Три прасета

Три прасета

Текст: Игор Бојовић
Режија: Драгослав Тодоровић
Тотал дизајн (лутке, сцена и костим): Ирина Сомборац
Музика: Владимир Пејковић
Асистент режије: Горан Баланчевић
Технологија лутака: Дарко Ивановић и Горан Баланчевић

Улоге:

Сликар Мазало, несхваћени уметник: МИЛОШ АНЂЕЛКОВИЋ
Папагај Арчибалд, текстописац плагијатор: ГОРАН БАЛАНЧЕВИЋ
Сељак, трговац са пијаце: АЛЕКСАНДРА АНЂЕЛКОВИЋ
Гудоније, најстарији прасац, домаћински настројен: НЕНАД РАДОВИЋ
Трутоније, средњи брат прасац, ленчуга све док не засвира: МИЛОШ АНЂЕЛКОВИЋ
Цица Гица, сестра прасица, најмлађа: АЛЕКСАНДРА АНЂЕЛКОВИЋ
Вук, окорели хеви металац: ЈОВО МАКСИЋ
Лија, лукава као лија: ЉИЉAНА ПЕРОШ
Инвисибле мен: НИКОЛА СТЕВАНОСКИ и НЕМАЊА БРАЈОВИЋ
Комшинице и комшије, пси и мачке...

Датум премијере: 12. децембар 2014.

Узраст: 3-8
Трајање: 50'
Аутор: Игор Бојовић
Сцена: Сцена за децу

„Луткарски комад од тврде грађе“ како стоји у поднаслову  текста који је написао Игор Бојовић, на шаљив и поучан начин обрађује чувену бајку о три прасета, али се бави и темом напуштених кућних љубимаца. Луткарску предтсву која изазива подједнако одушевљење код  деце и родитеља режирао је Драгослав Тодоровић. За напетост и неизвесност до самог краја задужени су гладни и лукавији Лија и Вук, али ће наши драги Гудоније, Трутоније и Цица Гица ипак успети да се избаве у чему ће им здушно помоћи папагај Арчибалд и... па нека то за сада остане тајна!

 


О РЕДИТЕЉУ

Драгослав Тодоровић рођен 3. новембра 1948. године у Паризу. Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду 1979. године у класи професорке Борјане Продановић. Док је, као млад, живео у Хамбургу, учио је глуму и пантомиму и играо у позориштима и кабареима.

Урадио је велики број драмских и луткарских представа. Учествовао је на многим фестивалима у земљи и иностранству, освојио пет „Grand Prix“ награда и једанаест награда за режију.
Живео је пет година у Торонту. Бавио се режијом и предавао глуму.

Поред редитељског посла предаје на Факултету примењених уметности у Београду Луткарство, на одсецима Сценографија и Сценски костим.

Представе које је режирао у Малом позоришту „Душко Радовић“:

• Драгослав Тодоровић и Филип Вујошевић: „Конац дело краси“
• Драгослав Тодоровић: „Андeресенови кувари“
• Душан Маричић: „Најлепша лутка“
• Душан Маричић: „Велика крађа сатова“
• Вичо Балабанов: „Сетио сам се“
• Стеван Пешић: „Похвала снегу или Ескимска бајка“
• Драматизација народних песама – Бранислав Крављанац и Драгослав Тодоровић: „Краљевић Марко“

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Седим ја тако једном на неком пријатном месту кад пред мене искочи Игор Бојовић и потури ми под нос свој мјузикл за децу „Петар Пан“. Повратим се од шока прочитам текст и обрадујем се баш. Отрчим у позориште „Пинокио“ и поставим на сцену тог вечитог дечака. Други пут кренуо ја у посластичарницу кад на дрвету седи Игор Бојовић, грицка семенке и гађа ме својим текстовима. Гле чуда погоди ме из прве са портабл бајком за портабл свет „Црвенкапа“. Док сам читао текст Игор Бојовић одлете негде високо. Завршим читање, поскочим од радости, седнем у ауто и правац Нови Сад – Позориште младих. Добар дан – добар дан, шта ви мислите о Црвенкапи. Све најбоље рекоше ми они и ми здушно направисмо представу. Вратим се у Београд, не бих ли се лепо изодмарао кад, цела фасада ми облепљена неким папирима. Узмем мердевине па горе – доле, горе – доле и прочитам музичку бајку „Царев славуј“. Алал вера. Шта ћу – куд ћу правац у луткарски театар Пинокио. На вратима позоришта сачека ме са сољу и хлебом тадашњи управник, одведе ме до сцене и препусти ме глумцима да зготовим ову посластицу од текста. Ту недавно, сит препадања од дотичног Бојовића, рекох му тајну шифру „Три прасета“. Ма само што то изговорих  кад ће он: Изволи луткарски комад од тврде грађе... и ево, овде у Малом позоришту „Душко Радовић“ пред Вама је фришка представа од свежег текста! Иначе, од дотичне Црвенкапе не идем више у посластичарницу већ си сам месим колаче. Некад тако – тако а некад још боље!!!
Драгослав Тодоровић

О ПИСЦУ

Драмски писац и сценариста. Завршио Факултет драмских уметности у Београду - одсек Драматургија (1995) и Интернационалну школу за драмске писце Краљевског дворског позоришта из Лондона (1997). Радио као директор драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици, а од 1998.  до 2012. године управник Позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну. Аутор је већег броја драмских текстова. Поред француског, драме су му преведене и на бугарски, македонски, италијански, енглески и руски језик. Драму „Дивче“ (Happy End) у преводу Мирел Робан, објавила је издавачка кућа Антоине - Витез у едицији L`espace d`un instant у Паризу, 2005. Драмски текст за децу „Црвенкапа“ уврштен је у школски програм за четврти разред основне школе и објављен је у читанци за IV разред, Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.

РЕЧ ПИСЦА

„Није наша кућа
Од блата и прућа
- од најтврђе грађе
што мож' да се нађе!“
Писац,
својеручно

О ЛУТКАМА

• Сицилијанка – врста лутке добила име по географском пореклу.
• Јавајка – врста лутке добила име по географском пореклу.
• Баланцијанка – врста лутке добила име по проналазачу. Заступљеност: Скопље, Нова Горица, Нови Сад, Зрењанин, Београд, Земун (са тенденцијом ширења) колико нам је познато. Састав: тело марионете са контролником поред срца ма шта то значило.
Горан Баланчевић,
глумац Малог позоришта „Душко Радовић“

О ПРАСИЋИМА

Три прасета је популарна басна, чије се прво штампано издање  појавило 1840. године иако се верује да је прича много старија. Једна од најпрепознатљивијих басни, постала је захваљујући цртаном филму Волт Дизнија из 1933. године.
Прасе - младунче домаће животиње у народу познато и као гуда, гица, прашче, свињчић, Бејб, Пепа Прасе, Праслин, ___________, ___________, ___________. Допиши!!!

 

Сцена за децу

Следећа представа >>
Иван Кушан / Сена Ђоровић, Узраст 5-10