Андерсенове бајке

Сећање на Андерсена је и сећање на детињство. Оно обавезује све оне који су слушали, гледали, читали, или само држали у руци његову књигу. Андерсенове бајке су најлепша путна исправа кроз ово најрадосније доба живота. Он нам је драг пријатељ, први учитељ и омиљени писац...
Великан данске и светске књижевности одавно је добио признање великог приповедача. Његове бајке су уврштене у најбоље бајке света, али, оно што чуди, његова уметност приповедања све више узбуђује и задивљује свет. Оне су прешле оквире књижевности и постале уметнички феномен, духовно благо и духовна храна..
Једноставна, чврста и узбудљива прича, савршена композиција, богат заплет, разноврсност тема и мотива, занимљиви ликови, чудесне судбине, срећни и несрећни крајеви, све то још није довољно да се представи и схвати Ханс Кристијан Андерсен. Таксативно набрајање најбољих књижевних особина његовог дела нам не говери ништа, или нам говоре премало, да бисмо разумели оно што је најбитније за њега као аутора.
Дакле, шта је то толико чудесно, толико божанствено и толико подстицајно у њему? Шта је то што нас тако снажно опија и везује за њега?
Машта. Његова неисцрпна машта, крунисана ретком лепотом приповедања, узбуђује нас и подиже до божанских висина, намењене само изабранима....
Представа „Андерсенови кувари“, Драгослава Тодоровића, је својеврсна ода Андерсену и његовом делу. Користећи садржај из Андерсенових бајки („Летећи ковчег“, „Дивљи лабудови“, „Принцеза на зрну грашка“, „Ружно паче“, „Царево ново одело“, „Снежна краљица“, „Цвеће мале Иде“) у надахнутој и модерној луткарско-музичко-плесно-пантомимској представи, Драгослав Тодоровић је представио Андерсена као великог чаробњака игре. У изузетно разиграној представи употребом различитих врста уметности, жанрова и уметничких поступака обогаћена је луткарска анимација. Све је у покрету: глумци-лутке-декор-реквизита. Све што је на сцени у непрестаној је игри.
Уместо илузије приповедања бајки Драгослав Тодоровић је приказао радост Андерсеновог стварања.

Милица Новковић

Реч редитеља
С обзиром на то да је маестро Андерсен био велики стручњак за кување и закувавање, пржење, динстање, мешење, филовање и зачињавање бајки целокупно дешавање нашег приказанија смештено је у чаробну кухињу. Ту су пет кувара који врло предано сецкају, љуште, мешају, месе, кувају и пеку разноразне бајноснене ђаконије. Све се дешава у свечарској и веселој атмосфери. Та Божић и Нова Година су пред вратима. Из позадине се чују пригодне песме. Наравно, јеловник је на висини његовог величанства шефа кухиње Ханса Кристијана Андерсена: Принцезина пита од грашка, Кајев марципан са тужно веселим преливом, Лицидерски дивљи лабудови, и тако даље и томе слично... Па поштовани мали и велики гости – изволите, послужити се...
п.с. Ако вам случајно дође да ето тако... прсте полижете – Слободно... Само изволите.
Фил наш – прсти ваши... Па удружимо се!

Драгослав Тодоровић

О редитељу
Драгослав Тодоровић је рођен 3. новембра 1948. године у Паризу. Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду 1979. године у класи професора Борјане Продановић. Док је, као млад, живео у Хамбургу, студирао је глуму и пантомиму, и играо у позориштима и кабареима.
Урадио је петнаест драмских и преко четрдесет луткарских представа. Учествовао је на једанаест фестивала са двадесет и седам представа, освојио два Гранд Приx-а и три награде за режију, а тридесет и петоро његових сарадника је награђено.
Живео је пет година у Торонту. Бавио се режијом и предавао глуму.

Најзначајније представе:

Драмске:
Драгослав Тодоровић: Клаунови, ЦКДО, Загреб
Александар Поповић: Сабља димискија, НП Крушевац
Миро Гавран: Ноћ Богова, Позориште „Зоран Радмиловић“, Зајечар
Стеван Пешић: Ескимска бајка или Похвала снегу, МП „Душко Радовић“
Љубомир Симовић: Путујуће позориште Шопаловић, Canadian Stage Company, Торонто

Луткарске:
Бранислав Крављанац/Драгослав Тодоровић: Краљевић Марко, МП „Душко Радовић“
Јиржи Стреда: Ивица и Марица, НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин
Србољуб Станковић: Прича о левој гуски, Позориште младих, Нови Сад
Ненад Величковић: Себастијан и Босонога, Позориште младих, Сарајево
Дејан Дуковски: Сиљан штркот шанца, Театар за деца и младинци, Скопље
Вичо Балабанов: Сетио сам се, МП „Душко Радовић“
Душан Маричић: Велика крађа сатова, МП „Душко Радовић“
Игор Бојовић: Петар Пан, Позориште лутака „Пинокио“, Земун
Горан Стефановски: Јане Задрогаз, Театар за деца и младинци, Скопље
Романа Ерцегович: Пингвин Цофек, Приморско драмско гледалишче, Нова Горица
Драгослав Тодоровић: Ивице, Позориште лутака „Пинокио“, Земун
Ненад Величковић: Цар бумбар, НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин.

„Андерсенови кувари“ је његова шеста режија у Малом позоришту „Душко Радовић“.

Ханс Кристијан Андерсен (1805-1875)
је углавном познат по бајкама које је написао комбинујући народне легенде са својом маштом. Андерсенове бајке су намењене не само деци него и одраслима. Писао је и драме, романе и путописе.
Ханс Кристијан Андерсен рођен је у сиромашној четврти Оденса у Данској. Отац му је бо обућар а мајка праља. Добио је мало основног образовања, а као дете био је изузетно осетљив, патећи од разних страхова и понижења због своје висине и феминизираности. Андерсенови хистерични напади грчења били су погрешно дијагностицирани као епилептични напади.
Андерсенов отац је умро 1816. и Андерсен је био приморан да ради. Једно краће време је шегртовао код ткача и кројача и радио је и у фабрици дувана. Са 14 година Андерсен се преселио у Копенхаген да би започео каријеру певача, играча или глумца- имао је прелепи сопран. Следеће три године су биле пуне невоља иако је пронашао добротворе који су му утрли пут до позоришта. Андерсен је успео да се повеже са Краљевским позориштем али је морао да га напусти када је глас почео да му се мења.
Џонас Колин, један од директора Краљевског позоришта дао је Андерсену 1822. године стипендију за упис у средњу шкоју у Слегелсу. Други ђаци су били много млађи једанаестогодишњаци, међу којима се седамнаестогодишњи Андерсен дефинитивно осећао непријатно. Ипак, он је успео да се упише на универзитет у Копенхагену 1828. године где је довршио своје образовање.
Краљевско позориште је 1829. извело Андерсенову музичку драму "Љубав у торњу цркве Светог Николе". Следећих година писао је и импресионистичке прозне арабеске, драме и романе.
Ипак, Андерсенова слава почива на његовим бајкама и причама написаним између 1835. и 1872. Треће издање његових прича, штампано 1837. садржи бајке „Мала сирена“ и „Царево ново одело“. Међу осталим најпознатијим Андерсеновим бајкама су „Ружно паче“, „Кресиво“, „Мали и велики Божић Бата“, „Принцеза на зрну грашка“, „Снежна краљица“ и „Оловни војник“.
Андесен је писао и наново писао своја сећања „Бајке мог живота“, али издање из 1855. сматра се стандардним. Андерсен је умро у свом дому у Ролингеду 4. августа 1875. године. Он је један од најпознатијих и најпревођениих светских писаца. Неколико издања његових бајки као и филмске верзије чувају успомену на њега.