О смислу Шекспирове „Буре“

Из пера Вилијама Шекспира поникла је чувена романтична драма „Бура”. Писана током две године, од 1610. до 1611.год. Први пут је објављена више од десет година касније, 1623. год. Ова драма говори о сукобу Проспера којег су брат Антонио и саучесник Алонсо бацили у море и тако потерали из Италије. Просперо проналази острво на којем покушава да домороцима наметне своју власт, пошто је пре изгнанства био војвода од Милана, па сматра да ту дужност мора да задржи и на пустом острву. Када је написана ова драма проблематизовала је колонијализацију Америке, али та идеја прикривена је причама о уметности, љубави, лепоти и природи. Из тих разлога, “Бура” је заправо метафорично камуфлирана политичка драма.
Протагониста Просперо представља европске империјалисте, човека или силу која се намеће као „отац народа“. Он све контролише, укључујући и самог себе, те као вођа мора да буде миран, сталожен, рационалан и потпуно под сопственом контролом. Ипак, он има своје мане које се испољавају кроз олује које настају његовим бесом, а вођене су осветом. Он контролише и силе природе, нпр. воду која може да разара свет, па се ту симболично повлачи питање друштвене одговорности. Просперо је уједно и симбол “Свезнајућег”. С друге стране, домородац Калибан, којег је Просперо колонијализовао, представља аутохтоне Американце (Индијанце), који су симбол потлачених, масе којаје неука и којом је лако владати путем трикова и илузије. Ова прича уједно је и парабола о сукобу између људског инстинкта и владавине културе и закона.
Мила Машовић-Николић,
драматург позоришта

О „БУРИ” на дечијој сцени

У „Бури’’ је могуће препознати  најразличитије садржаје: од  романтичних, метафизичких,  аутобиографских, филозофских, политичких... а  међу свим могућим  „учитавањима'' за мене у њој постоји и један дечји поглед на свет, (као у оним необичним кутијама Џ.Корнела у којима су неки носталгични мини светови препуни некакаве дечије фантазије). Бајковито, стварно, нестварно, могуће, немогуће... нешто  давно изгубљено, „градја од које се праве снови’’!
Никита Миливојевић,
Редитељ

О Шекспиру

Вилијам Шекспир је био енглески песник, драмски писац и глумац. Написао је укупно 38 позоришних драма и 154 сонета. Иако се мало зна о његовом животу, његова дела као што су „Хамлет”, „Ромео и Јулија”, „Краљ Лир”, имају веома велики утицај на књижевност и позориште већ више од 400 година.
Вилијам Шекспир је рођен у Стратфорду на Ејвону, а крштен је неколико дана после, 26. априла 1564. године. Био је трећи од осморо деце и најстарији син. Његов отац је био успешан трговац, Џон Шекспир. Вилијам је највероватније похађао школу у Стратфорду. Нема података да је ишао на факултет. Вилијам се оженио 1582. године када је имао само 18 година, 8 година старијом женом по имену Ен Хатавеј. Њихово прво дете, Сузана, рођена је шест месеци након венчања. Две године касније добили су близанце, Хамнета и Џудит, али је њихов син преминуо када је имао само 11 година. Након тога нема података о Шекспировом животу између 1585. и 1592. године (тзв. „изгубљене године”). Претпоставља се да се преселио у Лондон, без своје породице и отпочео каријеру у позоришту. Изградио је успешну каријеру писца, глумца и сувласника глумачке дружине „Људи лорда Чемберленда”, касније познатију као „Краљеви људи”. Поред тога је и режирао и писао своје драме. Посветио је свој живот позоришту.
Постоје многе приче о Шекспиру које говоре о његовим „изгубљеним годинама” и почецима у Лондону. Наводно је Николас Роу, први Шекспиров биограф, забележио је да је морао да побегне у Лондон јер су га гонили због ловокрађе јелена. Друга прича говори да је Шекспир започео своју каријеру у позоришту тимарећи коње власника позоришта у Лондону. Други подаци говоре да је био сеоски учитељ. Не постоје докази да су те приче истините.
Позориште у Енглеској у 16. веку није било много цењено међу властелом. Међутим, многи племићи су били покровитељи и добри пријатељи глумаца. До 1597. године 15 Шекспирових позоришних комада је објављено. Подаци показују да је у то време купио, другу по величини, кућу у Стратфорду за своју породицу. Верује се да је већину времена проводио у Лондону, док је породицу посећивао за време празника, када су позоришта била затворена. До 1599. године, Шекспир и његови пословни партнери су изградили своје позориште на обали Темзе, које су назвали „Глоуб”.
Шекспир је својих последњих пет година провео у Стратфорду. Умро је 23. априла (претпоставља се да је тог дана његов рођендан) 1616. Године, у својој педесет и другој години. Након 150 година од Шекспирове смрти, наметнуло се питање да ли је он прави писац свих својих дела. Вилијам Шекспир је још за живота био угледан песник и позоришни писац крајем 16. и почетком 17. века, али да је светску славу стекао тек у 19. веку када романтичари уздижу његову генијалност, а викторијанци га славе готово као идола. Шекспирова генијалност се осликава у томе да његова дела представљају универзалне теме које су присутне и актуелне и у садашњем свету.

О РЕДИТЕЉУ

Никита Миливојевић један је од водећих српских позоришних редитеља данас.
„Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.”
(Јован Ћирилов)
Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: (награде Бојан Ступица, више Стеријиних награда за режију, Битефове награде, критике позоришног часописа Сцена, годишњих награда: Народног позоришта Београд, Југословенског драмског позоришта, Градa-театар Будва, Народног позоришта Љубиша Јовановић Шабац, Малог позоришта „Душко Радовић“ и многих других на фестивалима широм Србије: Крагујевац, Јагодина, Вршац, Шабац, Нови Сад, Младеновац).
У заједничкој анкети позоришних критичара Србије представа „Бановић Страхиња“ у режији Никите Миливојевића проглашена је најзначајнијим остварењем деведестих година у српском театру.
Написао је сценарио и режирао играни филм „Јелена, Катарина, Марија“ (New York, 2008-2009.) по мотивима књиге New York, Beograд Д. Микље.
Режирао у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, Кипру, Великој Британији, САД (Калдерон, Шекспир, Есхил, Софокле, Чехов, Булгаков, Пинтер, Т. Ман, Брехт, Х. Милер, Ружевич, Витрак, Јонеско, Бонд, Бекет, Стопард, Метерлинк, Сартр, Ибзен, Вајлдер итд.)

1996-2004. Редовни професор на одсеку глума/режија, Академија уметности, Београд
2005-2009. Директор Београдског интернационалног театарског Фестивала (БИТЕФ) и Театра Битеф.
2009. Редовни професор на Катедри за глуму/режију, Академија уметности Нови Сад.

Живи и ради у Београду.