су 2022. године да се штампају први пут његова разноврсна књижевна дела. Критичко издање Изабраних дела Бране Цветковића (I–VIII), у издању Института за књижевност и уметност (2022–2023), уредио је и приредио др Александар Пејчић, виши научни сарадник. Књиге се и појединачно могу набавити у Делфи књижарама, као и у књижари „Александар Белић“. Александар Пејчић