Нови хит''Аска и вук'' 
Tелефон билетарнице:7858440.
Маркетинг:
  ,062/236602,069/2360063


© 2010. Malo pozorište "Duško Radović"

Andersenovi kuvari

Scenario i režija: Dragoslav Todorović
Scenograf, kostimograf i kreator lutaka: Boris Čakširan
Kompozitor: Vladimir Pejković
Koreograf: Boris Čakširan
Asistent režije: Goran Balančević
Tehnologija lutaka: Goran Balančević, Milan Filipović
Asistent scenografa, kostimografa i kreatora lutaka: Ana Ilinčić
Organizator, inspicijent i video zapis proba: Anđelko Knežević
Sekretarica režije: Ivana Karajlović

KUVARI:
Marijana Vićentijević Badovinac
Goran Balančević
Jovo Maksić
Nenad Radović
Nikola Protulipac


Andersenov glas:
Zoran Miljković

Uzrast: 5+

Datum premijere: 5. decembar 2005.


Andersenove bajke

Ove godine se u svetu slavi dve stotine godina od rođenja Hansa Kristijana Andersena. U velikom slavlju učestvuju svi, i deca i odrasli. Sećanje na Andersena je i sećanje na detinjstvo. Ono obavezuje sve one koji su slušali, gledali, čitali, ili samo držali u ruci njegovu knjigu. Andersenove bajke su najlepša putna isprava kroz ovo najradosnije doba života. On nam je drag prijatelj, prvi učitelj i omiljeni pisac...

Velikan danske i svetske književnosti odavno je dobio priznanje velikog pripovedača. Njegove bajke su uvrštene u najbolje bajke sveta, ali, ono što čudi, njegova umetnost pripovedanja sve više uzbuđuje i zadivljuje svet. One su prešle okvire književnosti i postale umetnički fenomen, duhovno blago i duhovna hrana..

Jednostavna, čvrsta i uzbudljiva priča, savršena kompozicija, bogat zaplet, raznovrsnost tema i motiva, zanimljivi likovi, čudesne sudbine, srećni i nesrećni krajevi, sve to još nije dovoljno da se predstavi i shvati Hans Kristijan Andersen. Taksativno nabrajanje najboljih književnih osobina njegovog dela nam ne goveri ništa, ili nam govore premalo, da bismo razumeli ono što je najbitnije za njega kao autora.

Dakle, šta je to toliko čudesno, toliko božanstveno i toliko podsticajno u njemu? Šta je to što nas tako snažno opija i vezuje za njega?
Mašta. Njegova neiscrpna mašta, krunisana retkom lepotom pripovedanja, uzbuđuje nas i podiže do božanskih visina, namenjene samo izabranima....

Predstava "Andersenovi kuvari", Dragoslava Todorovića, je svojevrsna oda Andersenu i njegovom delu. Koristeći sadržaj iz Andersenovih bajki ("Leteći kovčeg", "Divlji labudovi", "Princeza na zrnu graška", "Ružno pače", "Carevo novo odelo", "Snežna kraljica", "Cveće male Ide") u nadahnutoj i modernoj lutkarsko-muzičko-plesno-pantomimskoj predstavi, Dragoslav Todorović je predstavio Andersena kao velikog čarobnjaka igre. U izuzetno razigranoj predstavi upotrebom različitih vrsta umetnosti, žanrova i umetničkih postupaka obogaćena je lutkarska animacija. Sve je u pokretu: glumci-lutke-dekor-rekvizita. Sve što je na sceni u neprestanoj je igri.

Umesto iluzije pripovedanja bajki Dragoslav Todorović je prikazao radost Andersenovog stvaranja.

Milica Novković


S obzirom na to da je maestro Andersen bio veliki stručnjak za kuvanje i zakuvavanje, prženje, dinstanje, mešenje, filovanje i začinjavanje bajki celokupno dešavanje našeg prikazanija smešteno je u čarobnu kuhinju. Tu su pet kuvara koji vrlo predano seckaju, ljušte, mešaju, mese, kuvaju i peku raznorazne bajnosnene đakonije. Sve se dešava u svečarskoj i veseloj atmosferi. Ta Božić i Nova Godina su pred vratima. Iz pozadine se čuju prigodne pesme. Naravno, jelovnik je na visini njegovog veličanstva šefa kuhinje Hansa Kristijana Andersena: Princezina pita od graška, Kajev marcipan sa tužno veselim prelivom, Liciderski divlji labudovi, i tako dalje i tome slično... Pa poštovani mali i veliki gosti – izvolite, poslužiti se...

p.s. Ako vam slučajno dođe da eto tako... prste poližete – Slobodno... Samo izvolite.
Fil naš – prsti vaši... Pa udružimo se!

Dragoslav Todorović


Hans Kristijan Andersen (1805-1875)

je uglavnom poznat po bajkama koje je napisao kombinujući narodne legende sa svojom maštom. Andersenove bajke su namenjene ne samo deci nego i odraslima. Pisao je i drame, romane i putopise.

Hans Kristijan Andersen rođen je u siromašnoj četvrti Odensa u Danskoj. Otac mu je bo obućar a majka pralja. Dobio je malo osnovnog obrazovanja, a kao dete bio je izuzetno osetljiv, pateći od raznih strahova i poniženja zbog svoje visine i feminiziranosti. Andersenovi histerični napadi grčenja bili su pogrešno dijagnosticirani kao epileptični napadi.

Andersenov otac je umro 1816. i Andersen je bio primoran da radi. Jedno kraće vreme je šegrtovao kod tkača i krojača i radio je i u fabrici duvana. Sa 14 godina Andersen se preselio u Kopenhagen da bi započeo karijeru pevača, igrača ili glumca- imao je prelepi sopran. Sledeće tri godine su bile pune nevolja iako je pronašao dobrotvore koji su mu utrli put do pozorišta. Andersen je uspeo da se poveže sa Kraljevskim pozorištem ali je morao da ga napusti kada je glas počeo da mu se menja.

Džonas Kolin, jedan od direktora Kraljevskog pozorišta dao je Andersenu 1822. godine stipendiju za upis u srednju škoju u Slegelsu. Drugi đaci su bili mnogo mlađi jedanaestogodišnjaci, među kojima se sedamnaestogodišnji Andersen definitivno osećao neprijatno. Ipak, on je uspeo da se upiše na univerzitet u Kopenhagenu 1828. godine gde je dovršio svoje obrazovanje.

Kraljevsko pozorište je 1829. izvelo Andersenovu muzičku dramu "Ljubav u tornju crkve Svetog Nikole". Sledećih godina pisao je i impresionističke prozne arabeske, drame i romane.

Ipak, Andersenova slava počiva na njegovim bajkama i pričama napisanim između 1835. i 1872. Treće izdanje njegovih priča, štampano 1837. sadrži bajke "Mala sirena" i "Carevo novo odelo". Među ostalim najpoznatijim Andersenovim bajkama su "Ružno pače", "Kresivo", "Mali i veliki Božić Bata", "Princeza na zrnu graška", "Snežna kraljica" i "Olovni vojnik".

Andesen je pisao i nanovo pisao svoja sećanja "Bajke mog života", ali izdanje iz 1855. smatra se standardnim. Andersen je umro u svom domu u Rolingedu 4. avgusta 1875. godine. On je jedan od najpoznatijih i najprevođeniih svetskih pisaca. Nekoliko izdanja njegovih bajki kao i filmske verzije čuvaju uspomenu na njega.

O reditelju

Dragoslav Todorović je rođen 3. novembra 1948. godine u Parizu. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1979. godine u klasi profesora Borjane Prodanović. Dok je, kao mlad, živeo u Hamburgu, studirao je glumu i pantomimu, i igrao u pozorištima i kabareima.

Uradio je petnaest dramskih i preko četrdeset lutkarskih predstava. Učestvovao je na jedanaest festivala sa dvadeset i sedam predstava, osvojio dva Grand Prix-a i tri nagrade za režiju, a trideset i petoro njegovih saradnika je nagrađeno.
Živeo je pet godina u Torontu. Bavio se režijom i predavao glumu.


Najznačajnije predstave:

Dramske:
Dragoslav Todorović: Klaunovi, CKDO, Zagreb
Aleksandar Popović: Sablja dimiskija, NP Kruševac
Miro Gavran: Noć Bogova, Pozorište "Zoran Radmilović", Zaječar
Stevan Pešić: Eskimska bajka ili Pohvala snegu, MP "Duško Radović"
Ljubomir Simović: Putujuće pozorište Šopalović, Canadian Stage Company, Toronto

Lutkarske:
Branislav Kravljanac/Dragoslav Todorović: Kraljević Marko, MP "Duško Radović"
Jirži Streda: Ivica i Marica, NP "Toša Jovanović", Zrenjanin
Srboljub Stanković: Priča o levoj guski, Pozorište mladih, Novi Sad
Nenad Veličković: Sebastijan i Bosonoga, Pozorište mladih, Sarajevo
Dejan Dukovski: Siljan štrkot šanca, Teatar za deca i mladinci, Skoplje
Vičo Balabanov: Setio sam se, MP "Duško Radović"
Dušan Maričić: Velika krađa satova, MP "Duško Radović"
Igor Bojović: Petar Pan, Pozorište lutaka "Pinokio", Zemun
Goran Stefanovski: Jane Zadrogaz, Teatar za deca i mladinci, Skoplje
Romana Ercegovič: Pingvin Cofek, Primorsko dramsko gledališče, Nova Gorica
Dragoslav Todorović: Ivice, Pozorište lutaka "Pinokio", Zemun
Nenad Veličković: Car bumbar, NP "Toša Jovanović", Zrenjanin.

"Andersenovi kuvari" je njegova šesta režija u Malom pozorištu "Duško Radović".
Fotografije