О ПРЕДСТАВИ

Моби Дик је у путописима морепловаца остао забележен као највећи, најстрашнији и најопаснији кит свих времена. Херман Мелвил је 1851. године написао  роман у коме потера капетана Ахаба и осталих морепловаца са брода Пиквод за Моби Диком прераста у епску пустоловину и космичку борбу. У нашој представи главни лик је једна необична девојчица Рејчел која се усудила да Моби Дика сагледа као другачије биће. Видела је у њему све оно што ниједан путопис никада није записао.
На летовању са родитељима Рејчел опет није научила да плива али је слушала море, таласе, ветар и шум шкољки, а онда је чула и песму китова која је одводи у опасну авантуру и мисију. Можда је све то она измислила или сањала али њена снага да препозна и избори се за добро у сваком бићу покренуће море промена у свима, па и у њој самој.
У судару светова, природе и цивилизације, прошлости и садашњости још увек су најдаља и највећа открића она која  рађају комникација, размевање и љубав. Изгледа да се најопсаније дубине крију у нама и другим људима па је свима лакше да плутају на површини. Бојимо се да заронимо. Ово је представа за пливаче и непливаче, за авантуристе, пустолове и страшљивце. За све оне који се не боје да упознају свој страх јер се можда баш у њему скрива нека чудесна лепота. Моби Дик је поетска авантура о пустоловинама које мењају свет и појединца.

Снежана Тришић,
редитељ

О ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

Драматизација и адаптација овог капиталног књижевног дела је подразумевала доношење тешке одлуке око тога шта су теме које треба отворити и развити у дијалогу са децом. Реч је дакле о великом наративу који није изворно намењен деци, чије језичко богатство и приповедни стил не дају превише простора за традиционалне драмске форме. Али неопсоран је значај тема које Мелвилово дело отвара или наговештава код савременог читаоца. У овој драматизацији пошло се од чињенице да оригинални текст нема женске јунаке, те је првобитна одлука била да протогиниста адаптаираног текста буде протогонисткиња – девојчица из садашњости која кроз магијски свет снова путује у прошлост где се суочава са наративом Моби Дика. Овај наратив је такође адаптиран третирајући теме односа човека и природе, тј. помирења човека са природом.

Моби Дик је у овом свом адаптираном облику прича о авантури која спаја свет реалности и фантазије, а та аванутура је уствари пут који дете пролази како би се суочило и ослободило својих страхова. Ово путовање је испуњено темама односа човека и природе, односно човека и животиња. Моби Дик и море се преузимају и као симболи страха од непознатог и као симболи природе коју савремени човек уништава на најразличитије начине.

Димитрије Коканов,
драмски писац

О КИТОВИМА И СНОВИМА

Девојчица је уснила сан. У том сну она се буди на легендарном броду Пикводу, окружена посадом коју је Херман Мелвил описао у свом роману. Девојчица се придружује потери за Моби Диком. У митовима и легендама, а ова прича може се уврстити у њих, јунак побеђује чудовиште. Ова победа обично исказује архетипску тему о победи нашег ја над назадним тежњама. Ако је јунак, односно у нашем случају јунакиња, дете, ова победа симбол је одрастања. Међутим, овде се сусрећемо са проширеним значењем – девојчица Рејчел има жељу да мењајући себе промени и свет око себе. Она се мора споразумети са разорним силама природе и морским неманима како би помирила људе и природу и повратила хармонију. Пре него што њено незрло ја може да победи, мора да загосподари сопственим страховима и асимилира их. Рејчел, од девојчице која је опседнута метафизичким трагањем, бива уплетена у авантуру у којој мора да проживи добро и зло. Њено буђење на видело износи епилог у ком сањалица коначно прихвата свет какав јесте.

     Мила Машовић-Николић,
драматург 

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

Снежана Тришић рођена је 1981. у Београду. Позоришну и радио режију дипломирала је 2009. на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Николе Јевтића и Алисе Стојановић.
Од 2013. је стално запослена редитељка суботичког Народног позоришта до 2015. када постаје асистент на Катедри за позоришну и радио режију ред. проф. Ивани Вујић на Факултету драмских уметности у Београду. Завршава Докторске уметничке студије  у драмским и аудио визелним уметностима на Факултету драмских уметности у Београду.
Похађала је Интернационални семинар за позоришне редитеље у организацији ASSITEJ Немачке уз сарадњу међународног ASSITEJ-a, у Schnawwl позоришту у Манхајму, које је огранак Националног позоришта у Манхајму, једног од четири национална позоришта у Немачкој, Манхајм, 2015.
Као добитник КЕНДИЈЕВЕ СТИПЕНДИЈЕ (John F. Kennedy Center for the Performing Arts, U.S. State depertment) учествовала је у програму за позоришне редитеље  и похађала бројне радионице, семинаре и конференције у Вашингтону, Њујорку и Чикагу, 2010.

Значајније представе:

Разред, Матјаж Зупанчич, Народно позориште Републике Српске, Бања Лука (2009);
Самоудица, Александар Радивојевић, Атеље 212 (2009);
Хеда Габлер, Хенрик Ибзен, Народно позориште у Београду (2011);
Пошто паштета?, Тања Шљивар, Атеље 212 (2012);
Чудо у Поскоковој Драги, Анте Томић/ драматизација Маја Пелевић, Народно позориште у Суботици (2012);
Народна драма, Олга Димитријевић, позориште “Бора Станковић” у Врању ( 2012);
Пинокио, Карло Колоди/ драматизација Јелена Мијовић, Градско позориште Подгорица (2013);
Бизарно, Жељко Хубач, Народно позориште у Београду/ Шабачко позориште ( 2013);
Мистер Долар, Бранислав Нушић, Народно позориште у Суботици (2014);  
Носорог, Ежен Јонеско, Народно позориште Кикинда (2014);
Казимир и Каролина, Еден фон Хорват, Атеље 212 (2014);
Иза Кулиса, Мајкл Фрејн, Народно позориште у Суботици (2015);  
Шта се догодило након што је Нора напустила свога мужа или стубови друштава, Елфриде Јелинек, Југословенско драмско позориште (2015);
Тероризам, Владимир и Олег  Пресњаков, Београдско драмско позориште (2016);
Ждрело, Жанина Мирчевска, Народно позориште Кикинда (2016);
Деца Радости, Милена Марковић, Атеље 212 (2016);
Ричард III, Вилијем Шекспир, Народно позориште у Београду (2017);

Представе су гостовале на многим фестивалима у земљи и иностранству и добиле бројне награде од којих су најзначајније:

Казимир и Каролина - НАГРАДА "АРДАЛИОН" ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ, 20. Југословенски позоришни фестивал, Ужице, 2015.
Казимир и Каролина и Носорог - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ - 23. Фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“, Вршац, 2015.
Казимир и Каролина - СТЕРИЈИНА НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ,   60. Фестивал Стеријино позорје, Нови Сад, 2015.
Носорог- НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ и НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ  , 65. Фестивал професионалних позоришта Војводине, Кикинда, 2015.
Народна драма - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, "51. Фестивал професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић", у Шапцу, 2015.
Мистер Долар- НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, Фестивал “Дани Комедије” у Јагодини, 2015.
Бизарно – НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, “Фестивал првоизведених представа” у Алексинцу, 2015.
Носорог- НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ, “ЈоакимИнтерФест” у Крагујевцу, 2014.
Чудо у Поскоковој Драги - НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ на фестивалу “Тврђава театар” у Смедереву, 2013.
Пинокио - НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ на 21. “Которском фестивалу позоришта за децу”, по оцени Дечијег жирија и Жирија града Котора, 2013.
Хеда Габлер - НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ на фестивалу “Театар у једном дејству” у Младеновцу, 2011.
Самоудица - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ “ЉУБОМИР-МУЦИ ДРАШКИЋ”, Атеље 212 и Град Београд, 2009.
Породичне приче - НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ “SETKANI / ENCOUNTER 2008” (Интернационални  студентски позорисни фестивал у Брну), Чешка Република, 2008.
НАГРАДА “ др Хуго Клајн” најбољем студенту позоришне режије у генерацији, Факултет Драмских Уметности, 2007.

БИОГРАФИЈА АУТОРА

Димитрије Коканов је драмски писац и филмски сценариста. Ради као драматург у Позоришту ”Атеље 212” у Београду. Студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2012.год. Интердисциплинарне мастер студије теорије уметности и медија завршио је на Универзитету уметности у Београду 2013.год. Тренутно је студент научних докторских студија теорије драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности у Београду.  Победио је на конкурсима »Слободан Стојановић« и »Зоран Радмиловић« за оригиналне драмске текстове са драмама Летачи (2009) и Вилинска Прашина (2011). Објављене су му драме Летачи (2010) и Вилинска прашина (2011, 2013). Теоријске радове из области студија извођења и театрологије објављује у домаћим и страним часописима. Јавно су му читане драме Боли Коло у режији Саше Божића (Колаж, Загреб 2017); Вилинска прашина у режији Снежане Тришић (УК Пароброд, Београд 2013); Ја нисам Ворен Бити у режији Ивана Вуковића (Миксер Фестивал, Београд 2011). Добитник је Михизове награде за 2017. годину. Као драматург сарађивао је са различитим редитељима и мултимедијалним умтеницима у ”Атељу 212” Београд, Народном позоришту Суботица, Народном позоришту Београд, Мадленијанум опери и театру Земун, Позоришту ”Зоран Радмиловић” Зајечар, Омладинском позоришту ”Дадов” Београд, Дечјем културном центру Београд, СКЦ-у Београд, Културном центру Нови Сад. Као писац и драматург сарађује са редакцијом Драмског програма Радио Београда. Као сценариста сарађује са редитељком Јеленом Гавриловић: Све је више ствари које долазе (2015) – краткометражни играни филм; Никог нема (2016) –  краткометражни играни филм, у продукцији, подржан од стране Филмског Центра Србије под насловом Облакодер; Најниже место на Земљи –  сценарио за дугометражни играни филм, подржан од стране Филмског Центра Србије у категорији развоја сценарија за дугометражни играни филм. Димитрије Коканов је и перформер.