Плави чуперак

Плави чуперак

Драматизација и режија: Сандра Родић Јанковић
Сценографија: Весна Поповић
Костим: Лидија Јовановић
Композитор: Ненад Милосављевић - Галија
Кореограф: Дамјан Кецојевић
Продукција звука и видео анимација: Војислав Савић
Асистент сценографа: Мина Лазаревић
Асистент костимографа: Марија Игњатовић

Улоге:

Улоге:

Водитељ: ЈОВО МАКСИЋ
Водитељка: АЛЕКСАНДРА АНЂЕЛКОВИЋ
Плави чуперак: ВЛАДИСЛАВА ЂОРЂЕВИЋ
Плави чуперак: НЕНАД РАДОВИЋ
Мирослав Антић: ГОРАН БАЛАНЧЕВИЋ
Шмекер: ПЕТАР СТРУГАР
Штреберка: ЈОВАНА ЦВЕТКОВИЋ
Спортиста: МИЛОШ АНЂЕЛКОВИЋ
Стидљива: ИВАНА АЏИЋ
Шмизла: КАТАРИНА  ДИМИТРИЈЕВИЋ
Смота: АРСЕНИЈЕ ТУБИЋ

Датум премијере: 23. октобар 2015.

Узраст: 9-14
Трајање: 60'
Аутор: Мирослав Антић / Сандра Родић Јанковић
Сцена: Вечерња/Тинејџ сцена

Са жељом да младима приближи све чари прве љубави, али и да одгонетне њихове страхове, надања и патње, представа „Плави чуперак“ на савремен начин прати одрастање и судбину једне генерације код нас. Спајајући музику, плес и глумачку игру представа прича причу о сновима и тајнама у првим корацима заљубљивања, проблема са родитељима, професорима и системом у коме се рађа, одраста и растаје једна генерација. Рађена као музичко-сценски спектакл коме кореографија и сценски ефекти дају печат савременог мјузикла, ова представа следи основну идеју песника да када употреби реч „дете“ сачува достојанство огромне безазлености у тренутку „дозревања памети“.  

Ауторску екипу чине Ненад Милосављевић – Галија (музика), Весна Поповић (сцена), Лидија Јовановић (костим), Дамјан Кецојевић (кореографија) и Војислав Савић (видео анимација). Драматизацију и режију радила је Сандра Родић- Јанковић. Поред великог броја глумаца из ансамбла, у представи се појављују као гости Петар Стругар, Ивана Аџић, Катарина Димитријевић и Арсеније Тубић.  

 


О ПРЕДСТАВИ

У години када се обележавају велики јубилеји, 50 година од првог издања збирке песама „Плави чуперак“ и 66. година постојања Малог позоришта „Душко Радовић“, тинејџере ће обрадовати истоимена представа коју, инспирисану поезијом Мирослава Антића, на дечију сцену поставља Сандра Родић Јанковић.

Са жељом да младима приближи све чари прве љубави, али и да одгонетне њихове страхове, надања и патње, поезијом коју је написао „вечити дечак са седим чуперком на глави“ који истински познаје оне који више нису „шмркавци“ али ни сасвим одрасли, представа „Плави чуперак“ на савремен начин прати одрастање и судбину једне генерације код нас, од сусрета са првом локном на челу, до прве боре која се на њему рађа и целог живота нас прати.

Иако рађена као музичко-сценски спектакл коме кореографија и сценски ефекти дају печат савременог мјузикла, ова представа следи основну идеју песника да када употреби реч „дете“ сачува достојанство огромне безазлености у тренутку „дозревања памети“.

Спајајући музику, плес, певање и глумачку игру, представа „Плави чуперак“ прича причу о сновима и тајнама у првим важним корацима заљубљивања, проблема са родитељима, професорима и системом у коме се рађа, одраста и растаје једна генерација.   

„Кад године мину у бескрај, у даљину и кад нам несташни плави чуперак над оком поседи, схватиш да та мрва, мајушна мрва детињства, нов један живот вреди.“     

О РЕДИТЕЉУ

Сандра Родић Јанковић, дипломирала је глуму (1991.) и режију (2000.) на Националној академији за позориште, телевизију и филм НАТФИЗ „Крсто Сарафов“ у Софији, у класи професорке Доре Рускове и професора Атанаса Илкова.

Двоструки је добитник награде „Милена Саџак“ за најбољег младог глумца на 23. и 24. Сусретима професионалних позоришта лутака Србије и годишње награде „Милена Начић“ коју додељује Мало позориште „Душко Радовић“. На филмским сусретима у Нишу за улогу Сашке у филму „Ни на небу, ни на земљи“ припала јој је награда за „Најбољу младу глумицу“. 

У Малом позоришту „Душко Радовић“ написала је и режирала представе: „Маске“,  „Мачке“ и „Ноћ у Мерлиновом замку“ која је доживела своје 221. извођење.

Бавила се новинарством као дугогодишњи уредник и водитељ запажених емисија за децу и младе на РТС-у: „Велики одмор“ и „Путоказ“.

Живи и ради у Београду.

У НЕКОЛИКО ЦРТИЦА О СЕБИ: МИРОСЛАВ АНТИЋ

„Рођен сам 1932. године у северном Банату, у селу Мокрину, где сам ишао и у основну школу. У гимназију сам ишао у Кикинди и Панчеву, а студирао у Београду. Живим у Новом Саду. То је чиста моја биографија. У ствари, ја свима кажем да праву биографију, онакву какву бих желео, још немам, и поред толико књига које сам написао, слика које сам излагао, филмова које сам снимио, драмских текстова, репортажа у новинама... Сваког јутра пожелим да почнем једну одличну биографију, која би послужила, ако никоме другом, бар ђацима у школи, јер они, нажалост, морају да уче и живот писца.

Ја бих био најгори ђак, јер ни свој живот нисам научио. А радио сам свашта. Био зидарски помоћник, физички радник у пивари, кубикаш на пристаништу, морнар, позоришни редитељ, бавио се водоводом и канализацијом, радио компресорима, обрађивао дрво, умем да направим кров, глумио у једном луткарском позоришту, чак и правио лутке, водио телевизијске емисије, био конферансије...

Имам и неке награде и признања. Две „Невенове“. Једну за животно дело у поезији за децу. Горанову награду. Награду Стеријиног позоришта. Златну арену за филмски сценарио. Награду ослобођења Војводине. Седмојулску награду Србије. Носилац сам ордена заслуга за народ. Неко би од свега тога могао да напише безброј страница. Рецимо: уређивао лист „Ритам“ или уређивао Змајев „Невен“...

Највише бих волео да сами измислите моју биографију. Онда ћу имати много разних живота и бити најживљи међу живима. Остало, што није за најаву писца, него за шапутање, рекао сам у песми „Ин мемориам“. И у свим осталим својим песмама.“

РЕЧ АУТОРА

Увек је лепо вратити се овде. Сигурно је и топло у овом свету који сами измаштавамо. А сваки пут је тај свет другачији. Није бољи, није гори, само је увек све из почетка. Како би то рекао велики Мика: „Не сањамо сви једнако и то никоме не смета. А зашто свима сметамо кад смо другачије будни?“
Весна Поповић, сценограф

Одрастајући  уз поезију Мике Антића сви смо креирали сопствене светове  слика и осећаја повезаних са појединим песмама које су нас на неки начин обележиле. Рад на представи Плави чуперак, уједно је и могућност да се те визије барем делимично отелотворе али овог пута у новом времену и позоришној естетици која припада XXI веку. Ово је Плави чуперак савременог детета, пред кога су у новим околностима постављене исте недоумице, наде, немири  и  снови.
Лидија Јовановић, костимограф

У нежном тајанственом свету дечије интиме, праћена на савремен начин, промељивим ритмом, описани су детињство, одрастање и прва љубав.
Војислав Савић

 

Вечерња/Тинејџ сцена

Следећа представа >>
Никола Завишић / Милена Богавац, Узраст 12-15