Malo Pozorište Duško Radović

Прича о Светом Сави

Прича о Светом Сави

Редитељ: Саша Габрић
Сценограф: Борис Максимовић
Костимограф: Олга Мрђеновић
Музички сарадник: Леонтина Пат
Сценски говор: Саша Латиновић
Сценске борбе: проф. др Александар Тасковић
Стручни сарадник на тексту: Архимандрит Никифор Миловић

Улоге:

Растко; Сава БОГДАН БОГДАНОВИЋ
Немања АЛЕК РОДИЋ
Ана АЛЕКСАНДРА  АНЂЕЛКОВИЋ
Никанор САША  КУЗМАНОВИЋ
Јован ЛАЗАР  МИЉКОВИЋ
Ђурђинка КАТАРИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Датум премијере: 01. март 2019.

Узраст: 5+
Трајање: 60'
Аутор: Братислав Петковић
Сцена: Сцена за децу

Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске славе и уживања била су му отворена. Али, нешто у њему одвраћало га је од свих тих чари и привлачности света за којима су милиони осталих људи жудели. И једнога дана, тајно од својих родитеља, он завара траг дворској пратњи и побеже у једно пусто место где се настани као сиромашни странац. 

 


РЕЧ РЕДИТЕЉА

Ретки су народи који могу да се похвале тиме да се кроз једну личност могу приказати сви недостижни врхови којима се тежи. Непролазне вредности за сваког човека. Ми спадамо у те, који имају привилегију и част да кроз једну личност персонификујемо себе, своју историју и духовност. Сва њена дубина, величина и сјај одликује се кроз лик светог човека, националног симбола, духовног заштитника свих срба – Светог Саву.
1775, године Сава је проглашен за свеца, а од 1823. године , по наредби кнеза Милоша Обреновића па све до данас, Свети Сава се слави као школска слава 27.јанура. Тада све школе одају почаст великом светитељу.
Праизведба и премијера представе Прича о Светом Сави, у Храму Светог Саве на дан славе Светог Саве, у години када са поносом обележавамо 800 година аутокефалности Српске православне цркве, а потом на реперторару Малог позоришта Душко Радовић јединствен је културно, просветни догаћај у нашој позоришној историји.

БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА

САША ГАБРИЋ рођен је 17. фебруара 1967. године у Суботици. Основну школу и гимназију завршио је у Суботици. Дипломирао је Мултимедијалну режију на Академији уметности у Новом Саду 1994. године. Од 1996. године има статус слободног уметника. Живи и ради у Београду. Режирао је велики број позоришних представа, опера, као и више кратких играних и документарних филмова, међу којима су драме: Џемс Џојс, Портрет уметника у младости, Лопе де Вега, Фуенте Овехуна, Антон Павлович Чехов, Три сестре, Ади Ендре, Брзи снови, Вилијам Шекспир, Тимон Атињанин, Бертолт Брехт, Бубњеви у ноћи, Александар Поповић, Ружичњак, Петер Хандке, Каспар, Вилијам Шекспир, Кориолан, по Уликсу Џемса Џојса, Џојстик, Артур Милер, Смрт трговачког путника, Милорад Павић, Свадба у купатилу, Бранислав Нушић, Сумњиво лице, Бранислав Нушић, Народни посланик; Игор Бојовић, Мали каплар (Час историје); као и опере: Доницети, Дон Пасквале и Персл, Дидона и Енеј.

РЕЧ ПИСЦА

Недостојни и лењи и худи монах Сава, како се сам потписивао у време када је састављао чувену Крмчију, зборник закона и правила за живот у држави, ту је прописао понашања и владара и судова и свих људи у свим областима живота. Створио је при Студеници и другим манастирима „часне домове“ који су били прве српске болнице и уточишта за немоћне, сиромашне и старе. Свети Сава је симбол свих наших тежњи ка добру. Он је наш национални светац. У њему је сабрано све наше разумевање хришћанства. Као наш небески заступник на Жичком сабору нас је заветовао и збринуо па смо под својим именом убројани у хришћане.
Још као основац сам учествовао у приредбама у част Светом Сави, и готово увек сам имао осећај да су програми слаби и недостојни имена светитеља. Ово је покушај да се прича о Светом Сави исприча на другачији начин.

Недостојни и лењи и худи,
Братислав Петковић

Цитат из књиге:
ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ

„Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске славе и уживања била су му отворена. Али, нешто у њему одвраћало га је од свих тих чари и привлачности света за којима су милиони осталих људи жудели. И једнога дана, тајно од својих родитеља, он завара траг дворској пратњи и побеже у једно пусто место где се настани као сиромашни странац. Једина жеља му је била да своју душу осветли Божјом истином и вољом и да само Њему служи.
Много година касније, овај краљевић, вођен Божјом руком, врати се из пустиње у своју земљу као принц цркве и духовни вођ своје нације за сва времена. Иако је био без деце, он је кроз векове постао отац милиона и милиона својих духовних синова и кћери.
Ово се догодило пре више од седам и по векова, али духовна буктиња коју је он упалио у своме народу, још увек гори, а број његове духовне деце стално се умножава. Он је био пријатан, али неустрашив; необично леп, а врло скроман; веома активан, али сталожен; друштвен, а ипак усамљен. Умео је да живи отмено у обадва света, те су се многи на њега угледали.
И данашњи Срби, из љубави према њему, подижу му многобројне задужбине на свих пет континената где их је иронија судбине расејала. Историја овог необичног и дивног краљевића биће изнета у овој причи.“

Владика Николај Велимировић

Захваљујемо се Народном позоришту у Београду на помоћи у реализацији представе.

 

Сцена за децу

Следећа представа >>
Ф. Баум / А. Гловацки, Узраст 5+