Нови хит''Аска и вук'' 
Tелефон билетарнице:7858440.
Маркетинг:
  ,062/236602,069/2360063


© 2010. Malo pozorište "Duško Radović"

Чудне љубави


Tekst: Maja Pelević
Režija: Đurđa Tešić
Scena i kostim: Zorana Petrov
Muzika: Aleksandra Đorđević
Scenski pokret: Dalija Aćin Telander

Igraju:
Mrav, Zec .................JOVO MAKSIĆ
Vuk.........................DAMJAN KECOJEVIĆ
Pas, Lav...................MILOŠ SAMOLOV
Miš, Kornjača............JELENA PETROVIĆ
Lisica.......................VLADISLAVA ĐORĐEVIĆ/ DUBRAVKA KOVJANIĆ
Cvrčak.....................JELENA ILIĆ
Roda, Gavran...........SANDRA RODIĆ JANKOVIĆ


Uzrast: 4+

Datum premijere: 23. oktobar 2011. godine


O reditelju

Đurđa Tešić je diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Režirala je predstave
Crta
, Damir Vijuk (Bitef teatar, 2000);
Kazanova, Dejvid Greg (Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, 2002);
Crno Mleko, Vasilij Sigarev (Narodno pozorište u Beogradu, 2003);
Svako, Goran Stefanovski (Atelje 212, 2004);
Razneseni, Sara Kejn (Beogradsko dramsko pozorište, 2005.);
Momo, Mihael Ende (Malo pozorište “Duško Radović”, 2005.);
Dom Bernarde Albe, Federiko Garcia Lorca (Narodno pozorište Republika Srpska, Banja Luka, 2005.);
Čekajuci Godoa, S. Becket ( Atelje 212, 2006);
Gospođica Julija, A.Strindberg (Narodno pozorište Republika Srpska, Banja Luka, 2007);
Tri sestre, A. P. Čehov (Narodno pozorište Republika Srpska, 2008.);
Mleko, V. Kacikonuris (Beogradsko dramsko pozorište, 2008.);
Bazen (bez vode), M. Rejvenhil (Narodno pozorište u Beogradu, 2009.);
Gospodar muva, V. Golding (Pozoriste Boško Buha, 2009.);
Ženidba i udadba, J.S.Popović (Narodno pozorište Republika Srpska, Banja Luka, 2010.);
Novećento-Boka hotel, S. Koprivica (Centar za kulturu Tivat, 2010.);
Državni službenici, R. Harvood (Narodno pozorište u Beogradu, 2010.);
Sve o mojoj majci, S. Adamson ( Beogradsko dramsko pozorište, 2011).

Za predstavu Gospodar Muva 2010.godine dobila je Specijalnu nagradu za nove pozorišne tendencije na međunarodnom Tiba festivalu.


Reč reditelja

Životinje ne mogu da govore.
Životinje ne umeju da sviraju.
Životinje ne razumeju poeziju.
Životinje ne shvataju nauku.
Životinje ne idu u školu.
Životinje nisu kao ljudi.
Ali životinje umeju da vole.
Da li ste primetili koliko ponekad ljudi liče na životinje?
Đurđa Tešić

 
Radosni simboli, metafore i alegorije

Mi , ljudi, smo oduvek znali da priroda nije samo puki dekor našeg postojanja, već da smo njen bitan i neraskidivi deo. Sve što se dešava u prirodi dešava se i nama . Čovek zavisi od prirode Ne samo da nas ona odeva i hrani, već je i naše jedino stanište, naš dom.

Svi dobro znamo da i priroda isto toliko zavisi od nas. Sve što čovek radi odražava se na prirodu. Ptice ne vole buku, mravi ne vole vlagu, cveće ne trpi mrak...Da ne govorimo o zagađenju, o otuđenju, o nasilju, ratu...

Prošli smo zajedno kroz tolike književne simbole, metafore i alegorije tragajući za istinom o uzajamnoj bliskosti. Ispitujući osetljivost svih živih stvorenja ispisani su milioni i milioni stranica. I još uvek i znamo i ne znamo da živimo sličan život, da svi zajedno živeći na zemlji činimo njen jedini živi svet.

Ipak, radeći i gradeći svoj svet čovek je često zanemarivao prirodu. Dugo nije ni primetio da je uništava. A kad je primetio nije mario, već je bahato nastavio da to isto radi i dalje. Danas, kad je priroda poprilično uništena, klima promenjena, više je nego očigledno da smo negde mnogo pogrešili. Da li će priroda za koji vek biti rajski vrt, divlje stanište, a možda i spaljena zemlja najviše zavisi od čoveka.

Mnogo puta je zapisano, više puta rečeno, a često tako i sanjamo – drvo je najčešće zelene boje, suncokreti su žuti, a nebo je plavo. Priroda je više nego sigurno stvorena na radost svim živim bićima, kako biljkama, tako i životinjama, a naročito čoveku. Suncu se svi klanjamo...

Milica Novković



O piscu

Maja Pelević je rođena 13.02.1981. u Beogradu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti 2005. Radila kao dramaturškinja u Narodnom pozorištu u Beogradu od 2007 – 2010. Članica projekta Nova drama.
Piše poeziju i drame.
Izvedene drame: ESCape, Ler, Budite Lejdi na jedan dan, Beograd-Berlin, Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Skociđevojka, Možda smo mi Miki Maus.
Drame joj se igraju u zemlji i inostranstvu i prevedene su na više svetskih jezika.
Dobitnica je nagrada: Borislav Mihajlović Mihiz , Slobodan Selenić, Božidar Valtrović, Nagrada Sterijinog pozorja za originalni dramski i Nagrada Sterijinog pozorja za savremeni dramski tekst.



Polako

Polako ali sigurno
sigurno polako
izlazi sad sunce
delimično tako
da ga vidiš
al ne vidiš
kako para nebo
da ga vidiš
al ne vidiš
kako se tad stvara
polako ali sigurno
već je pao mrak
niko nije video
kako se to zbilo
niko nije video
šta je stvarno bilo...



                          Maja Pelević

O kompozitoru

Anja Đorđević je magistrirala na Odseku za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vlastimira Trajkovića.
Pohađa specijalizaciju pod mentorstvom profesora Zorana Erića.
Od 1994. godine nastupa s kontrabasistom Vojinom Draškocijem u okviru projekta Muzička sinteza. Tokom devedesetih, sarađivala je s Goranom Bregovićem i kao vokal i kao muzički aranžer. Između 2000. i 2004. godine bila je članica ansambla balkanske muzike Marsija koju je osnovao Žorž Grujić. Ansambl je 2003. godine snimio album Visoko drvo u izdanju PGPRTS-a. Iste godine, u saradnji sa Božidarom Obradovinovićem (klavir) i Vladimirom Pejkovićem (bas), osnovala je Trio Flat Sky koji je izvodio sopstvene originalne kompozicije.
Učestvovala je na brojnim festivalima od kojih su neki Ring-Ring, Beogradski letnji festival (BELEF), BEMUS, Džez festival u Kanjiži, Interzona, Exit, Međunarodni festival kompozitora, Festival u Ulmu (Nemačka), i drugi.
Komponovala je muziku za brojne pozorišne predstave, uključujući Beketovog Čekajući Godoa, Andrejevljev Pseći valcer, Pre penzionisanja Tomasa Bernara, Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović, Svako Gorana Stefanovskog, Ne možeš pobeći od nedelje Tene Sivicic, Nevinost Dee Loher, Goldonijevog Slugu dvaju gospodara na Venecijanskom bijenalu i druge. Komponovala je muziku i za niz savremenih plesnih predstava: Lift, Snežna kraljica, Samobris, Put za Damask, Paranoja šik.
Komponovala je muziku i za više dokumentarnih filmova (Djindjic – Ein Leben, koji je režirao Kristof Sodeman, Mairin Thomais, dokumentarni film za Irsku televiziju u režiji Elizabete Zemljic).
Fokusirana na vokalnu muziku i muzički teatar, napisala je mnoštvo songova i ciklusa: operu Narcis i Eho, scensku kantatu Atlas, tri songa posvećena Nikoli Tesli, Si me quitaran, Vrelina, Ajkula, Evijanski izvor, multimedijalnu predstavu Poverljivi, Tesla- totalna refleksija i druge.
Godinu 2005. provela je kao stalni kompozitor u Vizbiju u Gotlandu u Švedskoj.
Dobitnik je godišnje nagrade Stevan Mokranjac za operu Narcis i Eho 2003. godine.


Video
Fotografije